¹А у први дан недеље дође Марија Магдалина на гроб рано, још док се не беше расвануло, и виде да је камен одваљен од гроба.

¹Prvog dana u tjednu rano ujutro, još za mraka, dođe Marija Magdalena na grob i opazi da je kamen s groba dignut.

²Онда отрча, и дође к Симону Петру и к другом ученику кога љубљаше Исус, и рече им: Узеше Господа из гроба; и не знамо где Га метнуше.

²Otrči stoga i dođe k Šimunu Petru i drugom učeniku, kojega je Isus ljubio, pa im reče: "Uzeše Gospodina iz groba i ne znamo gdje ga staviše."

³А Петар изиђе и други ученик, и пођоше ка гробу.

³Uputiše se onda Petar i onaj drugi učenik i dođoše na grob.

⁴Трчаху, пак, оба заједно, и други ученик трчаше брже од Петра, и дође пре ка гробу.

⁴Trčahu obojica zajedno, ali onaj drugi učenik prestignu Petra i stiže prvi na grob.

⁵И надвиривши се виде хаљине где леже; али не уђе.

⁵Sagne se i opazi povoje gdje leže, ali ne uđe.

⁶Дође, пак, Симон Петар за њим, и уђе у гроб, и виде хаљине саме где леже,

⁶Uto dođe i Šimun Petar koji je išao za njim i uđe u grob. Ugleda povoje gdje leže

⁷И убрус који беше на глави Његовој не с хаљинама да лежи него особито савит на једном месту.

⁷i ubrus koji bijaše na glavi Isusovoj, ali nije bio uz povoje, nego napose svijen na jednome mjestu.

⁸Тада, дакле, уђе и други ученик који најпре дође ка гробу, и виде и верова.

⁸Tada uđe i onaj drugi učenik koji prvi stiže na grob i vidje i povjerova.

⁹Јер још не знаше писма да Њему ваља устати из мртвих.

⁹Jer oni još ne upoznaše Pisma da Isus treba da ustane od mrtvih.

¹⁰Онда отидоше опет ученици кућама.

¹⁰Potom se učenici vratiše kući.

¹¹А Марија стајаше напољу код гроба и плакаше. И кад плакаше надвири се над гроб,

¹¹A Marija je stajala vani kod groba i plakala.

¹²И виде два анђела у белим хаљинама где седе један чело главе а један чело ногу где беше лежало тело Исусово.

¹²Zaplakana zaviri u grob i ugleda dva anđela u bjelini kako sjede na mjestu gdje je ležalo tijelo Isusovo - jedan kod glave, drugi kod nogu.

¹³И рекоше јој они: Жено! Што плачеш? Рече им: Узеше Господа мог, и не знам где Га метнуше.

¹³Kažu joj oni: "Ženo, što plačeš?" Odgovori im: "Uzeše Gospodina mojega i ne znam gdje ga staviše."

¹⁴И ово рекавши обазре се натраг, и виде Исуса где стоји, и не знаше да је Исус.

¹⁴Rekavši to, obazre se i ugleda Isusa gdje stoji, ali nije znala da je to Isus.

¹⁵Исус јој рече: Жено! Што плачеш? Кога тражиш? А она мислећи да је вртлар рече Му: Господине! Ако си Га ти узео кажи ми где си Га метнуо, и ја ћу Га узети.

¹⁵Kaže joj Isus: "Ženo, što plačeš? Koga tražiš?" Misleći da je to vrtlar, reče mu ona: "Gospodine, ako si ga ti odnio, reci mi gdje si ga stavio i ja ću ga uzeti."

¹⁶Исус јој рече: Марија! А она обазревши се рече Му: Равуни! Које значи учитељу.

¹⁶Kaže joj Isus: "Marijo!" Ona se okrene te će mu hebrejski: "Rabbuni!" - što znači: "Učitelju!"

¹⁷Рече јој Исус: Не дохватај се до мене, јер се још не вратих к Оцу свом; него иди к браћи мојој, и кажи им: Враћам се к Оцу свом и Оцу вашем, и Богу свом и Богу вашем.

¹⁷Kaže joj Isus: "Ne zadržavaj se sa mnom jer još ne uziđoh Ocu, nego idi mojoj braći i javi im: Uzlazim Ocu svomu i Ocu vašemu, Bogu svomu i Bogu vašemu."

¹⁸А Марија Магдалина отиде, и јави ученицима да виде Господа и каза јој ово.

¹⁸Ode dakle Marija Magdalena i navijesti učenicima: "Vidjela sam Gospodina i on mi je to rekao."

¹⁹А кад би увече, онај први дан недеље, и врата беху затворена где се беху ученици скупили од страха јеврејског, дође Исус и стаде на среду и рече им: Мир вам.

¹⁹I uvečer toga istog dana, prvog u tjednu, dok su učenici u strahu od Židova bili zatvorili vrata, dođe Isus, stane u sredinu i reče im: "Mir vama!"

²⁰И ово рекавши показа им руке и ребра своја. Онда се ученици обрадоваше видевши Господа.

²⁰To rekavši, pokaza im svoje ruke i bok. I obradovaše se učenici vidjevši Gospodina.

²¹А Исус им рече опет: Мир вам; као што Отац посла мене, и ја шаљем вас.

²¹Isus im stoga ponovno reče: "Mir vama! Kao što mene posla Otac i ja šaljem vas."

²²И ово рекавши дуну, и рече им: Примите Дух Свети.

²²To rekavši, dahne u njih i kaže im: "Primite Duha Svetoga.

²³Којима опростите грехе, опростиће им се; и којима задржите, задржаће се.

²³Kojima otpustite grijehe, otpuštaju im se; kojima zadržite, zadržani su im."

²⁴А Тома, који се зове Близанац, један од дванаесторице, не беше онде са њима кад дође Исус.

²⁴Ali Toma zvani Blizanac, jedan od dvanaestorice, ne bijaše s njima kad dođe Isus.

²⁵А други му ученици говораху: Видесмо Господа. А он им рече: Док не видим на рукама Његовим рана од клина, и не метнем прста свог у ране од клина, и не метнем руке своје у ребра Његова, нећу веровати.

²⁵Govorili su mu dakle drugi učenici: "Vidjeli smo Gospodina!" On im odvrati: "Ako ne vidim na njegovim rukama biljeg čavala i ne stavim svoj prst u mjesto čavala, ako ne stavim svoju ruku u njegov bok, neću vjerovati."

²⁶И после осам дана опет беху ученици Његови унутра, и Тома с њима. Дође Исус кад беху врата затворена, и стаде међу њима и рече: Мир вам.

²⁶I nakon osam dana bijahu njegovi učenici opet unutra, a s njima i Toma. Vrata bijahu zatvorena, a Isus dođe, stade u sredinu i reče: "Mir vama!"

²⁷Потом рече Томи: Пружи прст свој амо и види руке моје; и пружи руку своју и метни у ребра моја, и не буди неверан него веран.

²⁷Zatim će Tomi: "Prinesi prst ovamo i pogledaj mi ruke! Prinesi ruku i stavi je u moj bok i ne budi nevjeran nego vjeran."

²⁸И одговори Тома и рече Му: Господ мој и Бог мој.

²⁸Odgovori mu Toma: "Gospodin moj i Bog moj!"

²⁹Исус му рече: Пошто ме виде веровао си; благо онима који не видеше и вероваше.

²⁹Reče mu Isus: "Budući da si me vidio, povjerovao si. Blaženi koji ne vidješe, a vjeruju!"

³⁰А и многа друга чудеса учини Исус пред ученицима својим која нису писана у књизи овој.

³⁰Isus je pred svojim učenicima učinio i mnoga druga znamenja koja nisu zapisana u ovoj knjizi.

³¹А ова се написаше, да верујете да Исус јесте Христос, Син Божји, и да верујући имате живот у име Његово.

³¹A ova su zapisana da vjerujete: Isus je Krist, Sin Božji, i da vjerujući imate život u imenu njegovu.