¹А потом беше празник јеврејски, и изиђе Исус у Јерусалим.

¹Nakon toga bijaše židovski blagdan pa Isus uziđe u Jeruzalem.

²У Јерусалиму, пак, код Овчијих врата има бања, која се зове јеврејски Витезда, и око ње пет покривених тремова,

²U Jeruzalemu se kod Ovčjih vrata nalazi kupalište koje se hebrejski zove Bethzatha, a ima pet trijemova.

³У којима лежаше мноштво болесника, слепих, хромих, сувих, који чекаху да се заљуја вода;

³U njima je ležalo mnoštvo bolesnika - slijepih, hromih, uzetih:čekali su da izbije voda..

⁴Јер анђео Господњи силажаше у одређено време у бању и мућаше воду; и који најпре улажаше пошто се замути вода, оздрављаше, макар каква болест да је на њему.

⁴Anđeo bi Gospodnji, naime, silazio od vremena do vremena u ribnjak i pokrenuo vodu: tko bi prvi ušao pošto je voda izbila, ozdravio bi makar bolovao od bilo kakve bolesti.

⁵А онде беше један човек који тридесет и осам година беше болестан.

⁵Bijaše ondje neki čovjek koji je trpio od svoje bolesti trideset i osam godina.

⁶Кад виде Исус овог где лежи, и разуме да је већ одавно болестан, рече му: Хоћеш ли да будеш здрав?

⁶Kad ga Isus opazi gdje leži i kada dozna da je već dugo u tome stanju, kaže mu: "Želiš li ozdraviti?"

⁷Одговори Му болесни: Да, Господе; али немам човека да ме спусти у бању кад се замути вода; а док ја дођем други сиђе пре мене.

⁷Odgovori mu bolesnik: "Gospodine, nikoga nemam tko bi me uronio u kupalište kad se voda uzbiba. Dok ja stignem, drugi već prije mene siđe."

⁸Рече му Исус: Устани, узми одар свој и ходи.

⁸Kaže mu Isus: "Ustani, uzmi svoju postelju i hodi!"

⁹И одмах оздрави човек, и узевши одар свој хођаше. А тај дан беше субота.

⁹Čovjek odmah ozdravi, uzme svoju postelju i prohoda. Toga dana bijaše subota.

¹⁰Тада говораху Јевреји ономе што оздрави: Данас је субота и не ваља ти одра носити.

¹⁰Židovi su stoga govorili ozdravljenomu: "Subota je! Ne smiješ nositi postelju svoju!"

¹¹А он им одговори: Који ме исцели он ми рече: Узми одар свој и ходи.

¹¹On im odvrati: "Onaj koji me ozdravi reče mi: 'Uzmi svoju postelju i hodi!'"

¹²А они га запиташе: Ко је тај човек који ти рече: Узми одар свој и ходи?

¹²Upitaše ga dakle: "Tko je taj čovjek koji ti je rekao: 'Uzmi i hodi?'"

¹³А исцељени не знаше ко је; јер се Исус уклони, јер људства много беше на месту.

¹³No ozdravljenik nije znao tko je taj jer je Isus nestao u mnoštvu što se ondje nalazilo.

¹⁴А потом га нађе Исус у цркви и рече му: Ето си здрав, више не греши, да ти не буде горе.

¹⁴Nakon toga nađe ga Isus u Hramu i reče mu: "Eto, ozdravio si! Više ne griješi da te što gore ne snađe!"

¹⁵А човек отиде и каза Јеврејима да је оно Исус који га исцели.

¹⁵Čovjek ode i javi Židovima da je Isus onaj koji ga je ozdravio.

¹⁶И зато гоњаху Јевреји Исуса, и гледаху да Га убију, јер чињаше то у суботу.

¹⁶Zbog toga su Židovi počeli Isusa napadati što to radi subotom.

¹⁷А Исус им одговараше: Отац мој досле чини, и ја чиним.

¹⁷Isus im odgovori: "Otac moj sve do sada radi pa i ja radim."

¹⁸И зато још више гледаху Јевреји да Га убију што не само квараше суботу него и Оцем својим називаше Бога и грађаше се једнак Богу.

¹⁸Zbog toga su Židovi još više gledali da ga ubiju jer je ne samo kršio subotu nego i Boga nazivao Ocem svojim izjednačujući sebe s Bogom.

¹⁹А Исус одговарајући рече им: Заиста, заиста вам кажем: Син не може ништа чинити сам од себе него шта види да Отац чини; јер шта Он чини оно и Син чини онако;

¹⁹Isus nato odvrati: "Zaista, zaista, kažem vam: Sin ne može sam od sebe činiti ništa, doli što vidi da čini Otac; što on čini, to jednako i Sin čini.

²⁰Јер Отац Сина љуби, и све Му показује што сам чини; и показаће Му већа дела од ових да се ви чудите.

²⁰Jer Otac Ljubi Sina i pokazuje mu sve što sam čini. Pokazat će mu i veća djela od ovih te ćete se čudom čuditi.

²¹Јер као што Отац подиже мртве и оживљује, тако и Син које хоће оживљује.

²¹Uistinu, kao što Otac uskrisuje mrtve i oživljava tako i Sin oživljava koje hoće.

²²Јер Отац не суди никоме, него сав суд даде Сину,

²²Otac doista ne sudi nikomu: sav je sud predao Sinu

²³Да сви поштују Сина као што Оца поштују. Ко не поштује Сина не поштује Оца који Га је послао.

²³da svi časte Sina kao što časte Oca. Tko ne časti Sina, ne časti ni Oca koji ga posla."

²⁴Заиста, заиста вам кажем: Ко моју реч слуша и верује Ономе који је мене послао, има живот вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот.

²⁴"Zaista, zaista, kažem vam: tko sluša moju riječ i vjeruje onomu koji me posla, ima život vječni i ne dolazi na sud, nego je prešao iz smrti u život.

²⁵Заиста, заиста вам кажем: Иде час и већ је настао, кад ће мртви чути глас Сина Божијег, и чувши оживети.

²⁵Zaista, zaista, kažem vam: dolazi čas - sada je! - kad će mrtvi čuti glas Sina Božjega i koji čuju, živjet će.

²⁶Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи;

²⁶Doista, kao što Otac ima život u sebi tako je i Sinu dao da ima život u sebi;

²⁷И даде Му власт да и суд чини, јер је Син човечији.

²⁷i ovlasti ga da sudi jer je Sin Čovječji.

²⁸Не дивите се овоме, јер иде час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијег,

²⁸Ne čudite se tome jer dolazi čas kad će svi koji su u grobovima, čuti njegov glas.

²⁹И изићи ће који су чинили добро у васкрсење живота, а који су чинили зло у васкрсење суда.

²⁹I izići će: koji su dobro činili - na uskrsnuće života, a koji su radili zlo - na uskrsnuće osude.

³⁰Ја не могу ништа чинити сам од себе; како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим воље своје него вољу Оца који ме је послао.

³⁰Ja sam od sebe ne mogu učiniti ništa: kako čujem, sudim, i sud je moj pravedan jer ne tražim svoje volje, nego volju onoga koji me posla."

³¹Ако ја сведочим за себе, сведочанство моје није истинито.

³¹"Ako ja svjedočim sam za sebe, svjedočanstvo moje nije istinito.

³²Има други који сведочи за мене; и знам да је истинито сведочанство што сведочи за мене.

³²Drugi svjedoči za mene i znam: istinito je svjedočanstvo kojim on svjedoči za mene.

³³Ви посласте к Јовану, и посведочи вам за истину;

³³Vi ste poslali k Ivanu i on je posvjedočio za istinu.

³⁴А ја не примам сведочанства од човека, него ово говорим да се ви спасете.

³⁴Ja ne primam svjedočanstva od čovjeka, već govorim to da se vi spasite.

³⁵Он беше видело које гораше и светљаше, а ви се хтесте мало времена радовати његовом светљењу.

³⁵On bijaše svjetiljka što gori i svijetli, a vi se htjedoste samo za čas naslađivati njegovom svjetlosti.

³⁶Али ја имам сведочанство веће од Јованова; јер послови које ми даде Отац да их свршим, ови послови које ја радим сведоче за мене да ме Отац посла.

³⁶Ali ja imam svjedočanstvo veće od Ivanova: djela koja mi je dao izvršiti Otac, upravo ta djela koja činim, svjedoče za mene - da me poslao Otac.

³⁷И Отац који ме посла сам сведочи за мене. Ни глас Његов кад чусте ни лице Његово видесте.

³⁷Pa i Otac koji me posla sam je svjedočio za mene. Niti ste glasa njegova ikada čuli niti ste lica njegova ikada vidjeli,

³⁸И реч Његову немате у себи да стоји; јер ви не верујете Ономе кога Он посла.

³⁸a ni riječ njegova ne prebiva u vama jer ne vjerujete onomu kojega on posla.

³⁹Прегледајте писма, јер ви мислите да имате у њима живот вечни; и она сведоче за мене.

³⁹Vi istražujete Pisma jer mislite po njima imati život vječni. I ona svjedoče za mene,

⁴⁰И нећете да дођете к мени да имате живот.

⁴⁰a vi ipak nećete da dođete k meni da život imate.

⁴¹Ја не примам славе од људи.

⁴¹Slave od ljudi ne tražim,

⁴²Него вас познајем да љубави Божије немате у себи.

⁴²ali vas dobro upoznah: ljubavi Božje nemate u sebi.

⁴³Ја дођох у име Оца свог и не примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити.

⁴³Ja sam došao u ime Oca svoga i vi me ne primate. Dođe li tko drugi u svoje ime, njega ćete primiti.

⁴⁴Како ви можете веровати кад примате славу један од другог, а славе која је од јединог Бога не тражите?

⁴⁴Ta kako biste vi vjerovali kad tražite slavu jedni od drugih, a slave od Boga jedinoga ne tražite!

⁴⁵Не мислите да ћу вас тужити Оцу; има који вас тужи, Мојсије, у кога се ви уздате.

⁴⁵Ne mislite da ću vas ja tužiti Ocu. Vaš je tužitelj Mojsije u koga se uzdate.

⁴⁶Јер да сте веровали Мојсију тако бисте веровали и мени; јер он писа за мене.

⁴⁶Uistinu, kad biste vjerovali Mojsiju, i meni biste vjerovali: ta o meni je on pisao.

⁴⁷А кад његовим писмима не верујете како ћете веровати мојим речима?

⁴⁷Ali ako njegovim pismima ne vjerujete, kako da mojim riječima vjerujete?"