1Рече безумник у срцу свом: Нема Бога; неваљали су, гадна су дела њихова; нема никога да добро твори.
1Al la hxorestro. De David. La sensagxulo diris en sia koro:Dio ne ekzistas. Ili sentauxgigxis, ili abomenigxis pro siaj faroj; Ekzistas neniu, kiu faras bonon.
2Господ погледа с неба на синове човечије, да види има ли који разуман, тражи ли који Бога.
2La Eternulo el la cxielo ekrigardis la homidojn, Por vidi, cxu ekzistas prudentulo, kiu sercxas Dion.
3Сви су зашли, сви се покварили, нема никога добро да твори, нема ни једног.
3CXiuj devojigxis, cxiuj malvirtigxis; Ekzistas neniu, faranta bonon, ne ekzistas ecx unu.
4Зар се неће опаметити који чине безакоње, једу народ мој као што једу хлеб, не призивају Господа?
4CXu ne prudentigxos cxiuj, kiuj faras malbonon, Kiuj mangxas mian popolon, kiel oni mangxas panon, Kaj kiuj ne vokas al la Eternulo?
5Онде ће задрхтати од страха; јер је Господ у роду праведном.
5Tie ili forte ektimis, CXar Dio estas en la generacio de la justuloj.
6Смејете се ономе што убоги ради; али Господ њега заклања.
6Vi malhonoris la konsilon de malricxulo, Sed la Eternulo estas lia rifugxejo.
7Ко ће послати са Сиона помоћ Израиљу? Кад Господ поврати заробљени народ свој, онда ће се радовати Јаков и веселиће се Израиљ.
7Ho, ke venu el Cion savo al Izrael! Kiam la Eternulo revenigos Sian forkaptitan popolon, Tiam triumfos Jakob kaj gxojos Izrael.