¹Догоди Му се пак у прву суботу по другом дану пасхе да иђаше кроз усеве, и ученици Његови тргаху класје, и сатираху рукама те јеђаху.

¹Jedne je subote prolazio kroz usjeve. Učenici su njegovi trgali klasje, trli ga rukama i jeli.

²А неки од фарисеја рекоше им: Зашто чините шта не ваља чинити у суботу?

²A neki farizeji rekoše: "Zašto činite što subotom nije dopušteno?"

³И одговарајући Исус рече им: Зар нисте читали оно што учини Давид кад огладне, он и који беху с њим?

³Odgovori im Isus: "Zar niste čitali što učini David kad ogladnje on i njegovi pratioci?

⁴Како уђе у кућу Божију, и узе хлебове постављене и изједе, и даде их онима што беху с њим, којих никоме не ваљаше јести осим јединих свештеника.

⁴Kako uđe u Dom Božji, uze, pojede i svojim pratiocima dade prinesene kruhove kojih ne smije jesti nitko, nego samo svećenici?"

⁵И рече им: Син је човечији Господар и од суботе.

⁵I govoraše im: "Sin Čovječji gospodar je subote!"

⁶А догоди се у другу суботу да Он уђе у зборницу и учаше, и беше онде човек коме десна рука беше сува.

⁶Druge subote uđe u sinagogu i stane naučavati. Bio je ondje čovjek kome desnica bijaše usahla.

⁷Књижевници пак и фарисеји гледаху за Њим неће ли у суботу исцелити, да Га окриве.

⁷Pismoznanci i farizeji vrebahu na nj da li subotom liječi kako bi našli u čemu da ga optuže.

⁸А Он знаше помисли њихове, и рече човеку који имаше суву руку: Устани и стани на среду. А он устаде и стаде.

⁸A on je znao njihove namjere pa reče čovjeku s usahlom rukom: "Ustani i stani na sredinu!" On usta i stade.

⁹А Исус рече им: Да вас запитам: Шта ваља у суботу чинити, добро или зло? Одржати душу или погубити? А они ћутаху.

⁹A Isus im reče: "Pitam ja vas: je li subotom dopušteno činiti dobro ili činiti zlo? Život spasiti ili upropastiti?"

¹⁰И погледавши на све њих рече му: Пружи руку своју. А он учини тако; и рука поста здрава као и друга.

¹⁰Sve ih ošinu pogledom pa reče čovjeku: "Ispruži ruku!" On učini tako - i ruka mu zdrava.

¹¹А они се сви напунише безумља, и говораху један другом шта би учинили Исусу.

¹¹A oni se, izbezumljeni, počnu dogovarati što da poduzmu protiv Isusa.

¹²Тих, пак, дана изиђе на гору да се помоли Богу; и проведе сву ноћ на молитви Божијој.

¹²Onih dana iziđe na goru da se pomoli. I provede noć moleći se Bogu.

¹³И кад би дан, дозва ученике своје, и изабра из њих дванаесторицу, које и апостолима назва:

¹³Kad se razdanilo, dozva k sebi učenike te između njih izabra dvanaestoricu, koje prozva apostolima:

¹⁴Симона, кога назва Петром, и Андрију брата његовог, Јакова и Јована, Филипа и Вартоломија,

¹⁴Šimuna, koga prozva Petrom, i Andriju, brata njegova, i Jakova, i Ivana, i Filipa, i Bartolomeja,

¹⁵Матеја и Тому, Јакова Алфејевог и Симона прозваног Зилота,

¹⁵i Mateja, i Tomu, i Jakova Alfejeva, i Šimuna zvanoga Revnitelj,

¹⁶Јуду Јаковљевог, и Јуду Искариотског, који Га и издаде.

¹⁶i Judu Jakovljeva, i Judu Iškariotskoga, koji posta izdajica.

¹⁷И изишавши с њима стаде на месту равном, и гомила ученика Његових; и мноштво народа из све Јудеје и из Јерусалима, и из приморја тирског и сидонског,

¹⁷Isus siđe s njima i zaustavi se na ravnu. I silno mnoštvo njegovih učenika i silno mnoštvo naroda iz cijele Judeje i Jeruzalema, iz primorja tirskog i sidonskog

¹⁸Који дођоше да Га слушају и да се исцељују од својих болести, и које мучаху духови нечисти; и исцељиваху се.

¹⁸nagrnuše da ga slušaju i da ozdrave od svojih bolesti. I ozdravljali su oni koje su mučili nečisti dusi.

¹⁹И сав народ тражаше да Га се дотакну; јер из Њега излажаше сила и исцељиваше их све.

¹⁹Sve je to mnoštvo tražilo da ga se dotakne jer je snaga izlazila iz njega i sve ozdravljala.

²⁰И Он подигнувши очи на ученике своје говораше: Благо вама који сте сиромашни духом; јер је ваше царство Божије.

²⁰On podigne oči prema učenicima i govoraše: "Blago vama, siromasi: vaše je kraljevstvo Božje!

²¹Благо вама који сте гладни сад; јер ћете се наситити. Благо вама који плачете сад; јер ћете се насмејати.

²¹Blago vama koji sada gladujete: vi ćete se nasititi! Blago vama koji sada plačete: vi ćete se smijati!

²²Благо вама кад на вас људи омрзну и кад вас раставе и осрамоте, и разгласе име ваше као зло Сина ради човечијег.

²²Blago vama kad vas zamrze ljudi i kad vas izopće i pogrde te izbace ime vaše kao zločinačko zbog Sina Čovječjega!

²³Радујте се у онај дан и играјте, јер гле, ваша је велика плата на небу. Јер су тако чинили пророцима очеви њихови.

²³Radujte se u dan onaj i poskakujte: evo, plaća vaša velika je na nebu. Ta jednako su činili prorocima oci njihovi!"

²⁴Али тешко вама богати; јер сте већ примили утеху своју.

²⁴"Ali jao vama, bogataši: imate svoju utjehu!

²⁵Тешко вама сити сад; јер ћете огладнети. Тешко вама који се смејете сад; јер ћете заплакати и заридати.

²⁵Jao vama koji ste sada siti: gladovat ćete! Jao vama koji se sada smijete: jadikovat ćete i plakati!

²⁶Тешко вама кад стану сви добро говорити за вама; јер су тако чинили и лажним пророцима очеви њихови.

²⁶Jao vama kad vas svi budu hvalili! Ta tako su činili lažnim prorocima oci njihovi."

²⁷Али вама кажем који слушате: љубите непријатеље своје, добро чините онима који на вас мрзе;

²⁷"Nego, velim vama koji slušate: Ljubite svoje neprijatelje, dobro činite svojim mrziteljima,

²⁸Благосиљајте оне који вас куну, и молите се Богу за оне који вас вређају.

²⁸blagoslivljajte one koji vas proklinju, molite za one koji vas zlostavljaju."

²⁹Који те удари по образу, окрени му и други; и који хоће да ти узме кабаницу, подај му и кошуљу.

²⁹"Onomu tko te udari po jednom obrazu pruži i drugi, i onomu tko ti otima gornju haljinu ne krati ni donje.

³⁰А свакоме који иште у тебе, подај; и који твоје узме, не ишти.

³⁰Svakomu tko od tebe ište daji, a od onoga tko tvoje otima ne potražuj."

³¹И како хоћете да чине вама људи чините и ви њима онако.

³¹"I kako želite da ljudi vama čine, tako činite i vi njima."

³²И ако љубите оне који вас љубе, каква вам је хвала? Јер и грешници љубе оне који њих љубе.

³²"Ako ljubite one koji vas ljube, kakvo li vam uzdarje? Ta i grešnici ljube ljubitelje svoje.

³³И ако чините добро онима који вама добро чине, каква вам је хвала? Јер и грешници чине тако.

³³Jednako tako, ako dobro činite svojim dobročiniteljima, kakvo li vam uzdarje? I grešnici to isto čine.

³⁴И ако дајете у зајам онима од којих се надате да ћете узети, каква вам је хвала? Јер и грешници грешницима дају у зајам да узму опет онолико.

³⁴Ako pozajmljujete samo onima od kojih se nadate dobiti, kakvo li vam uzdarje? I grešnici grešnicima pozajmljuju da im se jednako vrati."

³⁵Али, љубите непријатеље своје, и чините добро, и дајте у зајам не надајући се ничему; и биће вам велика плата, и бићете синови Највишега, јер је Он благ и неблагодарнима и злима.

³⁵"Nego, ljubite neprijatelje svoje. Činite dobro i pozajmljujte ne nadajuć se odatle ničemu. I bit će vam plaća velika, i bit ćete sinovi Svevišnjega jer je on dobrostiv i prema nezahvalnicima i prema opakima."

³⁶Будите дакле милостиви као и Отац ваш што је милостив.

³⁶"Budite milosrdni kao što je Otac vaš milosrdan."

³⁷И не судите, и неће вам судити; и не осуђујте, и нећете бити осуђени; опраштајте, и опростиће вам се.

³⁷"Ne sudite i nećete biti suđeni. Ne osuđujte i nećete biti osuđeni. Praštajte i oprostit će vam se.

³⁸Дајте, и даће вам се: меру добру и набијену и стресену и препуну даће вам у наручје ваше. Јер каквом мером дајете онаквом ће вам се вратити.

³⁸Dajite i dat će vam se: mjera dobra, nabijena, natresena, preobilna dat će se u krilo vaše jer mjerom kojom mjerite vama će se zauzvrat mjeriti."

³⁹И каза им причу: Може ли слепац слепца водити? Неће ли оба пасти у јаму?

³⁹A kaza im i prispodobu: "Može li slijepac slijepca voditi? Neće li obojica u jamu upasti?

⁴⁰Нема ученика над учитељем својим, него и сасвим кад се изучи, биће као и учитељ његов.

⁴⁰Nije učenik nad učiteljem. Pa i tko je posve doučen, bit će samo kao njegov učitelj."

⁴¹А зашто видиш трун у оку брата свог, а брвна у свом оку не осећаш?

⁴¹"Što gledaš trun u oku brata svojega, a brvna u oku svome ne opažaš?

⁴²Или како можеш рећи брату свом: Брате! Стани да извадим трун који је у оку твом, кад сам не видиш брвна у свом оку? Лицемере! Извади најпре брвно из ока свог, па ћеш онда видети извадити трун из ока брата свог.

⁴²Kako možeš kazati bratu svomu: 'Brate, de da izvadim trun koji ti je u oku', a sam u svom oku brvna ne vidiš? Licemjere! Izvadi najprije brvno iz oka svoga pa ćeš onda dobro vidjeti izvaditi trun što je u oku bratovu."

⁴³Јер нема дрвета доброг да рађа зао род; нити дрвета злог да рађа добар род.

⁴³"Nema dobra stabla koje bi rađalo nevaljalim plodom niti stabla nevaljala koje bi rađalo dobrim plodom.

⁴⁴Јер се свако дрво по роду свом познаје: јер се смокве не беру с трња, нити се грожђе бере с купине,

⁴⁴Ta svako se stablo po svom plodu poznaje. S trnja se ne beru smokve niti se s gloga grožđe trga."

⁴⁵Добар човек из добре клети срца свог износи добро, а зао човек из зле клети срца свог износи зло, јер уста његова говоре од сувишка срца.

⁴⁵"Dobar čovjek iz dobra blaga srca svojega iznosi dobro, a zao iz zla iznosi zlo. Ta iz obilja srca usta mu govore."

⁴⁶А што ме зовете: Господе! Господе! А не извршујете шта вам говорим?

⁴⁶"Što me zovete 'Gospodine, Gospodine!', a ne činite što zapovijedam?

⁴⁷Сваки који иде за мном и слуша речи моје и извршује их, казаћу вам какав је:

⁴⁷Tko god dolazi k meni te sluša moje riječi i vrši ih, pokazat ću vam kome je sličan:

⁴⁸Он је као човек који гради кућу, па ископа и удуби и удари темељ на камену; а кад дођоше воде, навали река на ону кућу и не може је покренути, јер јој је темељ на камену.

⁴⁸sličan je čovjeku koji gradi kuću pa iskopa u dubinu i postavi temelj na kamen. A kad bude poplava, nahrupi bujica na tu kuću, ali je ne može uzdrmati jer je dobro sagrađena.

⁴⁹А који слуша и не извршује он је као човек који начини кућу на земљи без темеља, на коју навали река и одмах је обори, и распаде се кућа она страшно.

⁴⁹A koji čuje i ne izvrši, sličan je čovjeku koji sagradi kuću na tlu bez temelja; nahrupi na nju bujica i umah se sruši te bude od te kuće razvalina velika."