¹А пошто се утиша буна, дозва Павле ученике, и утешивши их опрости се с њима, и изиђе да иде у Македонију.

¹Kad se sleže metež, posla Pavao po učenike, ohrabri ih, pozdravi i otputova u Makedoniju.

²И прошавши оне земље, и световавши их многим речима, дође у Грчку.

²Prešavši one krajeve, hrabreći braću besjedom mnogom, dođe u Grčku

³Поживевши пак онамо три месеца стадоше му Јевреји радити о глави кад хтеде да се одвезе у Сирију, и намисли да се врати преко Македоније.

³i provede ondje tri mjeseca. Upravo kad je htio otploviti u Siriju, postaviše mu Židovi zasjedu pa odluči vratiti se preko Makedonije.

⁴И пође с њим до Азије Сосипатар Пиров из Верије, и Аристарх и Секунд из Солуна, и Гај из Дерве и Тимотије, и Тихик и Трофим из Азије.

⁴Pratili su ga: Sopater Pirov, Berejac, Solunjani Aristarh i Sekund, Gaj Derbanin, Timotej i Azijci Tihik i Trofim.

⁵Ови отишавши напред чекаху нас у Троади.

⁵Oni odoše prije te nas dočekaše u Troadi.

⁶А ми се одвезосмо после дана пресних хлебова из Филибе, и дођосмо к њима у Троаду за пет дана, и онде остасмо седам дана.

⁶Mi pak nakon dana Beskvasnih kruhova otplovismo iz Filipa i nakon pet dana dođosmo k njima u Troadu gdje proboravismo sedam dana.

⁷А у први дан недеље, кад се сабраше ученици да ломе хлеб, говораше им Павле, јер хтеде сутрадан да пође, и протеже беседу до поноћи.

⁷U prvi dan tjedna, kad se sabrasmo lomiti kruh, Pavao im govoraše i kako je sutradan kanio otputovati, probesjedi sve do ponoći.

⁸И беху многе свеће горе у соби где се бејасмо сабрали.

⁸U gornjoj sobi gdje smo se sabrali bijaše dosta svjetiljaka.

⁹А сеђаше на прозору једно момче, по имену Евтих, надвладано од тврдог сна, и кад Павле говораше много, наже се у сну и паде доле с трећег пода, и дигоше га мртва.

⁹Na prozoru je sjedio neki mladić imenom Eutih. Kako je Pavao dulje govorio, utone on u dubok san. Svladan snom, pade s trećeg kata dolje. Digoše ga mrtva.

¹⁰А Павле сишавши паде на њ, и загрливши га рече: Не буните се, јер је душа његова у њему.

¹⁰Pavao siđe, nadnese se nad dječaka, obujmi ga i reče: "Ne uznemirujte se! Duša je još u njemu!"

¹¹Онда изиђе горе, и преломивши хлеб окуси, и довољно говори до саме зоре, и тако отиде.

¹¹Zatim se pope pa pošto razlomi kruh i blagova, dugo je još zborio, sve do zore. Tad otputova.

¹²А момче доведоше живо, и утешише се не мало.

¹²Mladića odvedoše živa, neizmjerno utješeni.

¹³А ми дошавши у лађу одвезосмо се у Ас, и оданде хтесмо да узмемо Павла; јер тако беше заповедио, хотећи сам да иде пешице.

¹³Mi pak pođosmo naprijed lađom: otplovismo u As. Odande smo imali povesti Pavla - tako je odredio kad se spremao poći pješice.

¹⁴А кад се саста с нама у Асу, узесмо га, и дођосмо у Митилину.

¹⁴Kad nam se u Asu pridruži, uzesmo ga i stigosmo u Mitilenu.

¹⁵И оданде одвезавши се дођосмо сутрадан према Хију; а други дан одвезосмо се у сам, и ноћисмо у Тригилију; и сутрадан дођосмо у Милит.

¹⁵Odande odjedrismo sutradan i stigosmo nadomak Hija, prekosutra krenusmo u Sam, a idućeg dana stigosmo u Milet.

¹⁶Јер Павле намисли да прођемо мимо Ефес да се не би задржао у Азији; јер хићаше, ако буде могуће, да буде о Тројичину дне у Јерусалиму.

¹⁶Jer Pavao je odlučio mimoići Efez da se ne bi zadržao u Aziji: žurio se da, uzmogne li, na dan Pedesetnice bude u Jeruzalemu.

¹⁷Али из Милита посла у Ефес и дозва старешине црквене.

¹⁷Ipak iz Mileta posla u Efez po starješine Crkve.

¹⁸И кад дођоше к њему, рече им: Ви знате од првог дана кад дођох у Азију како с вама једнако бих

¹⁸Kad stigoše, reče im: "Vi znate kako sam se sve vrijeme, od prvog dana kada stupih u Aziju, ponašao među vama:

¹⁹Служећи Господу са сваком понизности и многим сузама и напастима које ми се догодише од Јевреја који ми рађаху о глави;

¹⁹služio sam Gospodinu sa svom poniznošću u suzama i kušnjama koje me zadesiše zbog zasjeda židovskih;

²⁰Како ништа корисно не изоставих да вам не кажем и да вас научим пред народом и по кућама,

²⁰ništa korisno nisam propustio navijestiti vam i naučiti vas - javno i po kućama;

²¹Сведочећи и Јеврејима и Грцима покајање к Богу и веру у Господа нашег Исуса Христа.

²¹upozoravao sam Židove i Grke da se obrate k Bogu i da vjeruju u Gospodina našega Isusa."

²²И сад ево ја свезан Духом идем у Јерусалим не знајући шта ће ми се у њему догодити;

²²"A sad, evo, okovan Duhom idem u Jeruzalem. Što će me u njemu zadesiti, ne znam,

²³Осим да Дух Свети по свим градовима сведочи, говорећи да ме окови и невоље чекају.

²³osim što mi Duh Sveti u svakom gradu jamči da me čekaju okovi i nevolje.

²⁴Али се низашта не бринем, нити марим за свој живот, него да свршим течење своје с радошћу и службу коју примих од Господа Исуса: да посведочим јеванђеље благодати Божје.

²⁴Ali ni najmanje mi nije do života, samo da dovršim trku svoju i službu koju primih od Gospodina Isusa: svjedočiti za evanđelje milosti Božje."

²⁵И ево сад знам да више нећете видети моје лице, ви сви по којима пролазих проповедајући царство Божје.

²⁵"I sad, evo, znam: nećete više vidjeti lica moga, svi vi posred kojih prođoh propovijedajući Kraljevstvo.

²⁶Зато вам сведочим у данашњи дан да сам ја чист од крви свију;

²⁶Zato vam u ovaj dan današnji jamčim: čist sam od krvi sviju

²⁷Јер не изоставих да покажем вољу Божју.

²⁷jer nisam propustio navijestiti vam ništa od svega nauma Božjega."

²⁸Пазите дакле на себе и на све стадо у коме вас Дух Свети постави владикама да пасете цркву Господа и Бога коју стече крвљу својом;

²⁸"Pazite na sebe i na sve stado u kojem vas Duh Sveti postavi nadglednicima, da pasete Crkvu Božju koju steče krvlju svojom."

²⁹Јер ја ово знам да ће по одласку мом ући међу вас тешки вуци који неће штедети стада;

²⁹"Ja znam da će nakon mog odlaska među vas uljesti vuci okrutni koji ne štede stada,

³⁰И између вас самих постаће људи који ће говорити изврнуту науку да одвраћају ученике за собом.

³⁰a između vas će samih ustati ljudi koji će iskrivljavati nauk da bi odvukli učenike za sobom.

³¹Зато гледајте и опомињите се да три године дан и ноћ не престајах учећи са сузама сваког од вас.

³¹Zato bdijte imajući na pameti da sam tri godine bez prestanka noću i danju suze lijevajući urazumljivao svakoga od vas."

³²И сад вас, браћо, предајем Богу и речи благодати Његове, који може назидати и дати вам наследство међу свима освећенима.

³²"I sada vas povjeravam Bogu i Riječi milosti njegove koja je kadra izgraditi vas i dati vam baštinu među svima posvećenima."

³³Сребра, или злата, или руха ни у једног не заисках.

³³"Ni za čijim srebrom, zlatom ili ruhom nisam hlepio.

³⁴Сами знате да потреби мојој и оних који су са мном били послужише ове руке моје.

³⁴Sami znate: za potrebe moje i onih koji su sa mnom zasluživale su ove ruke.

³⁵Све вам показах да се тако ваља трудити и помагати немоћнима, и опомињати се речи Господа Исуса коју Он рече: Много је блаженије давати неголи узимати.

³⁵U svemu vam pokazah: tako se trudeći treba se zauzimati za nemoćne i na pameti imati riječi Gospodina Isusa jer on reče: 'Blaženije je davati nego primati.'"

³⁶И ово рекавши клече на колена своја са свима њима и помоли се Богу.

³⁶Kada to doreče, klekne te se zajedno sa svima njima pomoli.

³⁷А свију стаде велики плач и загрливши Павла целиваху га,

³⁷Tad svi briznuše u velik plač, obisnuše Pavlu oko vrata i stadoše ga cjelivati,

³⁸Жалосни највише за реч коју рече да више неће видети лице његово; и отпратише га у лађу.

³⁸ražalošćeni nadasve riječju koju im reče: da više neće vidjeti lica njegova. Zatim ga ispratiše na lađu.