¹Боље је име него добро уље, и дан смртни него дан у који се ко роди.

¹Dobro ime je boljše nego dišeče mazilo in dan smrti boljši nego dan rojstva.

²Боље је ићи у кућу где је жалост него где је гозба, јер је онде крај сваког човека, и ко је жив, слаже у срце своје.

²Bolje je iti v hišo žalosti nego v hišo pojedine, ker v oni se vidi konec vseh ljudi, in živeči si to vtisne v srce.

³Боља је жалост него смех, јер кад је лице невесело, срце постаје боље.

³Boljša je žalost nego smeh, kajti po otožnem obličju se poboljšava srce.

⁴Срце је мудрих људи у кући где је жалост, а срце безумних у кући где је весеље.

⁴Srce modrih je v hiši žalosti, bedakov srce pa v hiši veselja.

⁵Боље је слушати карање мудрога него да ко слуша песму безумних.

⁵Bolje je poslušati karanje modrega nego petje bedakov.

⁶Јер као што прашти трње под лонцем, такав је смех безумников; и то је таштина.

⁶Kajti smeh bedakov je kakor prasketanje trnja, gorečega pod loncem. Tudi to je ničemurnost.

⁷Насиље обезумљује мудрога, и поклон изопачује срце.

⁷Res, nasilstvo omami modrega in podkupilo uniči razum.

⁸Бољи је крај ствари него почетак јој; бољи је ко је стрпљивог духа неголи ко је поноситог духа.

⁸Boljši je konec reči nego njen začetek; boljši je potrpežljivi nego ošabni.

⁹Не буди нагао у духу свом на гнев, јер гнев почива у недрима безумних.

⁹Ne bodi prenaglega duha za jezo, kajti jeza počiva v nedrjih bedakov.

¹⁰Не говори: Шта је то, те су пређашњи дани били бољи од ових? Јер не би било мудро да за то питаш.

¹⁰Ne govóri: Kako da so bili prejšnji dnevi boljši nego sedanji? Kajti tega ne vprašuješ v modrosti.

¹¹Добра је мудрост с имањем, и корисна је онима који виде сунце.

¹¹Modrost je enako dobra kakor dediščina in še boljša njim, ki gledajo solnce.

¹²Јер је мудрост заклон, и новци су заклон; али је претежније знање мудрости тим што даје живот ономе ко је има.

¹²Kajti modrost je obrana in denar je obrana, toda prednost znanja je ta, da modrost ohrani v življenju njega, kdor jo ima.

¹³Погледај дело Божије; јер ко може исправити шта Он искриви?

¹³Glej delo Božje! Kajti kdo more zravnati, kar je on skrivil?

¹⁴У добро време уживај добро, а у зло време гледај, јер је Бог створио једно према другом за то да човек не зна шта ће бити.

¹⁴Ob dnevi blagostanja bodi vesel, a ob dnevi nesreče pomisli: Tudi ta dan je Bog naredil z onim vred, da človek ne iznajde, kar bode za njim.

¹⁵Свашта видех за времена таштине своје: праведника који пропада у правди својој, и безбожника који дуго живи у својој злоћи.

¹⁵Marsikaj sem videl v dnevih ničemurnosti svoje: je pravičnik, ki gine v pravičnosti svoji, in je brezbožnik, ki podaljša življenje svoje v hudobnosti svoji.

¹⁶Не буди сувише праведан ни сувише мудар; зашто би себе упропастио?

¹⁶Ne bodi prepravičen in ne kaži se modrega čez mero: zakaj bi se pogubljal?

¹⁷Не буди сувише безбожан ни луд; зашто би умро пре времена?

¹⁷Ne bodi preveč brezbožen in ne bodi bedast: zakaj bi umrl, preden pride tvoj čas?

¹⁸Добро је да држиш једно, а друго да не пушташ из руке; јер ко се боји Бога избавиће се од свега.

¹⁸Dobro je, da se oprimeš tega, pa tudi onega ne izpustiš iz roke, zakaj kdor se boji Boga, uide vsem tem skrajnostim.

¹⁹Мудрост крепи човека више него десет кнезова који су у граду.

¹⁹Modrost jači modrega bolj nego deset mogotcev, ki so v mestu.

²⁰Доиста нема човека праведног на земљи који твори добро и не греши.

²⁰Res, na zemlji ni pravičnega človeka, ki dela dobro in ne greši.

²¹Не узимај на ум свашта што се говори, ако би и слугу свог чуо где те псује;

²¹Naj ti tudi ne sega do srca vse, kar se govori, da ne boš moral slišati, kako te hlapec tvoj preklinja;

²²Јер срце твоје зна да си и ти више пута псовао друге.

²²kajti mnogoterikrat, tvoje srce ve, si tudi ti druge klel.

²³Све то огледах мудрошћу и рекох: Бићу мудар; али мудрост беше далеко од мене.

²³Vse to sem preizkušal v modrosti. Dejal sem: Hočem biti moder, a daleč je ostala od mene modrost.

²⁴Шта је тако далеко и врло дубоко, ко ће наћи?

²⁴Daleč je, kar je, in pregloboko: kdo more to doseči?

²⁵Окретох се срцем својим да познам и извидим и изнађем мудрост и разум, и да познам безбожност лудости и лудост безумља.

²⁵Obrnil sem se in srce mi je bilo namenjeno, spoznavati in zasledovati in iskati modrost in pravi razsodek, da bi spoznal, kako je brezbožnost neumna in nespamet besna.

²⁶И нађох да је горча од смрти жена којој је срце мрежа и пругло, којој су руке окови; ко је мио Богу, сачуваће се од ње, а грешника ће ухватити она.

²⁶In našel sem, kar je grenkejše nego smrt: ženo, čije srce se mreže in zadrge in roke njene spone. Kdor je ugoden Bogu, ji ubeži, grešnika pa ulovi.

²⁷Гле, то нађох, вели проповедник, једно према другом, тражећи да разумем.

²⁷Poglej, to sem našel, pravi Propovednik, ko sem zlagal drugo z drugim, da bi dobil pravi razsodek:

²⁸Још тражи душа моја, али не нађох. Човека једног у хиљаде нађох, али жене међу свима не нађох.

²⁸Česar duša moja še vedno išče, pa nisem našel, je to: enega moža iz tisoč sem našel, ali žene med temi vsemi nisem našel nobene.Poglej, samo to sem našel, da je Bog ustvaril človeka poštenega, oni pa iščejo veliko spletk!

²⁹Само, гле, ово нађох: да је Бог створио човека доброг; а они траже свакојаке помисли.

²⁹Poglej, samo to sem našel, da je Bog ustvaril človeka poštenega, oni pa iščejo veliko spletk!