1Од мртвих мува усмрди се и поквари уље апотекарско, тако од мало лудости цена мудрости и слави.
1Uginula muha usmrdi mirisno ulje, a i malo ludosti jače je od mudrosti i časti.
2Срце је мудром с десне стране, а лудом је с леве стране.
2Mudrac kroči pravim putem, a luđak krivim.
3Безумник и кад иде путем, без разума је и казује свима да је безуман.
3Dovoljno je da luđak pođe putem: kako razbora nema, svakomu pokazuje da je lud.
4Ако се подигне на те гнев оног који влада, не остављај место своје, јер благост уклања велике грехе.
4Ako se na te digne vladaočev gnjev, ne ostavljaj svoga mjesta, jer blagost sprečava velike grijehe.
5Има зло које видех под сунцем, као погрешка која долази од владаоца:
5Ima zlo što ga vidjeh pod suncem kao prestupak koji dolazi od vladaoca:
6Лудост се посађује на највише место, и богати седе на ниском месту.
6ludost se podiže na najviša mjesta, a veliki zauzimaju niske položaje.
7Видех слуге на коњима, а кнезови иду пешице, као слуге.
7Vidjeh sluge na konjima, a knezove gdje idu pješice kao sluge.
8Ко јаму копа, у њу ће пасти, и ко разваљује ограду, ујешће га змија.
8Tko jamu kopa, u nju pada; i tko ruši zid, ujeda ga zmija.
9Ко одмиче камење, удариће се о њих, ко цепа дрва, није миран од њих.
9Tko lomi kamenje, ono ga ranjava; tko cijepa drva, može nastradati.
10Кад се затупи гвожђе и оштрице му се не наоштре, тада треба више снаге; али мудрост може боље поправити.
10Kad zatupi željezo i oštrica mu nije nabrušena, tada treba više snage; a nagrada mudrosti je uspjeh.
11Ако уједе змија пре бајања, ништа неће помоћи бајач.
11Ako zmija ujede prije čaranja, ništa onda opčaratelj ne koristi.
12Речи из уста мудрог љупке су, а безумног прождиру усне његове.
12Pune su miline riječi iz usta mudraca, a bezumnika upropašćuju njegove usne.
13Почетак је речима уста његових лудост, а свршетак говору његовом зло безумље.
13On počinje svoje besjede ludošću i svršava ih potpunim bezumljem.
14Јер луди много говори, а човек не зна шта ће бити; и ко ће му казати шта ће после њега бити?
14Luđak previše govori: čovjek ne poznaje budućnost, i tko mu može kazati što će poslije njega biti?
15Луде мори труд њихов, јер не знају ни у град отићи.
15Luđake mori njihov trud; tko ne zna puta, ne može u grad.
16Тешко теби, земљо, кад ти је цар дете и кнезови твоји рано једу!
16Jao tebi, zemljo, kad ti je kralj premlad i knezovi se već ujutro goste.
17Благо теби, земљо, кад ти је цар племенит и кнезови твоји једу на време да се поткрепе, а не да се опију.
17Blago tebi, zemljo, kad ti je kralj plemenit i knezovi ti u svoje vrijeme blaguju da se okrijepe, a ne da se opiju.
18С лењости угибље се кров и с немарних руку прокапљује кућа.
18S lijenosti se ugiblju grede, zbog nebrige prokišnjava kuća.
19Ради весеља готове се гозбе, и вино весели живе, а новци врше све.
19Ali su gozbe radi zabave i vino uveseljava život, a novci pribavljaju sve.
20Ни у мисли својој не псуј цара, ни у клети, у којој спаваш, не псуј богатог, јер птица небеска однеће глас и шта крила има доказаће реч.
20Ni u svojoj misli ne kuni kralja, ni u svojoj ložnici ne kuni bogataša, jer će ptice odnijeti glas i kleveta lako okrilati.