¹У тај час приступише к Исусу ученици говорећи: Ко је дакле највећи у царству небеском?

¹U onaj čas pristupe učenici Isusu pa ga zapitaju: "Tko je, dakle, najveći u kraljevstvu nebeskom?"

²И дозва Исус дете, и постави га међу њих,

²On dozove dijete, postavi ga posred njih

³И рече им: Заиста вам кажем, ако се не повратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско.

³i reče: "Zaista, kažem vam, ako se ne obratite i ne postanete kao djeca, nećete ući u kraljevstvo nebesko.

⁴Који се дакле понизи као дете ово, онај је највећи у царству небеском.

⁴Tko god se dakle ponizi kao ovo dijete, taj je najveći u kraljevstvu nebeskom.

⁵И који прими такво дете у име моје, мене прима.

⁵I tko primi jedno ovakvo dijete u moje ime, mene prima."

⁶А који саблазни једног од ових малих који верују мене, боље би му било да се обеси камен воденични о врату његовом, и да потоне у дубину морску.

⁶"Onomu, naprotiv, tko bi sablaznio jednoga od ovih najmanjih što vjeruju u mene bilo bi bolje da mu se o vrat objesi mlinski kamen pa da potone u dubinu morsku."

⁷Тешко свету од саблазни! Јер је потребно да дођу саблазни; али тешко оном човеку кроз кога долази саблазан.

⁷"Jao svijetu od sablazni! Neizbježivo dolaze sablazni, ali jao čovjeku po kom dolazi sablazan.

⁸Ако ли те рука твоја или нога твоја саблажњава, одсеци је и баци од себе: боље ти је ући у живот хром или кљаст, него ли с две руке и две ноге да те баце у огањ вечни.

⁸Pa ako te ruka ili noga sablažnjava, odsijeci je i baci od sebe. Bolje ti je ući u život kljastu ili hromu, nego s obje ruke ili s obje noge biti bačen u oganj vječni.

⁹И ако те око твоје саблажњава, извади га и баци од себе: боље ти је с једним оком у живот ући, него с два ока да те баце у пакао огњени.

⁹I ako te oko sablažnjava, izvadi ga i baci od sebe. Bolje ti je jednooku u život ući, nego s oba oka biti bačen u pakao ognjeni."

¹⁰Гледајте да не презрете једног од малих ових; јер вам кажем да анђели њихови на небесима једнако гледају лице Оца мог небеског.

¹⁰"Pazite da ne prezrete ni jednoga od ovih najmanjih jer, kažem vam, anđeli njihovi na nebu uvijek gledaju lice Oca mojega, koji je na nebesima."

¹¹Јер Син човечији дође да изнађе и спасе изгубљено.

¹¹#

¹²Шта вам се чини? Кад има један човек сто оваца па зађе једна од њих, не остави ли он деведесет и девет у планини, и иде да тражи ону што је зашла?

¹²"Što vam se čini? Ako neki čovjek imadne sto ovaca i jedna od njih zaluta, neće li on ostaviti onih devedeset i devet u gorama i poći u potragu za zalutalom?

¹³И ако се догоди да је нађе, заиста вам кажем да се њој више радује него онима деведесет и девет што нису зашле.

¹³Posreći li mu se te je nađe, zaista, kažem vam, raduje se zbog nje više nego zbog onih devedeset i devet koje nisu zalutale.

¹⁴Тако није воља Оца вашег небеског да погине један од ових малих.

¹⁴Tako ni Otac vaš, koji je na nebesima, neće da propadne ni jedan od ovih malenih."

¹⁵Ако ли ти сагреши брат твој, иди и покарај га међу собом и њим самим; ако те послуша, добио си брата свог.

¹⁵"Pogriješi li tvoj brat, idi i pokaraj ga nasamo.

¹⁶Ако ли те не послуша, узми са собом још једног или двојицу да све речи остану на устима два или три сведока.

¹⁶Ako te posluša, stekao si brata. Ne posluša li te, uzmi sa sobom još jednoga ili dvojicu, neka na iskazu dvojice ili trojice svjedoka počiva svaka tvrdnja.

¹⁷Ако ли њих не послуша, кажи цркви; а ако ли не послуша ни цркву, да ти буде као незнабожац и цариник.

¹⁷Ako ni njih ne posluša, reci Crkvi. Ako pak ni Crkve ne posluša, neka ti bude kao poganin i carinik."

¹⁸Јер вам кажем заиста: шта год свежете на земљи биће свезано на небу, и шта год разрешите на земљи биће разрешено на небу.

¹⁸"Zaista, kažem vam, što god svežete na zemlji, bit će svezano na nebu; i što god odriješite na zemlji, bit će odriješeno na nebu."

¹⁹Још вам кажем заиста: ако се два од вас сложе на земљи у чему му драго, зашто се узмоле, даће им Отац мој који је на небесима.

¹⁹"Nadalje, kažem vam, ako dvojica od vas na zemlji jednodušno zaištu što mu drago, dat će im Otac moj, koji je na nebesima.

²⁰Јер где су два или три сабрани у име моје онде сам ја међу њима.

²⁰Jer gdje su dvojica ili trojica sabrana u moje ime, tu sam i ja među njima."

²¹Тада приступи к Њему Петар и рече: Господе! Колико пута ако ми сагреши брат мој да му опростим? До седам пута?

²¹Tada pristupi k njemu Petar i reče: "Gospodine, koliko puta da oprostim bratu svomu ako se ogriješi o mene? Do sedam puta?"

²²Рече њему Исус: Не велим ти до седам пута, него до седам пута седамдесет.

²²Kaže mu Isus: "Ne kažem ti do sedam puta, nego do sedamdeset puta sedam."

²³Зато је царство небеско као човек цар који намисли да се прорачуна са својим слугама.

²³"Stoga je kraljevstvo nebesko kao kad kralj odluči urediti račune sa slugama.

²⁴И кад се поче рачунати, доведоше му једног дужника од десет хиљада таланата.

²⁴Kad započe obračunavati, dovedoše mu jednoga koji mu dugovaše deset tisuća talenata.

²⁵И будући да немаше чим платити, заповеди господар његов да га продаду, и жену његову и децу, и све што има; и да му се плати.

²⁵Kako nije imao odakle vratiti, zapovjedi gospodar da se proda on, žena mu i djeca i sve što ima te se podmiri dug.

²⁶Но слуга тај паде и клањаше му се говорећи: Господару! Причекај ме, и све ћу ти платити.

²⁶Nato sluga padne ničice preda nj govoreći: 'Strpljenja imaj sa mnom, i sve ću ti vratiti.'

²⁷А господару се сажали за тим слугом, пусти га и дуг опрости му.

²⁷Gospodar se smilova tomu sluzi, otpusti ga i dug mu oprosti."

²⁸А кад изиђе слуга тај, нађе једног од својих другара који му је дужан сто гроша, и ухвативши га дављаше га говорећи: Дај ми шта си дужан.

²⁸"A kad taj isti sluga izađe, naiđe na jednoga svoga druga koji mu dugovaše sto denara. Uhvati ga i stane ga daviti govoreći: 'Vrati što si dužan!'

²⁹Паде другар његов пред ноге његове и мољаше га говорећи: Причекај ме, и све ћу ти платити.

²⁹Drug padne preda nj i stane ga zaklinjati: 'Strpljenja imaj sa mnom i vratit ću ti.'

³⁰А он не хте, него га одведе и баци у тамницу док не плати дуга.

³⁰Ali on ne htjede, nego ode i baci ga u tamnicu dok mu ne vrati duga."

³¹Видевши пак другари његови тај догађај жао им би врло, и отишавши казаше господару свом сав догађај.

³¹"Kad njegovi drugovi vidješe što se dogodilo, silno ražalošćeni odoše i sve to dojaviše gospodaru.

³²Тада га дозва господар његов, и рече му: Зли слуго! Сав дуг овај опростих теби, јер си ме молио.

³²Tada ga gospodar dozva i reče mu: 'Slugo opaki, sav sam ti onaj dug oprostio jer si me zamolio.

³³Није ли требало да се и ти смилујеш на свог другара, као и ја на те што се смиловах?

³³Nije li trebalo da se i ti smiluješ svome drugu, kao što sam se i ja tebi smilovao?'

³⁴И разгневи се господар његов, и предаде га мучитељима док не плати сав дуг свој.

³⁴I gospodar ga, rasrđen, preda mučiteljima dok mu ne vrati svega duga.

³⁵Тако ће и Отац мој небески учинити вама, ако не опростите сваки брату свом од срца својих.

³⁵Tako će i Otac moj nebeski učiniti s vama ako svatko od srca ne oprosti svomu bratu."