¹Од мртвих мува усмрди се и поквари уље апотекарско, тако од мало лудости цена мудрости и слави.

¹Uginula muha usmrdi mirisno ulje, a i malo ludosti jače je od mudrosti i časti.

²Срце је мудром с десне стране, а лудом је с леве стране.

²Mudrac kroči pravim putem, a luđak krivim.

³Безумник и кад иде путем, без разума је и казује свима да је безуман.

³Dovoljno je da luđak pođe putem: kako razbora nema, svakomu pokazuje da je lud.

⁴Ако се подигне на те гнев оног који влада, не остављај место своје, јер благост уклања велике грехе.

⁴Ako se na te digne vladaočev gnjev, ne ostavljaj svoga mjesta, jer blagost sprečava velike grijehe.

⁵Има зло које видех под сунцем, као погрешка која долази од владаоца:

⁵Ima zlo što ga vidjeh pod suncem kao prestupak koji dolazi od vladaoca:

⁶Лудост се посађује на највише место, и богати седе на ниском месту.

⁶ludost se podiže na najviša mjesta, a veliki zauzimaju niske položaje.

⁷Видех слуге на коњима, а кнезови иду пешице, као слуге.

⁷Vidjeh sluge na konjima, a knezove gdje idu pješice kao sluge.

⁸Ко јаму копа, у њу ће пасти, и ко разваљује ограду, ујешће га змија.

⁸Tko jamu kopa, u nju pada; i tko ruši zid, ujeda ga zmija.

⁹Ко одмиче камење, удариће се о њих, ко цепа дрва, није миран од њих.

⁹Tko lomi kamenje, ono ga ranjava; tko cijepa drva, može nastradati.

¹⁰Кад се затупи гвожђе и оштрице му се не наоштре, тада треба више снаге; али мудрост може боље поправити.

¹⁰Kad zatupi željezo i oštrica mu nije nabrušena, tada treba više snage; a nagrada mudrosti je uspjeh.

¹¹Ако уједе змија пре бајања, ништа неће помоћи бајач.

¹¹Ako zmija ujede prije čaranja, ništa onda opčaratelj ne koristi.

¹²Речи из уста мудрог љупке су, а безумног прождиру усне његове.

¹²Pune su miline riječi iz usta mudraca, a bezumnika upropašćuju njegove usne.

¹³Почетак је речима уста његових лудост, а свршетак говору његовом зло безумље.

¹³On počinje svoje besjede ludošću i svršava ih potpunim bezumljem.

¹⁴Јер луди много говори, а човек не зна шта ће бити; и ко ће му казати шта ће после њега бити?

¹⁴Luđak previše govori: čovjek ne poznaje budućnost, i tko mu može kazati što će poslije njega biti?

¹⁵Луде мори труд њихов, јер не знају ни у град отићи.

¹⁵Luđake mori njihov trud; tko ne zna puta, ne može u grad.

¹⁶Тешко теби, земљо, кад ти је цар дете и кнезови твоји рано једу!

¹⁶Jao tebi, zemljo, kad ti je kralj premlad i knezovi se već ujutro goste.

¹⁷Благо теби, земљо, кад ти је цар племенит и кнезови твоји једу на време да се поткрепе, а не да се опију.

¹⁷Blago tebi, zemljo, kad ti je kralj plemenit i knezovi ti u svoje vrijeme blaguju da se okrijepe, a ne da se opiju.

¹⁸С лењости угибље се кров и с немарних руку прокапљује кућа.

¹⁸S lijenosti se ugiblju grede, zbog nebrige prokišnjava kuća.

¹⁹Ради весеља готове се гозбе, и вино весели живе, а новци врше све.

¹⁹Ali su gozbe radi zabave i vino uveseljava život, a novci pribavljaju sve.

²⁰Ни у мисли својој не псуј цара, ни у клети, у којој спаваш, не псуј богатог, јер птица небеска однеће глас и шта крила има доказаће реч.

²⁰Ni u svojoj misli ne kuni kralja, ni u svojoj ložnici ne kuni bogataša, jer će ptice odnijeti glas i kleveta lako okrilati.