¹Боље је име него добро уље, и дан смртни него дан у који се ко роди.

¹Bolji je dobar glas nego skupocjeno ulje, i smrtni dan nego dan rođenja.

²Боље је ићи у кућу где је жалост него где је гозба, јер је онде крај сваког човека, и ко је жив, слаже у срце своје.

²Bolje je ići u kuću gdje je žalost nego u kuću gdje je gozba, jer ondje je kraj svakoga čovjeka, i tko je živ, nek' primi k srcu!

³Боља је жалост него смех, јер кад је лице невесело, срце постаје боље.

³Bolji je jad nego smijeh, jer pod žalosnim licem srce je radosno.

⁴Срце је мудрих људи у кући где је жалост, а срце безумних у кући где је весеље.

⁴Srce je mudrih ljudi u kući žalosti, a srce bezumnih u kući veselja.

⁵Боље је слушати карање мудрога него да ко слуша песму безумних.

⁵Bolje je poslušati ukor mudra čovjeka negoli slušati hvalospjev luđaka.

⁶Јер као што прашти трње под лонцем, такав је смех безумников; и то је таштина.

⁶Jer kao prasak trnja ispod kotla, takav je smijeh luđaka, i to je ispraznost.

⁷Насиље обезумљује мудрога, и поклон изопачује срце.

⁷Jer smijeh od mudraca čini luđaka i veselje kvari srce.

⁸Бољи је крај ствари него почетак јој; бољи је ко је стрпљивог духа неголи ко је поноситог духа.

⁸Bolji je svršetak stvari nego njezin početak i bolja je strpljivost od oholosti.

⁹Не буди нагао у духу свом на гнев, јер гнев почива у недрима безумних.

⁹Ne nagli u srdžbu, jer srdžba počiva u srcu luđaka.

¹⁰Не говори: Шта је то, те су пређашњи дани били бољи од ових? Јер не би било мудро да за то питаш.

¹⁰Ne pitaj zašto su negdašnja vremena bila bolja od ovih, jer to nije mudro pitanje.

¹¹Добра је мудрост с имањем, и корисна је онима који виде сунце.

¹¹Mudrost je dragocjena baština i probitak onima na koje sunce sja.

¹²Јер је мудрост заклон, и новци су заклон; али је претежније знање мудрости тим што даје живот ономе ко је има.

¹²Jer kao što je novac zaštita, tako je i mudrost; a prednost je mudrosti u tome što izbavlja onoga tko je ima.

¹³Погледај дело Божије; јер ко може исправити шта Он искриви?

¹³Pogledaj djela Božja; tko može ispraviti što je on iskrivio?

¹⁴У добро време уживај добро, а у зло време гледај, јер је Бог створио једно према другом за то да човек не зна шта ће бити.

¹⁴U sretan dan uživaj sreću, a u zao dan razmišljaj: Bog je stvorio jedno kao i drugo - da čovjek ne otkrije ništa od svoje budućnosti.

¹⁵Свашта видех за времена таштине своје: праведника који пропада у правди својој, и безбожника који дуго живи у својој злоћи.

¹⁵Svašta vidjeh u svojemu ništavnom životu: pravednik propada unatoč svojoj pravednosti, a bezbožnik i dalje živi unatoč svojoj bezbožnosti.

¹⁶Не буди сувише праведан ни сувише мудар; зашто би себе упропастио?

¹⁶Ne budi prepravedan i ne budi premudar; zašto da se uništavaš?

¹⁷Не буди сувише безбожан ни луд; зашто би умро пре времена?

¹⁷Ne budi preopak i ne budi lud; zašto bi umro prije vremena?

¹⁸Добро је да држиш једно, а друго да не пушташ из руке; јер ко се боји Бога избавиће се од свега.

¹⁸Dobro je da držiš jedno, ali ni drugo ne puštaj iz ruke, jer tko se boji Boga, izbavlja se od svega.

¹⁹Мудрост крепи човека више него десет кнезова који су у граду.

¹⁹Mudrost mudraca veću moć daje gradu nego deset mogućnika.

²⁰Доиста нема човека праведног на земљи који твори добро и не греши.

²⁰Na zemlji nema pravednika koji, čineći dobro, ne bi nikad sagriješio.

²¹Не узимај на ум свашта што се говори, ако би и слугу свог чуо где те псује;

²¹I još jedno: nemoj se obazirati na govorkanje; čut ćeš možda da te sluga tvoj proklinjao;

²²Јер срце твоје зна да си и ти више пута псовао друге.

²²a zna tvoje srce kako si i ti često druge proklinjao.

²³Све то огледах мудрошћу и рекох: Бићу мудар; али мудрост беше далеко од мене.

²³Sve sam to mudrošću iskušao. Mislio sam da sam mudar, ali mi je mudrost bila nedokučiva.

²⁴Шта је тако далеко и врло дубоко, ко ће наћи?

²⁴Ono što jest, daleko je i duboko, tako duboko - tko da i pronađe?

²⁵Окретох се срцем својим да познам и извидим и изнађем мудрост и разум, и да познам безбожност лудости и лудост безумља.

²⁵I još jednom pokušah istražiti i shvatiti mudrost i smisao, da spoznam opačinu kao ludost, a ludost kao bezumlje.

²⁶И нађох да је горча од смрти жена којој је срце мрежа и пругло, којој су руке окови; ко је мио Богу, сачуваће се од ње, а грешника ће ухватити она.

²⁶Otkrih da ima nešto gorče od smrti - žena, ona je zamka, srce joj je mreža, a ruke okovi; tko je Bogu drag, izmiče joj, a grešnik je njezin sužanj.

²⁷Гле, то нађох, вели проповедник, једно према другом, тражећи да разумем.

²⁷Eto, to sam sve u svemu otkrio, veli Propovjednik.

²⁸Још тражи душа моја, али не нађох. Човека једног у хиљаде нађох, али жене међу свима не нађох.

²⁸I još sam tražio, ali bez uspjeha. Nađoh čovjeka - jednog od tisuću, a žene ne nađoh među svima nijedne.

²⁹Само, гле, ово нађох: да је Бог створио човека доброг; а они траже свакојаке помисли.

²⁹Otkrih ovo: Bog stvori čovjeka jednostavnim, a on snuje nebrojene spletke.