¹А Јерусалимљани зацарише на његово место Охозију најмлађег сина његовог, јер старије све поби чета која дође с Арапима у логор; и тако Охозија, син Јорамов, поста цар Јудин.

¹In prebivalci jeruzalemski so postavili Ahazija [Isto ime kakor „Joahaz“.], njegovega najmlajšega sina, za kralja na mestu njegovem; zakaj vse starejše je umorila četa, ki je bila prišla z Arabci v tabor. Tako je zakraljeval Ahazija, sin Jorama, kralja Judovega.

²Имаше Охозија четрдесет и две године кад поче царовати, и царова годину дана у Јерусалиму. Матери му беше име Готолија, кћи Амријева.

²Dvainštirideset let je bil star Ahazija, ko je zavladal, in vladal je eno leto v Jeruzalemu. In materi njegovi je bilo ime Atalija, hči Omrijeva.

³И он хођаше путевима дома Ахавовог, јер га мати наговараше на зла дела.

³Tudi on je hodil po potih hiše Ahabove, kajti mati njegova mu je bila svetovalka, da bi ravnal brezbožno.

⁴И чињаше што је зло пред Господом као дом Ахавов; јер му они беху саветници по смрти оца његовог на погибао његову.

⁴Delal je torej, kar je bilo hudo v očeh GOSPODOVIH, kakor je delala hiša Ahabova; zakaj ti so mu bili svetovalci po smrti očeta njegovega, njemu v pogubo.

⁵И по њиховом савету ходећи изиђе с Јорамом сином Ахавовим, царем Израиљевим, на војску на Азаила, цара сирског, у Рамот галадски; и онде Сирци ранише Јорама.

⁵On je tudi ravnal po njih svetu, in je šel z Joramom, sinom Ahabovim, kraljem Izraelovim, v boj zoper Hazaela, kralja sirskega, pri Ramotu v Gileadu. In Sirci so ranili Jorama.

⁶А он се врати да се лечи у Језраелу од рана које му задаше у Рами, кад се бише с Азаилом, царем сирским. А Азарија, син Јорамов цар Јудин, дође у Језраел да види Јорама, сина Ахавовог, јер беше болестан.

⁶In vrnil se je, da bi mu celili v Jezreelu rane, ki so mu jih vsekali pri Rami, ko se je bojeval zoper Hazaela, kralja sirskega. In Ahazija, sin Jorama, kralja Judovega, je šel doli obiskat Jorama, sina Ahabovega, v Jezreelu, ker je bil bolan.

⁷Али беше од Бога на пропаст Охозији што дође к Јораму; јер дошав отиде с Јорамом на Јуја, сина Нимсијиног, кога Господ помаза да истреби дом Ахавов.

⁷To pa je bilo od Boga, v pogubo Ahazijevo, da je šel k Joramu. Zakaj ko je bil dospel, je šel z Joramom naproti Jehuju, sinu Nimsijevemu, ki ga je bil pomazilil GOSPOD, da iztrebi hišo Ahabovo.

⁸Јер кад Јуј извршаваше освету на дому Ахавовом, нађе кнезове Јудине и синове браће Охозијине, који служаху Охозији, и погуби их.

⁸In zgodi se, ko je Jehu izvrševal sodbo na hiši Ahabovi, da zaloti poglavarje Judove in sinove bratov Ahazijevih, ki so stregli Ahaziju, ter jih pomori.

⁹Потом потражи Охозију, и ухватише га кад се сакриваше у Самарији, и доведавши га к Јују погубише га, и погребоше га; јер рекоше: Син је Јосафата који је тражио Господа свим срцем својим. И тако не би никога од дома Охозијиног који би могао бити цар.

⁹Iskal je tudi Ahazija, in ujeli so ga (skrival se je namreč v Samariji) in pripeljali k Jehuju, ki ga je umoril; in pokopali so ga, kajti dejali so: On je sin Josafatov, ki je iskal GOSPODA iz vsega srca. In ni bilo nikogar več iz hiše Ahazijeve, ki bi imel moč vzdržati kraljestvo.

¹⁰Зато Готолија, мати Охозијина, видевши да јој син погибе, уста и поби све царско семе дома Јудиног.

¹⁰Ko pa je videla Atalija, mati Ahazijeva, da je njen sin mrtev, vstane in pomori vse kraljevo seme hiše Judove.

¹¹Али Јосавеја, кћи царева, узе Јоаса, сина Охозијиног и украде га између синова царевих, које убијаху; и сакри га с дојкињом његовом у ложницу. И тако Јосавеја, кћи цара Јорама, жена Јодаја свештеника, сакри га од Готолије, јер беше сестра Охозијина, те га не уби.

¹¹Ali Josabata, hči kraljeva, vzame Joasa, sina Ahazijevega, in ga ukrade izmed kraljevih sinov, ki so jih morili, in potisne njega in njegovo pestunjo v spalnico. Tako ga je Josabata, hči kralja Jorama, žena Jojada duhovnika (zakaj bila je sestra Ahazijeva), skrila pred Atalijo, da ni bil umorjen.In bil je ž njimi skrit v hiši Božji šest let. Atalija pa je gospodovala deželi.

¹²И беше с њима сакривен у дому Божијем шест година; а Готолија цароваше у земљи.

¹²In bil je ž njimi skrit v hiši Božji šest let. Atalija pa je gospodovala deželi.