1На водама вавилонским сеђасмо и плакасмо опомињући се Сиона.
1Na obali rijeka babilonskih sjeđasmo i plakasmo spominjući se Siona;
2О врбама сред њега вешасмо харфе своје.
2o vrbe naokolo harfe svoje bijasmo povješali.
3Онде искаху који нас заробише да певамо, и који нас оборише да се веселимо: "Певајте нам песму сионску."
3I tada naši tamničari zaiskaše od nas da pjevamo, porobljivači naši zaiskaše da se veselimo: "Pjevajte nam pjesmu sionsku!"
4Како ћемо певати песму Господњу у земљи туђој?
4Kako da pjesmu Jahvinu pjevamo u zemlji tuđinskoj!
5Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја.
5Nek' se osuši desnica moja, Jeruzaleme, ako tebe zaboravim!
6Нека прионе језик мој за уста моја, ако тебе не успамтим, ако не уздржим Јерусалима сврх весеља свог.
6Nek' mi se jezik za nepce prilijepi ako spomen tvoj smetnem ja ikada, ako ne stavim Jeruzalem vrh svake radosti svoje!
7Напомени, Господе, синовима Едомовим дан јерусалимски, кад говорише: Раскопајте, раскопајте га до темеља.
7Ne zaboravi, Jahve, sinovima Edoma kako su u dan kobni Jeruzalemov vikali oni: "Rušite! Srušite ga do temelja!"
8Кћери вавилонска, крвницо, благо ономе ко ти плати за дело које си нама учинила!
8Kćeri babilonska, pustošiteljice, blažen koji ti vrati milo za drago za sva zla što si nam ih nanijela!
9Благо ономе који узме и разбије децу твоју о камен.
9Blažen koji zgrabi i smrska o stijenu tvoju dojenčad!