¹Истину говорим тако ми Христа, не лажем, то ми сведочи савест моја Духом Светим:

¹Istinu govorim u Kristu, ne lažem; susvjedok mi je savjest moja u Duhu Svetom:

²Да ми је врло жао и срце ме моје боли без престанка;

²silna mi je tuga i neprekidna bol u srcu.

³Јер бих желео да ја сам будем одлучен од Христа за браћу своју која су ми род по телу,

³Da, htio bih ja sam proklet biti, odvojen od Krista, za braću svoju, sunarodnjake svoje po tijelu.

⁴Која су Израиљци, којих је посинаштво и слава, и завет и закон, и богомољство, и обећања;

⁴Oni su Izraelci, njihovo je posinstvo, i Slava, i Savezi, i zakonodavstvo, i bogoštovlje, i obećanja;

⁵Којих су и оци, и од којих је Христос по телу, који је над свима, Бог благословен ва век. Амин.

⁵njihovi su i oci, od njih je, po tijelu, i Krist, koji je iznad svega, Bog blagoslovljen u vjekove. Amen.

⁶А није могуће да реч Божија прође: јер нису сви Израиљци који су од Израиља;

⁶Ali ne kao da se izjalovila riječ Božja. Jer nisu Izrael svi koji potječu od Izraela;

⁷Нити су сви деца који су семе Авраамово, него у Исаку, рече, назваће ти се семе.

⁷i nisu svi djeca Abrahamova zato što su njegovo potomstvo, nego po Izaku će ti se nazivati potomstvo;

⁸То јест, нису оно деца Божија што су по телу деца, него деца обећања примају се за семе.

⁸to jest: djeca tijela nisu i djeca Božja, nego - djeca obećanja računaju se u potomstvo.

⁹Јер је ово реч обећања: У ово време доћи ћу и у Саре ће бити син.

⁹Evo doista riječi obećanja: U ovo ću doba doći i Sara će imati sina.

¹⁰Не само, пак, она него и Ревека, кад затрудне од самог Исака, оца нашег.

¹⁰Ali ne samo to! I Rebeka je s jednim, s Izakom, ocem našim, zanijela.

¹¹Јер још док се деца не беху родила, ни учинила добра ни зла, да остане Божија наредба по избору,

¹¹Pa kad još blizanci ne bijahu rođeni niti učiniše što dobro ili zlo - da bi trajnom ostala odluka Božja o izabranju:

¹²Не за дела, него Оног ради који позива рече јој се: Већи ће служити мањем,

¹²ne po djelima, nego po onome tko poziva - rečeno joj je: Stariji će služiti mlađemu,

¹³Као што стоји написано: Јаков ми омиле, а на Исава омрзох.

¹³kako je pisano: Jakova sam zavolio, a Ezav mi omrznu.

¹⁴Шта ћемо, дакле, на то рећи? Еда ли је неправда у Бога? Боже сачувај!

¹⁴Što ćemo dakle reći? Možda da u Boga ima nepravde? Nipošto!

¹⁵Јер Мојсију говори: Кога ћу помиловати, помиловаћу, и на кога ћу се смиловати, смиловаћу се.

¹⁵Ta Mojsiju veli: Smilovat ću se komu hoću da se smilujem; sažalit ću se nad kim hoću da se sažalim.

¹⁶Тако, дакле, нити стоји до оног који хоће, ни до оног који трчи, него до Бога који помилује.

¹⁶Nije dakle do onoga koji hoće ni do onoga koji trči, nego do Boga koji se smiluje.

¹⁷Јер писмо говори Фараону: Зато те исто подигох да на теби покажем силу своју, и да се разгласи име моје по свој земљи.

¹⁷Jer Pismo veli faraonu: Zato te upravo podigoh da na tebi pokažem svoju moć i da se razglasi ime moje po svoj zemlji.

¹⁸Тако, дакле, кога хоће милује, а кога хоће отврдоглави.

¹⁸Tako dakle: smiluje se komu hoće, a otvrdnjuje koga hoće.

¹⁹Рећи ћеш ми: Зашто нас још криви? Јер ко се може супротити вољи Његовој?

¹⁹Da, reći ćeš mi: Što se onda još tuži? Ta tko se to volji njegovoj odupro?

²⁰А ко си ти, о човече! Да противно одговараш Богу? Еда ли рукотворина говори мастору свом: Зашто си ме тако начинио?

²⁰Čovječe, tko si ti zapravo da se pravdaš s Bogom? Zar da djelo rekne tvorcu: "Što si me ovakvim načinio?"

²¹Или зар лончар нема власти над калом да од једне гуке начини један суд за част а други за срамоту?

²¹Ili zar lončar nema vlasti nad glinom da od istoga tijesta načini posudu sad časnu, sad nečasnu.

²²А кад хтеде Бог да покаже гнев свој и да објави силу своју, поднесе с великим трпљењем судове гнева који су приправљени за погибао.

²²A što ako je Bog, hoteći očitovati gnjev i obznaniti svoju moć u silnoj strpljivosti podnosio posude gnjeva, dozrele za propast,

²³И да покаже богатство славе своје на судима милости које приправи за славу;

²³da obznani bogatstvo slave svoje na posudama milosrđa, koje unaprijed pripravi za slavu,

²⁴Које нас и дозва не само од Јевреја него и од незнабожаца,

²⁴na nama koje pozva ne samo između Židova nego i između pogana?

²⁵Као што и у Јосији говори: Назваћу народ својим који није мој народ, и нељубазницу љубазницом.

²⁵Tako i u Hošeji veli: Ne-narod moj prozvat ću narodom mojim i Neljubljenu ljubljenom.

²⁶И биће на месту, где им се рече: Ви нисте мој народ; тамо ће се назвати синови Бога Живога.

²⁶Na mjestu gdje im je rečeno: Vi niste moj narod prozvat će se sinovi Boga živoga.

²⁷А Исаија виче за Израиља: Ако буде број синова Израиљевих као песак морски, остатак ће се спасти.

²⁷Izaija pak proglasuje o Izraelu: Zaista, sinova će Izraelovih brojem biti kao pijeska morskog - Ostatak će se spasiti;

²⁸Јер ће Он извршити реч своју, и наскоро ће извршити по правди, да, испуниће Господ наскоро реч своју на земљи.

²⁸jer riječ će ispuniti i uskoro izvršiti Gospodin na zemlji.

²⁹И као што прорече Исаија: Да нам није Господ Саваот оставио семена, онда бисмо били као Содом и Гомор.

²⁹Tako je Izaija i prorekao: Da nam Gospodin nad Vojskama ne ostavi sjeme, ko Sodoma bismo bili i Gomori nalik.

³⁰Шта ћемо, дакле, рећи? Да незнабошци који не тражише правде докучише правду, али правду од вере.

³⁰Što ćemo dakle reći? Da pogani koji nisu tražili pravednosti stekoše pravednost, pravednost po vjeri.

³¹А Израиљ тражећи закон правде не докучи закон правде.

³¹Izrael pak koji je tražio neki zakon pravednosti, nije do zakona dopro.

³²Зашто? Јер не тражи из вере него из дела закона; јер се спотакоше на камен спотицања,

³²Zašto? Jer nije tražio po vjeri, nego kao po djelima. Spotakoše se o kamen spoticanja,

³³Као што стоји написано: Ево мећем у Сиону камен спотицања и стену саблазни; и који га год верује неће се постидети.

³³kao što je pisano: Evo postavljam na Sionu kamen spoticanja i stijenu posrtanja. Ali tko u nj vjeruje, neće se postidjeti.