¹У Господа се уздам; зашто говорите души мојој: "Лети у гору као птица;

¹Al la hxorestro. De David. CXe la Eternulo mi rifugxas. Kial vi diras al mia animo: Flugu kiel birdo sur vian monton?

²Јер ево грешници натегоше лук, запеше стрелу своју за тетиву, да из мрака стрељају праве срцем.

²CXar jen la malbonuloj strecxis pafarkon, Almetis sagon sian al la tendeno, Por pafi kasxe kontraux la honestajn korojn.

³Кад су раскопани темељи, шта ће учинити праведник?"

³Kiam la fundamentoj estas detruitaj, Kion povas fari la justulo?

⁴Господ је у светом двору свом, престо је Господњи на небесима; очи Његове гледају; веђе Његове испитују синове човечије.

⁴La Eternulo estas en Sia sankta templo; La trono de la Eternulo estas en la cxielo; Liaj okuloj vidas, Liaj palpebroj esploras la homidojn.

⁵Господ испитује праведнога; а безбожнога и коме је мило чинити зло ненавиди душа Његова.

⁵La Eternulo elprovas justulon; Sed malpiulon kaj perfortemulon Lia animo malamas.

⁶Пустиће на безбожнике дажд од живог угљевља, огња и сумпора; и огњени ветар биће им део из чаше;

⁶Sur la malpiulojn Li pluvigos brulantajn karbojn, fajron kaj sulfuron; Brula vento estos kaliko, destinita por ili.

⁷Јер је Господ праведан, љуби правду; лице ће Његово видети праведници.

⁷CXar la Eternulo estas justa, Li amas justecon; La piulo vidos Lian vizagxon.