1Господе! Чуј молитву моју, и вика моја нек изађе преда Те.
1Molitva nevoljnika koji je klonuo pa svoju tugu izlijeva
2Немој одвратити лице своје од мене; у дан кад сам у невољи пригни к мени ухо своје, у дан кад Те призивам, похитај, услиши ме.
2Jahve, usliši molitvu moju, i vapaj moj k tebi da dođe!
3Јер прођоше као дим дани моји, кости моје као топионица огореше.
3Nemoj sakrivati lice od mene u dan moje nevolje! Prigni k meni uho svoje: kad te prizovem, brzo me usliši!
4Покошено је као трава и посахло срце моје, да заборавих јести хлеб свој.
4Jer moji dani nestaju poput dima, a moje kosti gore kao oganj.
5Од уздисања мог приону кост моја за месо моје.
5Srce mi se suši kao pokošena trava i kruh svoj zaboravljam jesti.
6Постадох као гем у пустињи; ја сам као сова на зидинама.
6Od snažnih jecaja mojih kosti mi uz kožu prionuše.
7Не спавам, и седим као птица без друга на крову.
7Sličan sam čaplji u pustinji, postah k'o ćuk na pustoj razvalini.
8Сваки дан руже ме непријатељи моји, и који су се помамили на мене, мном се уклињу.
8Ne nalazim sna i uzdišem k'o samotan vrabac na krovu.
9Једем пепео као хлеб, и пиће своје растварам сузама.
9Svagda me grde dušmani moji; mnome se proklinju što bjesne na me.
10Од гнева Твог и срдње Твоје; јер подигавши ме бацио си ме.
10Pepeo jedem poput kruha, a piće svoje miješam sa suzama
11Дани су моји као сен, који пролази, и ја као трава осуших се.
11zbog tvoje ljutine i gnjeva, jer si me digao i bacio.
12А Ти, Господе, остајеш довека, и спомен Твој од колена до колена.
12Moji su dani k'o oduljena sjena, a ja se, gle, sušim poput trave.
13Ти ћеш устати, смиловаћеш се на Сион, јер је време смиловати се на њ, јер је дошло време;
13A ti, o Jahve, ostaješ dovijeka i tvoje ime kroza sva koljena.
14Јер слугама Твојим омиле и камење његово, и прах његов жале.
14Ustani, smiluj se Sionu: vrijeme je da mu se smiluješ - sada je čas!
15Тада ће се незнабошци бојати имена Господњег, и сви цареви земаљски славе Његове;
15Jer milo je slugama tvojim kamenje njegovo, žale ruševine njegove.
16Јер ће Господ сазидати Сион, и јавити се у слави својој;
16Tad će se pogani bojati, Jahve, imena tvojega i svi kraljevi zemlje slave tvoje
17Погледаће на молитву оних који немају помоћи, и неће се оглушити молбе њихове.
17kad Jahve opet sazda Sion, kad se pokaže u slavi svojoj,
18Написаће се ово потоњем роду, и народ наново створен хвалиће Господа.
18kad se osvrne na prošnju ubogih i ne prezre molitve njihove.
19Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу.
19Nek' se zapiše ovo za budući naraštaj, puk što nastane neka hvali Jahvu.
20Да чује уздисање сужњево, и одреши синове смртне;
20Jer Jahve gleda sa svog uzvišenog svetišta, s nebesa na zemlju gleda
21Да би казивали на Сиону име Господње и хвалу Његову у Јерусалиму,
21da čuje jauke sužnjeva, da izbavi smrti predane,
22Кад се скупе народи и царства да служе Господу.
22da se na Sionu navijesti ime Jahvino i njegova hvala u Jeruzalemu
23Строшио је на путу крепост моју, скратио дане моје.
23kad se narodi skupe i kraljevstva da služe Jahvi.
24Рекох: Боже мој! Немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од колена до колена.
24Putem je istrošio sile moje, skratio mi dane.
25Давно си поставио земљу, и небеса су дело руку Твојих.
25Rekoh: "Bože moj, nemoj me uzeti u sredini dana mojih! Kroza sva koljena traju godine tvoje.
26То ће проћи, а Ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину променићеш их и промениће се.
26U početku utemelji zemlju, i nebo je djelo ruku tvojih.
27Али Ти си тај исти и године Твоје неће истећи.
27Propast će, ti ćeš ostati, sve će ostarjeti kao odjeća. Mijenjaš ih poput haljine i nestaju:
28Синови ће слуга Твојих живети, и семе ће се њихово утврдити пред лицем Твојим.
28ti si uvijek isti - godinama tvojim nema kraja.
29Djeca će tvojih slugu živjeti u miru i potomstvo će njihovo trajati pred tobom.