¹И одговарајући Исус опет рече им у причама говорећи:

¹ኢየሱስም መለሰ ደግሞም በምሳሌ ነገራቸው እንዲህም አለ።

²Царство је небеско као човек цар који начини свадбу сину свом.

²መንግሥተ ሰማያት ለልጁ ሰርግ ያደረገ ንጉሥን ትመስላለች።

³И посла слуге своје да зову званице на свадбу; и не хтеше доћи.

³የታደሙትንም ወደ ሰርጉ ይጠሩ ዘንድ ባሮቹን ላከ ሊመጡም አልወደዱም።

⁴Опет посла друге слуге говорећи: Кажите званицама: Ево сам обед свој уготовио, и јунци моји и храњеници поклани су, и све је готово; дођите на свадбу.

⁴ደግሞ ሌሎችን ባሮች ልኮ። የታደሙትን። እነሆ፥ ድግሴን አዘጋጀሁ፥ ኮርማዎቼና የሰቡት ከብቶቼ ታርደዋል፥ ሁሉም ተዘጋጅቶአል፤ ወደ ሰርጉ ኑ በሉአቸው አለ።

⁵А они не маривши отидоше овај у поље своје, а овај к трговини својој.

⁵እነርሱ ግን ቸል ብለው አንዱ ወደ እርሻው፥ ሌላውም ወደ ንግዱ ሄደ፤

⁶А остали ухватише слуге његове, изружише их, и побише их.

⁶የቀሩትም ባሮቹን ይዘው አንገላቱአቸው ገደሉአቸውም።

⁷А кад то чу цар онај, разгневи се и пославши војску своју погуби крвнике оне, и град њихов запали.

⁷ንጉሡም ተቈጣ፥ ጭፍሮቹንም ልኮ እነዚያን ገዳዮች አጠፋ፤ ከተማቸውንም አቃጠለ።

⁸Тада рече слугама својим: Свадба је дакле готова, а званице не бише достојне.

⁸በዚያን ጊዜ ባሮቹን። ሰርጉስ ተዘጋጅቶአል፥ ነገር ግን የታደሙት የማይገባቸው ሆኑ፤

⁹Идите дакле на раскршће и кога год нађете, дозовите на свадбу.

⁹እንግዲህ ወደ መንገድ መተላለፊያ ሄዳችሁ ያገኛችሁትን ሁሉ ወደ ሰርጉ ጥሩ አለ።

¹⁰И изишавши слуге оне на раскршћа сабраше све које нађоше, зле и добре; и столови напунише се гостију.

¹⁰እነዚያም ባሮች ወደ መንገድ ወጥተው ያገኙትን ሁሉ ክፉዎችንም በጎዎችንም ሰበሰቡ፤ የሰርጉንም ቤት ተቀማጮች ሞሉት።

¹¹Изашавши пак цар да види госте угледа онде човека необученог у свадбено рухо.

¹¹ንጉሡም የተቀመጡትን ለማየት በገባ ጊዜ በዚያ የሰርግ ልብስ ያለበሰ አንድ ሰው አየና። ወዳጄ ሆይ፥

¹²И рече му: Пријатељу! Како си дошао амо без свадбеног руха? А он оћуте.

¹²የሰርግ ልብስ ሳትለብስ እንዴት ወደዚህ ገባህ? አለው እርሱም ዝም አለ።

¹³Тада рече цар слугама: Свежите му руке и ноге, па га узмите те баците у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба.

¹³በዚያን ጊዜ ንጉሡ አገልጋዮቹን። እጁንና እግሩን አስራችሁ በውጭ ወዳለው ጨለማ አውጡት፤ በዚያ ልቅሶና ጥርስ ማፋጨት ይሆናል አለ።

¹⁴Јер су многи звани, али је мало избраних.

¹⁴የተጠሩ ብዙዎች፥ የተመረጡ ግን ጥቂቶች ናቸውና።

¹⁵Тада отидоше фарисеји и начинише веће како би Га ухватили у речи.

¹⁵ስለዚህ ፈሪሳውያን ሄዱና እንዴት አድርገው በነገር እንዲያጠምዱት ተማከሩ።

¹⁶И послаше к Њему ученике своје с Иродовцима, те рекоше: Учитељу! Знамо да си истинит, и путу Божјем заиста учиш, и не мариш ни за кога, јер не гледаш ко је ко.

¹⁶ደቀ መዛሙርታቸውንም ከሄሮድስ ወገን ጋር ላኩበት፥ እነርሱም። መምህር ሆይ፥ እውነተኛ እንደ ሆንህ በእውነትም የእግዚአብሔርን መንገድ እንድታስተምር እናውቃለን፥ ለማንምም አታደላም፥ የሰውን ፊት አትመለከትምና፤

¹⁷Кажи нам дакле шта мислиш ти? Треба ли дати харач ћесару или не?

¹⁷እንግዲህ ምን ይመስልሃል? ንገረን ለቄሣር ግብር መስጠት ተፈቅዶአልን ወይስ አልተፈቀደም? አሉት።

¹⁸Разумевши Исус лукавство њихово рече: Што ме кушате, лицемери?

¹⁸ኢየሱስም ክፋታቸውን አውቆ። እናንተ ግብዞች፥ ስለ ምን ትፈትኑኛላችሁ?

¹⁹Покажите ми новац харачки. А они донесоше Му новац.

¹⁹የግብሩን ብር አሳዩኝ አለ። እነርሱም ዲናር አመጡለት።

²⁰И рече им: Чији је образ овај и натпис?

²⁰እርሱም። ይህች መልክ ጽሕፈቲቱስ የማን ናት? አላቸው።

²¹И рекоше Му: Ћесарев. Тада рече им: Подајте дакле ћесарево ћесару, и Божје Богу.

²¹የቄሣር ነው አሉት። በዚያን ጊዜ። እንኪያስ የቄሣርን ለቄሣር የእግዚአብሔርንም ለእግዚአብሔር አስረክቡ አላቸው።

²²И чувши дивише се, и оставивши Га отидоше.

²²ይህንም ሰምተው ተደነቁ፥ ትተውትም ሄዱ።

²³Тај дан приступише к Њему садукеји који говоре да нема васкрсења, и упиташе Га

²³በዚያን ቀን። ትንሣኤ ሙታን የለም የሚሉ ሰዱቃውያን ወደ እርሱ ቀረቡ፥

²⁴Говорећи: Учитељу! Мојсије рече: Ако ко умре без деце, да узме брат његов жену његову и да подигне семе брату свом.

²⁴እንዲህም ብለው ጠየቁት። መምህር ሆይ፥ ሙሴ አንድ ሰው ልጅ ሳይወልድ ሲሞት ወንድሙ ሚስቱን አግብቶ ለወንድሙ ዘር ይተካ አለ።

²⁵У нас беше седам браће; и први оженивши се умре, и не имавши порода остави жену своју брату свом.

²⁵ሰባት ወንድማማች በእኛ ዘንድ ነበሩ፤ ፊተኛውም ሚስት አግብቶ ሞተ፥ ዘርም ስለሌለው ሚስቱን ለወንድሙ ተወለት፤

²⁶А тако и други, и трећи, све до седмог.

²⁶እንዲሁ ደግሞ ሁለተኛው ሦስተኛውም፥ እስከ ሰባተኛው ድረስ።

²⁷А после свих умре и жена.

²⁷ከሁሉም በኋላ ሴቲቱ ሞተች።

²⁸О васкрсењу дакле кога ће од седморице бити жена? Јер је за свима била.

²⁸ሁሉ አግብተዋታልና በትንሣኤ ቀንስ፥ ከሰባቱ ለማናቸው ሚስት ትሆናለች?

²⁹А Исус одговарајући рече им: Варате се, не знајући Писма ни силе Божје.

²⁹ኢየሱስም መልሶ እንዲህ አላቸው። መጻሕፍትንና የእግዚአብሔርን ኃይል አታውቁምና ትስታላችሁ።

³⁰Јер о васкрсењу нити ће се женити ни удавати; него су као анђели Божји на небу.

³⁰በትንሣኤስ እንደ እግዚአብሔር መላእክት በሰማይ ይሆናሉ እንጂ አያገቡም አይጋቡምም።

³¹А за васкрсење мртвих нисте ли читали шта вам је рекао Бог говорећи:

³¹ስለ ትንሣኤ ሙታን ግን። እኔ የአብርሃም አምላክ፥ የይስሐቅም አምላክ የያዕቆብም አምላክ ነኝ የሚል ከእግዚአብሔር ዘንድ ወደ እናንተ የተባለውን አላነበባችሁምን? የሕያዋን አምላክ ነው እንጂ የሙታን አይደለም።

³²Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев! Није Бог Бог мртвих, него живих.

³³ሕዝቡም ይህን ሰምተው በትምህርቱ ተገረሙ።

³³И чувши народ дивљаше се науци Његовој.

³⁴ፈሪሳውያንም ሰዱቃውያንን ዝም እንዳሰኛቸው በሰሙ ጊዜ አብረው ተሰበሰቡ።

³⁴А фарисеји чувши да посрами садукеје сабраше се заједно.

³⁵ከእነርሱም አንድ ሕግ አዋቂ ሊፈትነው።

³⁵И упита један од њих законик кушајући Га и говорећи:

³⁶መምህር ሆይ፥ ከሕግ ማናቸይቱ ትእዛዝ ታላቅ ናት? ብሎ ጠየቀው።

³⁶Учитељу! Која је заповест највећа у закону?

³⁷ኢየሱስም እንዲህ አለው። ጌታ አምላክህን በፍጹም ልብህ በፍጹም ነፍስህም በፍጹም አሳብህም ውደድ።

³⁷А Исус рече му: Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом мисли својом.

³⁸ታላቂቱና ፊተኛይቱ ትእዛዝ ይህች ናት።

³⁸Ово је прва и највећа заповест.

³⁹ሁለተኛይቱም ይህችን ትመስላለች፥ እርስዋም። ባልንጀራህን እንደ ነፍስህ ውደድ የምትለው ናት።

³⁹А друга је као и ова: Љуби ближњег свог као самог себе.

⁴⁰በእነዚህ በሁለቱ ትእዛዛት ሕጉም ሁሉ ነቢያትም ተሰቅለዋል።

⁴⁰О овима двема заповестима виси сав закон и пророци.

⁴¹ፈሪሳውያንም ተሰብስበው ሳሉ፥ ኢየሱስ። ስለ ክርስቶስ ምን ይመስላችኋል? የማንስ ልጅ ነው? ብሎ ጠየቃቸው። የዳዊት ልጅ ነው አሉት።

⁴¹А кад се сабраше фарисеји, упита их Исус

⁴³እርሱም። እንኪያስ ዳዊት። ጌታ ጌታዬን። ጠላቶችህን የእግርህ መረገጫ እስካደርግልህ ድረስ በቀኜ ተቀመጥ አለው ሲል እንዴት በመንፈስ ጌታ ብሎ ይጠራዋል?

⁴²Говорећи: Шта мислите за Христа, чији је син? Рекоше Му: Давидов.

⁴⁵ዳዊትስ ጌታ ብሎ ከጠራው፥ እንዴት ልጁ ይሆናል? አላቸው።

⁴³Рече им: Како дакле Давид Њега духом назива Господом говорећи:

⁴⁶አንድም ቃል ስንኳ ይመልስለት ዘንድ የተቻለው የለም፥ ከዚያ ቀንም ጀምሮ ወደ ፊት ማንም ሊጠይቀው አልደፈረም።

⁴⁴Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим?

⁴⁵Кад дакле Давид назива Њега Господом, како му је син?

⁴⁶И нико Му не могаше одговорити речи; нити смеде ко од тог дана да Га запита више.