¹А ово су закони које ћеш им поставити:

¹In to so sodne pravice, ki jim jih predložiš:

²Ако купиш роба Јеврејина, шест година нека ти служи, а седме нек отиде слободан без откупа.

²Če kupiš hlapca Hebrejca, bo šest let služil, in sedmo leto odide v svobodo brezplačno.

³Ако буде дошао инокосан, нека и отиде инокосан; ако ли буде имао жену, нека иде и жена с њим.

³Ako je prišel sam, sam tudi odide; ako je imel ženo, odide žena njegova ž njim.

⁴Ако га господар његов ожени, и жена му роди синове или кћери, жена с децом својом нека буде господару његовом, а он нека отиде сам.

⁴Ako mu je dal njegov gospodar ženo in mu je rodila sinove ali hčere, tedaj bodo žena in otroci njeni njenega gospodarja, in on odide sam.

⁵Ако ли роб рече тврдо: Љубим господара свог, жену своју и децу своју, нећу да идем да будем слободан,

⁵Ako bi pa rekel tisti hlapec: Ljubim gospodarja svojega, ženo svojo in otroke svoje, ne maram oditi v svobodo,

⁶Онда нека га доведе господар његов пред судије и постави на вратима или код довратка, и онде нека му господар пробуши ухо шилом, па нека му робује довека.

⁶tedaj ga pripelje njegov gospodar pred sodnike [Dobesedno: bogove.], in postavi ga k vratom ali k podboju in mu prebodi uho s šilom; in bode mu hlapec za vselej.

⁷Ако ко прода кћер своју да буде робиња, да не одлази као робови што одлазе.

⁷Če kdo proda svojo hčer za deklo, ne odide, kakor odhajajo hlapci.

⁸Ако не буде по вољи господару свом, и он је не узме за жену, нека је пусти на откупе; али да нема власти продати је у туђ народ учинивши јој неверу.

⁸Ako ne bi ugajala svojemu gospodu, ki si jo je zaročil, naj ji dovoli, da se odkupi; tujemu narodu je ne bo smel prodati, ker je nevzesto ravnal ž njo.

⁹Ако ли је заручи сину свом, да јој учини по праву које имају кћери.

⁹Ako jo pa zaroči sinu svojemu, ji izkaži pravico, kakršno imajo hčere.

¹⁰Ако ли узме другу, да јој не умали хране ни одела ни заједнице.

¹⁰Ako si vzame drugo za ženo: njenega živeža, njene obleke in zakonske dolžnosti naj ji ne krati.

¹¹Ако јој ово троје не учини, онда нек отиде без откупа.

¹¹In ako ji ne da teh treh reči, naj odide brezplačno, brez odkupnine.

¹²Ко удари човека, те умре, да се погуби.

¹²Kdor udari človeka, da umrje, mora umreti.

¹³Ако ли не буде хтео, него му га Бог даде у руке, одредићу ти место куда може побећи.

¹³Ako ga pa ni zalezoval, a Bog je pripustil, da je roka njegova smrtno zadela, ti odločim mesto, kamor naj zbeži.

¹⁴Ако би ко намерно устао на ближњег свог да га убије из преваре, одвуци га и од олтара мог да се погуби.

¹⁴Ako pa kdo snuje zlobo proti bližnjemu svojemu, da bi ga s prevaro usmrtil, ga odpraviš celo od oltarja mojega, da umrje.

¹⁵Ко удари оца свог или матер своју, да се погуби.

¹⁵In kdor udari očeta svojega ali mater svojo, mora umreti.

¹⁶Ко украде човека и прода или се нађе у његовим рукама, да се погуби.

¹⁶In kdor ukrade človeka in ga proda, ali če ga najdejo v roki njegovi, mora umreti.

¹⁷Ко опсује оца свог или матер своју, да се погуби.

¹⁷In kdor preklinja očeta svojega ali mater svojo, mora umreti.

¹⁸Кад се сваде људи, па један удари другог каменом или песницом, али онај не умре него падне у постељу,

¹⁸Če se moža spreta in drug drugega udarita s kamenom ali pa s pestjo, pa ne umre, ampak obleži v postelji:

¹⁹Ако се придигне и изађе о штапу, да не буде крив онај који је ударио, само дангубу да му накнади и сву видарину да плати.

¹⁹ko zopet vstane in hodi zunaj ob palici, ne bodi kaznjen tisti, ki ga je udaril; samo naj mu poplača, kar je zamudil, in poskrbi mu, da popolnoma ozdravi.

²⁰Ко удари роба свог или робињу штапом тако да му умре под руком, да је крив;

²⁰In če kdo tepe hlapca svojega ali deklo svojo s šibo, da umrjeta pod roko njegovo, mora biti kaznovan;

²¹Али ако преживи дан или два, да није крив, јер је његов новац.

²¹ako pa preživita eden ali dva dni, ne bodi kaznovan, ker sta njegov denar.

²²Кад се сваде људи, па који од њих удари трудну жену тако да изађе из ње дете, али се не догоди смрт, да плати глобу колико муж женин рече, а да плати преко судија;

²²In če se možje tepó in udari kdo nosečo ženo, da izgubi zarod, druga poškodba pa se ji ne zgodi: mora plačati kazen v denarju, kolikor mu naloži mož tiste žene, in plača naj, kakor bodo sodniki določili.

²³Ако ли се догоди смрт, тада ћеш узети живот за живот,

²³Če se pa zgodi poškodba, se mora dati življenje za življenje,

²⁴Око за око, зуб за зуб, руку за руку, ногу за ногу,

²⁴oko za oko, zob za zob, roka za roko, noga za nogo,

²⁵Ужег за ужег, рану за рану, модрицу за модрицу.

²⁵opeklina za opeklino, rana za rano, bula za bulo.

²⁶Ако ко удари по оку роба свог или робињу своју, те му поквари око, да га отпусти слободног за око његово.

²⁶In če kdo udari svojega hlapca ali svojo deklo v oko in ga skazi, naj ga odpusti v svobodo za oko njegovo.

²⁷И ако избије зуб робу свом или робињи својој, да га пусти слободног за зуб његов.

²⁷In če izbije zob svojemu hlapcu ali dekli svoji, naj ga odpusti v svobodo za zob njegov.

²⁸Ако во убоде човека или жену, те умре, да се во заспе камењем и да се не једе месо од њега, а господар од вола да није крив.

²⁸In če vol pobode moža ali ženo, da umrjeta, bodi vol kamenan in mesa njegovega ne smejo jesti; volov gospodar pa bodi brez krivde.

²⁹Али ако је во пре био бодач и господар његов знао за то па га није чувао, те убије човека или жену, во да се заспе камењем, и господар његов да се погуби.

²⁹Ako pa je bil vol bodljiv poprej in so posvarili gospodarja njegovega, pa ga ni zapiral, in usmrti moža ali ženo, naj kamenajo vola in tudi gospodarja njegovega naj umoré.

³⁰Ако му се одреди да се откупи, нека да откуп за живот свој, колико му се одреди.

³⁰Če se mu pa naloži poravnava, naj plača za odrešitev življenja svojega vse, kolikor mu nalože.

³¹Ако убоде сина или кћер, да му буде по истом закону.

³¹Najsi je pobodel sina ali hčer, naj ravnajo ž njim po tem sodnem pravu.

³²Ако ли роба убоде во или робињу, да да господару њиховом тридесет сикала сребра и во да се заспе камењем.

³²Ako pa vol pobode hlapca ali deklo, naj plača njegov lastnik njiju gospodarju trideset srebrnikov, in vola naj s kamenjem posujejo.

³³Ако ко открије јаму или ископа јаму а не покрије, па упадне во или магарац,

³³In če kdo odpre jamo ali če kdo izkoplje jamo in je ne pokrije, in pade vanjo vol ali osel,

³⁴Да накнади господар од јаме и плати новцем господару њиховом, а што је угинуло да је његово.

³⁴naj povrne posestnik jame: v denarju naj plača njiju gospodarju, mrtva žival pa bodi njegova.

³⁵Ако во једног убоде вола другом, те погине, онда да продаду вола живог и новце да поделе, тако и убијеног вола да поделе.

³⁵In če vol rani vola sosedovega, da pogine, naj prodasta živega vola in si razdelita izkupiček, pa tudi mrtvega vola.Ako pa se je vedelo, da je bil vol bodljiv poprej in ga ni zapiral njegov gospodar, naj povrne vola za vola, in mrtvi bodi njegov.

³⁶Ако ли се знало да је во пре био бодач па га није чувао господар његов, да да вола за вола, а убијени нека буде њему.

³⁶Ako pa se je vedelo, da je bil vol bodljiv poprej in ga ni zapiral njegov gospodar, naj povrne vola za vola, in mrtvi bodi njegov.