¹И уђе опет у зборницу, и онде беше човек са сувом руком.

¹Uđe ponovno u sinagogu. Bio je ondje čovjek usahle ruke.

²И мотраху за Њим неће ли га у суботу исцелити да Га окриве.

²A oni vrebahu hoće li ga Isus u subotu izliječiti, da ga optuže.

³И рече човеку са сувом руком: Стани на средину.

³On kaže čovjeku usahle ruke: "Stani na sredinu!"

⁴И рече им: Ваља ли у суботу добро чинити или зло чинити? Душу одржати, или погубити? А они су ћутали.

⁴A njima će: "Je li subotom dopušteno činiti dobro ili činiti zlo, život spasiti ili pogubiti?" No oni su šutjeli.

⁵И погледавши на њих с гневом од жалости што су им онако срца одрвенила, рече човеку: Пружи руку своју. И пружи; и поста рука здрава као и друга.

⁵A on, ražalošćen okorjelošću srca njihova, srdito ih ošinu pogledom pa reče tom čovjeku: "Ispruži ruku!" On ispruži - i ruka mu zdrava!

⁶И изашавши фарисеји одмах учинише за Њега веће с Иродовцима како би Га погубили.

⁶Farizeji iziđu i dadnu se odmah s herodovcima na vijećanje protiv njega kako da ga pogube.

⁷А Исус оде с ученицима својим к мору; и многи народ из Галилеје пође за Њим и из Јудеје;

⁷Isus se s učenicima povuče k moru. Za njim je išao silan svijet iz Galileje. I iz Judeje,

⁸И из Јерусалима и из Идумеје и испреко Јордана и од Тира и Сидона мноштво велико чувши шта Он чини дође к Њему.

⁸iz Jeruzalema, iz Idumeje, iz Transjordanije i iz okolice Tira i Sidona - silno je mnoštvo čulo što čini i nagrnulo k njemu.

⁹И рече ученицима својим да буде лађа у Њега готова због народа, да Му не досађује.

⁹Stoga reče učenicima neka mu se zbog mnoštva pripravi lađica da ga ne bi zgnjeli.

¹⁰Јер многе исцели тако да наваљиваху на Њега који беху накажени болестима да Га се дотакну.

¹⁰Jer mnoge je ozdravio pa su se svi koji bijahu pogođeni kakvim zlom bacali na nj da bi ga se dotakli.

¹¹И духови нечисти кад Га виђаху, припадаху к Њему и викаху говорећи: Ти си Син Божји.

¹¹A nečisti duhovi, čim bi ga spazili, padali bi preda nj i vikali: "Ti si Sin Božji!"

¹²И много им прећаше да Га не прокажу.

¹²A on im se oštro prijetio da ga ne prokazuju.

¹³И изиђоше на гору, и дозва које Он хтеше; и дођоше Му.

¹³Uziđe na goru i pozove koje sam htjede. I dođoše k njemu.

¹⁴И постави дванаесторицу да буду с Њим, и да их пошаље да проповедају,

¹⁴I ustanovi dvanaestoricu da budu s njime i da ih šalje propovijedati

¹⁵И да имају власт да исцељују од болести, и да изгоне ђаволе:

¹⁵s vlašću da izgone đavle.

¹⁶Првог Симона, и надеде му име Петар;

¹⁶Ustanovi dakle dvanaestoricu: Šimuna, kojemu nadjenu ime Petar,

¹⁷И Јакова Зеведејевог и Јована брата Јаковљевог, и надеде им имена Воанергес, које значи Синови грома;

¹⁷i Jakova Zebedejeva i Ivana, brata Jakovljeva, kojima nadjenu ime Boanerges, to jest Sinovi groma,

¹⁸И Андрију и Филипа и Вартоломија и Матеја и Тому и Јакова Алфејевог и Тадију и Симона Кананита,

¹⁸i Andriju i Filipa i Bartolomeja i Mateja i Tomu i Jakova Alfejeva i Tadeja i Šimuna Kananajca

¹⁹И Јуду Искариотског, који Га и издаде.

¹⁹i Judu Iškariotskoga, koji ga izda.

²⁰И дођоше у кућу, и сабра се опет народ да не могаху ни хлеба јести.

²⁰I dođe Isus u kuću. Opet se skupi toliko mnoštvo da nisu mogli ni jesti.

²¹И чувши то род Његов изиђоше да Га ухвате; јер говораху да је изван себе.

²¹Čuvši to, dođoše njegovi da ga obuzdaju jer se govorilo: "Izvan sebe je!"

²²А књижевници који беху сишли из Јерусалима говораху: У њему је Веелзевул. Он помоћу кнеза ђаволског изгони ђаволе.

²²I pismoznanci što siđoše iz Jeruzalema govorahu: "Beelzebula ima, po poglavici đavolskom izgoni đavle."

²³И дозвавши их говораше им у причама: Како може сотона сотону изгонити?

²³A on ih dozva pa im u prispodobama govoraše: "Kako može Sotona Sotonu izgoniti?

²⁴И ако се царство само по себи раздели, не може остати царство оно;

²⁴Ako se kraljevstvo u sebi razdijeli, ono ne može opstati.

²⁵И ако се дом сам по себи раздели, не може остати дом онај;

²⁵Ili: ako se kuća u sebi razdijeli, ona ne može opstati.

²⁶И ако сотона устане сам на се и раздели се, не може остати, него ће пропасти.

²⁶Ako je dakle Sotona sam na sebe ustao i razdijelio se, ne može opstati, nego mu je kraj.

²⁷Нико не може покућство јакога, ушавши у кућу његову, отети ако најпре јакога не свеже: и онда ће кућу његову опленити.

²⁷Nitko, dakako, ne može u kuću jakoga ući i oplijeniti mu pokućstvo ako prije jakoga ne sveže. Tada će mu kuću oplijeniti!"

²⁸Заиста вам кажем: сви греси опростиће се синовима човечјим, и хуљења на Бога, макар каква била:

²⁸Doista, kažem vam, sve će se oprostiti sinovima ljudskima, koliki god bili grijesi i hule kojima pohule.

²⁹А који похули на Духа Светог нема опроштења вавек, него је крив вечном суду.

²⁹No pohuli li tko na Duha Svetoga, nema oproštenja dovijeka; krivac je grijeha vječnoga."

³⁰Јер говораху: У њему је нечисти дух.

³⁰Jer govorahu: "Duha nečistoga ima."

³¹И дође мати Његова и браћа Његова, и стојећи напољу послаше к Њему да Га зову.

³¹I dođu majka njegova i braća njegova. Ostanu vani, a k njemu pošalju neka ga pozovu.

³²И сеђаше народ око Њега. И рекоше Му: Ето мати Твоја и браћа Твоја и сестре Твоје напољу питају за Те.

³²Oko njega je sjedjelo mnoštvo. I reknu mu: "Eno vani majke tvoje i braće tvoje, traže te!"

³³И одговори им говорећи: Ко је мати моја или браћа моја?

³³On im odgovori: "Tko je majka moja i braća moja?"

³⁴И погледавши на народ који сеђаше рече: Ево мати моја и браћа моја.

³⁴I okruži pogledom po onima što su sjedjeli oko njega u krugu i kaže: "Evo majke moje, evo braće moje!

³⁵Јер ко изврши вољу Божју, онај је брат мој и сестра моја и мати моја.

³⁵Tko god vrši volju Božju, on mi je brat i sestra i majka."