¹Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.

¹Ženska mudrost sagradi kuću, a ludost je rukama razgrađuje.

²Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.

²Tko živi s poštenjem, boji se Jahve, a tko ide stranputicom, prezire ga.

³У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.

³U luđakovim je ustima šiba za oholost njegovu, a mudre štite vlastite usne.

⁴Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.

⁴Gdje nema volova, prazne su jasle, a obilna je žetva od snage bikove.

⁵Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.

⁵Istinit svjedok ne laže, a krivi svjedok širi laž.

⁶Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.

⁶Podsmjevač traži mudrost i ne nalazi je, a razumni lako dolazi do znanja.

⁷Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.

⁷Idi od čovjeka bezumna jer nećeš upoznati usne što zbore znanje.

⁸Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.

⁸Mudrost je pametna čovjeka u tom što pazi na svoj put, a bezumnička ludost prijevara je.

⁹Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.

⁹Luđacima je grijeh šala, a milost je Božja s poštenima.

¹⁰Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.

¹⁰Srce poznaje svoj jad, i veselje njegovo ne može dijeliti nitko drugi.

¹¹Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.

¹¹Dom opakih propast će, a šator će pravednika procvasti.

¹²Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.

¹²Neki se put učini čovjeku prav, a na koncu vodi k smrti.

¹³И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.

¹³I u smijehu srce osjeća bol, a poslije veselja dolazi tuga.

¹⁴Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.

¹⁴Otpadnik se siti svojim prestupcima, a dobar čovjek svojim radom.

¹⁵Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.

¹⁵Glupan vjeruje svakoj riječi, a pametan pazi na korak svoj.

¹⁶Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.

¹⁶Mudar se boji i oda zla se uklanja, a bezuman se raspaljuje i bez straha je.

¹⁷Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.

¹⁷Nagao čovjek čini ludosti, a razborit ih podnosi.

¹⁸Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.

¹⁸Glupaci baštine ludost, a mudre ovjenčava znanje.

¹⁹Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.

¹⁹Zli padaju ničice pred dobrima i opaki pred vratima pravednikovim.

²⁰Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.

²⁰I svom prijatelju mrzak je siromah, a bogataš ima mnogo ljubitelja.

²¹Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.

²¹Griješi tko prezire bližnjega svoga, a blago onomu tko je milostiv ubogima.

²²Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.

²²Koji snuju zlo, ne hode li stranputicom, a zar nisu dobrota i vjernost s onima koji snuju dobro?

²³У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.

²³U svakom trudu ima probitka, a pusto brbljanje samo je na siromaštvo.

²⁴Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.

²⁴Mudrima je vijenac bogatstvo njihovo, a bezumnima kruna - njihova ludost.

²⁵Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.

²⁵Istinit svjedok izbavlja duše, a tko laži širi, taj je varalica.

²⁶У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.

²⁶U strahu je Gospodnjem veliko pouzdanje i njegovim je sinovima utočište.

²⁷Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.

²⁷Strah Gospodnji izvor je života: on izbavlja od zamke smrti.

²⁸У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.

²⁸Mnoštvo je naroda ponos kralju, a bez puka knez propada.

²⁹Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.

²⁹Tko se teško srdi, velike je razboritosti, a nabusit duhom pokazuje ludost.

³⁰Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.

³⁰Mirno je srce život tijelu, a ljubomor je gnjilež u kostima.

³¹Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.

³¹Tko tlači siromaha huli na stvoritelja, a časti ga tko je milostiv ubogomu.

³²За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.

³²Opaki propada zbog vlastite pakosti, a pravednik i u samoj smrti nalazi utočište.

³³Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.

³³U razumnu srcu mudrost počiva, a što je u bezumnome, to se i pokaže.

³⁴Правда подиже народ, а грех је срамота народима.

³⁴Pravednost uzvisuje narod, a grijeh je sramota pucima.

³⁵Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.

³⁵Kralju je mio razborit sluga, a na sramotna se srdi.