¹Човек који по карању остаје тврдоглав, уједанпут ће пропасти, да неће бити лека.

¹Čovjek koji, po opomeni, ostaje tvrdoglav, u tren će se slomiti, i neće mu biti spasa.

²Кад се умножавају праведници, весели се народ; а кад влада безбожник, уздише народ.

²Narod se veseli kad se množe pravednici, a puk uzdiše kad zavlada opaki.

³Ко љуби мудрост, весели оца свог; а ко се дружи с курвама, расипа своје добро.

³Čovjek koji ljubi mudrost, veseli oca svoga, a koji se druži s bludnicama, rasipa imetak.

⁴Цар правдом подиже земљу; а ко узима мито, сатире је.

⁴Kralj pravicom održava državu, a ruši je čovjek koji nameće daće.

⁵Ко ласка пријатељу свом, разапиње мрежу ногама његовим.

⁵Čovjek koji laska bližnjemu svome razapinje mrežu stopama njegovim.

⁶У греху је злог човека замка, а праведник пева и весели се.

⁶U grijehu je zamka zlu čovjeku, a pravednik likuje i veseli se.

⁷Праведник разуме парбу невољних, а безбожник не мари да зна.

⁷Pravednik razumije pravo malenih, a opaki ne shvaća spoznaju.

⁸Подсмевачи распаљују град, а мудри утишавају гнев.

⁸Podsmjevači uzbunjuju grad, a mudri stišavaju srdžbu.

⁹Мудар човек кад се пре с лудим, или се срдио или смејао, нема мира.

⁹Kad se mudrac parbi s bezumnikom, il' se srdio, il' se smijao, svejednako mira nema.

¹⁰Крвопије мрзе на безазленога, а прави се брину за душу његову.

¹⁰Krvopije mrze poštenoga, a pravednici mu se za život brinu.

¹¹Сав гнев свој излива безумник, а мудри уставља га натраг.

¹¹Bezumnik izlijeva sav svoj gnjev, a mudrac susteže svoju srdžbu.

¹²Који кнез слуша лажне речи, све су му слуге безбожне.

¹²Ako vladalac posluša riječ lažljivu, sve mu sluge postaju opake.

¹³Сиромах и који даје на добит сретају се; обојици Господ просветљује очи.

¹³Siromah se i gulikoža susreću: Jahve obojici prosvjetljuje oči.

¹⁴Који цар право суди сиромасима, његов ће престо стајати довека.

¹⁴Kralj koji sudi siromasima po istini ima prijesto čvrst dovijeka.

¹⁵Прут и кар дају мудрост, а дете пусто срамоти матер своју.

¹⁵Šiba i ukor podaruju mudrost, a razuzdan mladić sramoti majku svoju.

¹⁶Кад се умножавају безбожници, умножавају се греси, а праведници ће видети пропаст њихову.

¹⁶Kad se množe opaki, množi se i grijeh, ali pravednici promatraju propast njihovu.

¹⁷Карај сина свог, и смириће те, и учиниће милину души твојој.

¹⁷Ukori sina svoga, i zadovoljit će te i dati radost duši tvojoj.

¹⁸Кад нема утваре, расипа се народ; а ко држи закон, благо њему!

¹⁸Kad objave nema, narod se razuzda, a blago onome tko se drži Zakona!

¹⁹Речима се не поправља слуга, јер ако и разуме, опет не слуша.

¹⁹Samim se riječima sluga ne popravlja, jer se ne pokorava iako umom shvaća.

²⁰Јеси ли видео човека наглог у беседи својој? Више има надања од безумног него од њега.

²⁰Jesi li vidio čovjeka brza na riječima? I bezumnik ima više nade nego on.

²¹Ако ко мази слугу од малена, он ће најпосле бити син.

²¹Tko mazi slugu svoga od djetinjstva bit će mu poslije neposlušan.

²²Гневљив човек замеће свађу, и ко је напрасит, много греши.

²²Gnjevljiv čovjek zameće svađu, a naprasit čovjek počini mnoge grijehe.

²³Охолост понижује човека, а ко је смеран духом, добија славу.

²³Oholost ponizuje čovjeka, a ponizan duhom postiže časti.

²⁴Ко дели с лупежем, мрзи на своју душу, чује проклетство и не проказује.

²⁴Tko s lupežom plijen dijeli, mrzi sebe samog: čuje proklinjanje i ništa ne otkriva.

²⁵Страшљив човек меће себи замку; а ко се у Господа узда, биће у високом заклону.

²⁵Strah čovjeku postavlja zamku, a tko se uzda u Jahvu, nalazi okrilje.

²⁶Многи траже лице владаочево, али је од Господа суд свакоме.

²⁶Mnogi traže milost vladaočevu, ali Jahve dijeli pravdu svakome.

²⁷Праведнима је мрзак неправедник, а безбожнику је мрзак ко право ходи.

²⁷Nepravednik je mrzak pravednicima, a pravednik je mrzak opakima.