¹А кад уђеш у земљу коју ти даје Господ Бог твој у наследство, и наследиш је и населиш се у њој.

¹Ko prideš v deželo, ki ti jo v dediščino daje GOSPOD, tvoj Bog, in ko si jo prilastiš in boš prebival v njej,

²Узми првина од сваког воћа оне земље, које ћеш приносити од земље своје коју ти Господ Бог твој даје, и метнувши у котарицу иди на место које Господ Бог твој изабере да онде настани име своје,

²tedaj vzemi prvin vseh zemeljskih sadov, ki jih spraviš iz dežele, ki ti jo da GOSPOD, tvoj Bog, in jih deni v koš in pojdi na mesto, ki si ga izvoli GOSPOD, tvoj Bog, da ondi prebiva ime njegovo.

³И дошавши к свештенику који буде онда, реци му: Признајем данас пред Господом Богом твојим да сам ушао у земљу за коју се Господ заклео оцима нашим да ће нам је дати.

³In pridi k duhovniku, ki bode v tem času, in mu reci: Priznavam danes GOSPODU, tvojemu Bogu, da sem prišel v deželo, za katero je prisegel GOSPOD našim očetom, da nam jo da.

⁴А свештеник нека узме котарицу из твоје руке и метне је пред олтаром Господа Бога твог.

⁴In duhovnik naj ti vzame koš iz roke ter ga postavi pred oltar GOSPODA, tvojega Boga.

⁵Тада проговори и реци пред Господом Богом својим: Отац мој беше сиромах Сирин и сиђе у Мисир с мало чељади, и би онде дошљак, па поста народ велик и силан и обилан на броју.

⁵In izpregovóri in reci pred GOSPODOM, Bogom svojim: Izgubljen Aramejec je bil oče moj in šel je doli v Egipt in ondi bival kot tujec z majhnim krdelcem, a postal je tam v narod velik, mogočen in mnogoštevilen.

⁶Али Мисирци стадоше зло поступати с нама, мучише нас и удараше на нас тешке послове.

⁶Egipčani pa so grdo ravnali z nami, stiskali so nas ter nam nakladali težko službo.

⁷И ми заваписмо ка Господу Богу отаца својих, и Господ чу глас наш, и погледа на муку нашу, на труд наш и на невољу нашу

⁷In klicali smo h GOSPODU, Bogu svojih očetov, in GOSPOD je uslišal naš glas in videl našo revo, naš trud in našo stisko,

⁸И изведе нас Господ из Мисира руком крепком и мишицом подигнутом, и страхотом великом и знацима и чудесима.

⁸in izpeljal nas je GOSPOD iz Egipta z mogočno roko in iztegnjeno ramo, z veliko grozo, z znamenji in s čudeži,

⁹И доведе нас на ово место, и даде нам земљу ову, земљу у којој тече млеко и мед.

⁹ter nas je privedel v ta kraj in nam dal to deželo, deželo, v kateri teče mleko in med.

¹⁰Зато сад, ево, донесох првине од рода ове земље коју си ми дао, Господе. И остави их пред Господом Богом својим, и поклони се пред Господом Богом својим.

¹⁰In sedaj, glej, sem prinesel prvine zemeljskih sadov, ki si mi jih dal ti, o GOSPOD. In polóži jih pred GOSPODA, svojega Boga, in moli pred GOSPODOM, Bogom svojim.

¹¹И весели се сваким добром које ти да Господ Бог твој и дому твом, ти и Левит и дошљак који је код тебе.

¹¹In veséli se vseh dobrot, ki jih je GOSPOD, tvoj Bog, dodelil tebi in tvoji hiši, ti in levit in tujec, ki je pri tebi.

¹²А кад даш све десетке од доходака својих треће године, које је године десетка, и даш Левиту, дошљаку, сироти и удовици да једу у местима твојим и насите се,

¹²Ko spraviš docela vse desetine svojih prirastkov v tretjem letu, ki je leto desetinjenja, in daš levitu, tujcu, siroti in vdovi, da jedo znotraj tvojih vrat in se nasitijo:

¹³Онда реци пред Господом Богом својим: Изнесох из дома свог шта је свето, и дадох Левиту и дошљаку, сироти и удовици сасвим по заповести коју си ми заповедио, не преступих заповести твојих нити заборавих;

¹³tedaj reci pred GOSPODOM, Bogom svojim: Odnesel sem sveto darilo iz svoje hiše, tudi sem dal levitu, tujcu, siroti in vdovi po vsej zapovedi tvoji, ki si mi jo ukazal; nisem prestopil tvojih zapovedi, ne jih pozabil.

¹⁴Не једох од тога у жалости својој, нити узех од тога на потребу нечисту, нити дадох од тога на мртваца; слушах Господа Бога свог, учиних све како си ми заповедио.

¹⁴V žalosti svoji nisem jedel od tega, tudi nisem ničesar tega odnesel, ko sem bil nečist, tudi nisem dal od tega za mrliča; poslušal sem glas GOSPODA, svojega Boga, storil sem vse, kakor si mi zapovedal.

¹⁵Погледај из светог стана свог с неба, и благослови народ свој Израиља и земљу коју си нам дао као што си се заклео оцима нашим, земљу у којој тече млеко и мед,

¹⁵Poglej doli iz svetega prebivališča svojega, iz nebes, in blagoslovi ljudstvo svoje, Izraela, in deželo, ki si nam jo dal, kakor si bil prisegel očetom našim, deželo, kjer teče mleko in med.

¹⁶Данас ти Господ Бог твој заповеда да извршујеш ове уредбе и ове законе. Пази дакле и извршуј их од свега срца свог и од све душе своје.

¹⁶Danes ti zapoveduje GOSPOD, tvoj Bog, da izpolnjuj vse te postave in sodbe: hrani jih torej in izpolnjuj iz vsega srca svojega in iz vse duše svoje.

¹⁷Данас си се зарекао Господу да ће ти бити Бог и да ћеш ићи путевима Његовим и држати уредбе Његове, и заповести Његове и законе Његове, и да ћеш слушати глас Његов.

¹⁷Danes si se zarekel GOSPODU, da bodi tvoj Bog in da hočeš hoditi po njegovih potih ter izpolnjevati postave in zapovedi in sodbe njegove in poslušati njegov glas.

¹⁸А Господ се теби данас зарекао да ћеш му бити народ особит, као што ти је говорио, да би држао сви заповести Његове;

¹⁸In GOSPOD se ti je danes zarekel, da mu bodi ljudstvo lastnine, kakor ti je bil obljubil, in da izpolnjuj vse njegove zapovedi,ter da te hoče storiti višjega mimo vseh narodov, ki jih je ustvaril, v hvali in v imenu in v časti, da bi ti bil sveto ljudstvo GOSPODU, Bogu svojemu, kakor je govoril.

¹⁹И да ће те подигнути над све народе, које је створио хвалом, именом и славом, да будеш народ свет Господу Богу свом, као што ти је говорио.

¹⁹ter da te hoče storiti višjega mimo vseh narodov, ki jih je ustvaril, v hvali in v imenu in v časti, da bi ti bil sveto ljudstvo GOSPODU, Bogu svojemu, kakor je govoril.