1Зашто се буне народи и племена помишљају залудне ствари?
1Kial tumultas popoloj, Kaj gentoj pripensas vanajxon?
2Устају цареви земаљски, и кнезови се скупљају на Господа и на помазаника Његовог.
2Levigxas regxoj de la tero, Kaj eminentuloj konsiligxas kune, Kontraux la Eternulo kaj kontraux Lia sanktoleito, dirante:
3"Раскинимо свезе њихове и збацимо са себе јарам њихов."
3Ni dissxiru iliajn ligilojn, Kaj ni dejxetu de ni iliajn sxnurojn!
4Онај, што живи на небесима, смеје се, Господ им се подсмева.
4La logxanta en la cxielo ridas, La Sinjoro mokas ilin.
5Па им говори у гневу свом и јарошћу својом збуњује их:
5Tiam Li parolos al ili en Sia kolero, Kaj per Sia furiozo Li ilin ektimigos, dirante:
6"Ја сам помазао цара свог на Сиону, на светој гори својој."
6Mi starigis ja Mian regxon Super Cion, Mia sankta monto.
7Казаћу наредбу Господњу; Он рече мени: "Ти си син мој, ја те сад родих.
7Mi raportos pri la decido: La Eternulo diris al mi:Vi estas Mia filo, Hodiaux Mi vin naskis.
8Ишти у мене, и даћу ти народе у наследство, и крајеве земаљске теби у државу.
8Petu Min, kaj Mi donos al vi popolojn por heredo, Kaj por posedo limojn de tero.
9Ударићеш их гвозденом палицом; разбићеш их као лончарски суд."
9Vi disbatos ilin per fera sceptro, Kiel potan vazon vi ilin dispecigos.
10Сад, цареви, оразумите се; научите се судије земаљске!
10Kaj nun, ho regxoj, prudentigxu; Instruigxu, jugxistoj de la tero!
11Служите Господу са страхом, и радујте се с трепетом.
11Servu al la Eternulo kun timo, Kaj gxoju kun tremo.
12Поштујте сина, да се не разгневи, и ви не изгинете на путу свом; јер ће се гнев Његов брзо разгорети. Благо свима који се у Њ уздају!
12Kisu la filon, ke Li ne koleru, kaj vi ne pereu sur la vojo, CXar baldaux ekbrulos Lia kolero. Felicxaj estas cxiuj, kiuj fidas Lin.