¹А после ових ствари за царовања Артаксеркса, цара персијског, Јездра, син Сераје сина Азарије, сина Хелкије,

¹A po teh zgodbah, ob vladanju Artakserksa, kralja v Perziji, je šel Ezra, sin Seraja, sinu Azarija, sinu Hilkija,

²Сина Салума, сина Садока, сина Ахитова,

²sinu Saluma, sinu Zadoka, sinu Ahituba,

³Сина Амарије, сина Азарије, сина Мерајота,

³sinu Amarija, sinu Azarija, sinu Merajota,

⁴Сина Зераје, сина Озије, сина Вукија,

⁴sinu Zerahija, sinu Uzija, sinu Bukija,

⁵Сина Авузије, сина Финеса, сина Елеазара, сина Арона поглавара свештеничког,

⁵sinu Abisua, sinu Pinehasa, sinu Eleazarja, sinu Arona, prvega duhovnika –

⁶Тај Јездра врати се из вавилонске, а беше књижевник вешт закону Мојсијевом, који даде Господ Бог Израиљев, и цар му даде све што заиска, јер рука Господа Бога његовог беше над њим,

⁶ta Ezra je šel gori iz Babilona. Ta je bil Pismouk, izurjen v zakonu Mojzesovem, ki ga je bil dal GOSPOD, Bog Izraelov. In ker je bila roka GOSPODA, Boga njegovega, nad njim, mu je dal kralj vse, kar je prosil.

⁷И вратише се у Јерусалим неки синови Израиљеви и свештеници и Левити и певачи и вратари и Нетинеји седме године цара Артаксеркса.

⁷In ž njim je šlo nekaj sinov Izraelovih in duhovnikov in levitov in pevcev in vratarjev in Netinimcev gori v Jeruzalem, v sedmem letu kralja Artakserksa.

⁸А дође у Јерусалим петог месеца седме године тог цара.

⁸In dospel je v Jeruzalem v petem mesecu, ko je bilo sedmo leto kraljevo.

⁹Јер првог дана првог месеца пође из вавилонске, а првог дана петог месеца дође у Јерусалим, јер добра рука Бога његовог беше над њим.

⁹Zakaj prvi dan prvega meseca je bil določen odhod iz Babilona, prvi dan petega meseca pa je dospel v Jeruzalem, kjer je bila dobrotljiva roka Boga njegovega nad njim.

¹⁰Јер Јездра беше управио срце своје да истражује закон Господњи и да га извршује и да учи Израиља уредбама и законима.

¹⁰Zakaj Ezra je pripravil srce svoje, da bo preiskoval zakon GOSPODOV in ga izpolnjeval ter da bo učil v Izraelu postave in sodbe.

¹¹А ово је препис од књиге коју даде цар Артаксерксо Јездри свештенику књижевнику вештом стварима што је заповедио Господ и уредбама Његовим у Израиљу:

¹¹To pa je prepis lista, ki ga je dal kralj Artakserks duhovniku in pismouku Ezru, pismouku v besedah zapovedi GOSPODOVIH in njegovih postav za Izraela.

¹²Артаксерксо цар над царевима Јездри свештенику, књижевнику вештом у закону Бога небеског, свако добро; тада и тада.

¹²Artakserks, kralj kraljev, Ezru duhovniku, popolnemu pismouku zakona Boga nebes, in tako dalje.

¹³Ја заповедам: Ко год у мом царству од народа Израиљевог и од свештеника његових и Левита хоће од своје воље да иде с тобом у Јерусалим, нек иде.

¹³Izdajem ukaz, da naj pojdejo s teboj vsi od ljudstva Izraelovega in njih duhovnikov in levitov v državi moji, ki hočejo rade volje iti v Jeruzalem.

¹⁴Јер се шаљеш од цара и од седам саветника његових да надгледаш Јудеју и Јерусалим по закону Бога свог који ти је у рукама,

¹⁴Ker si poslan od kralja in od njegovih sedmih svetovalcev, da napraviš preiskavo o Judi in Jeruzalemu na podlagi zakona Boga svojega, ki je v roki tvoji,

¹⁵И да однесеш сребро и злато што цар и саветници његови драговољно приносе Богу Израиљевом, коме је стан у Јерусалиму,

¹⁵in da odneseš tja srebro in zlato, ki so ga kralj in svetniki njegovi radovoljno darovali Bogu Izraelovemu, čigar prebivališče je v Jeruzalemu,

¹⁶И све сребро и злато што накупиш у својој земљи вавилонској с драговољним прилозима које народ и свештеници драговољно приложе на дом Бога свог у Јерусалиму.

¹⁶in vse srebro in zlato, ki ga dobiš v vsej pokrajini Babilonski, s tem vred, kar bo ljudstvo in duhovništvo prostovoljno darovalo za hišo Boga svojega, ki je v Jeruzalemu:

¹⁷Па одмах за те новце купи јунце и овнове и јагањце с даровима њиховим и наливима њиховим, и принеси их на олтару дома Бога нашег у Јерусалиму.

¹⁷zato nakupi z vso marljivostjo s temle denarjem govedi, ovnov, jagnjet in njim pristojnih jedilnih in pitnih daril ter jih daruj na oltarju v hiši Boga vašega, ki je v Jeruzalemu.

¹⁸И шта се теби и браћи твојој свиди учинити с осталим сребром и златом, учините по вољи Бога свог.

¹⁸In kar se tebi in bratom tvojim vzvidi storiti z ostalim srebrom in zlatom, storíte po volji Boga svojega!

¹⁹И судови који су ти дати за службу у дому Бога твог, остави пред Богом у Јерусалиму.

¹⁹In posode, ki so ti dane za službo v hiši Boga tvojega, oddaj pošteno pred Bogom v Jeruzalemu.

²⁰И шта би још требало дому Бога твог, те би ваљало дати, подај из царске ризнице.

²⁰In karkoli bo še potrebno za hišo Boga tvojega, kar se ti naključi izdati, daj iz kraljeve zakladnice.

²¹И још заповедам ја, цар Артаксерксо свим ризничарима с оне стране реке, да шта год заиште од вас Јездра свештеник, књижевник вешти закону Бога небеског, одмах да се учини,

²¹In jaz, kralj Artakserks, ukazujem vsem zakladnikom, ki so za reko, storite z vso marljivostjo, karkoli vas bo prosil Ezra duhovnik, pismouk v zakonu Boga nebes;

²²До сто таланата сребра и до сто кора пшенице и до сто вата вина и до сто вата уља, а соли без мере,

²²dajte do sto talentov srebra in do sto meric pšenice in do sto batov vina in sto batov olja in soli brez mere.

²³Шта год заповеди Бог небески, одмах да се учини за дом Бога небеског, да не дође гнев на царство, на цара и на синове његове.

²³Karkoli je zapovedano po Bogu nebes, naj se natančno stori za hišo Boga nebes, kajti čemu naj pride srd božji nad državo kraljevo in njegovih sinov?

²⁴И још вам јављамо да се ни од једног између свештеника и Левита и певача и вратара и Нетинеја и других слуга тог дома Божијег не сме узимати данак ни порез ни царина.

²⁴Tudi se vam naznanja, da nimate oblasti, nakladati davke, užitnino in cestnino kateremukoli iz duhovnikov, levitov, pevcev, vratarjev, Netinimcev in služabnikov te hiše Božje.

²⁵А ти, Јездра, по мудрости Бога свог која ти је дата постави управитеље и судије да суде свему народу што је с оне стране реке између свих који знају закон Бога твог, и ко не зна, учите га.

²⁵Ti pa, Ezra, po modrosti tvojega Boga, katera je v tvoji roki, postavi za sodnike in pravdnike, ki naj sodijo vse ljudstvo onostran reke, vse take, ki poznajo tvojega Boga postave. In kdor jih ne pozna, tega naučite.

²⁶А ко не би извршавао закон Бога твог и закон царев, одмах да му се суди, било да се погуби или да се прогна или да се оглоби или да се баци у тамницу.

²⁶In kdorkoli ne bo izpolnjeval postave Boga tvojega in postave kraljeve, nad tem naj se izvrši sodba z vso strogostjo, bodisi na smrt ali v prognanstvo ali v zaplenjenje imetja ali v ječo.

²⁷Благословен да је Господ Бог отаца наших, који даде то цару у срце да украси дом Господњи у Јерусалиму,

²⁷Hvaljen bodi Jehova, naših očetov Bog, ki je to dal kralju v srce, da se odiči hiša GOSPODOVA, ki je v Jeruzalemu,in ki mi je naklonil milost pred kraljem in svetovalci njegovimi in pred vsemi kraljevimi močnimi vojvodami! In tako sem se ohrabril po roki GOSPODA, Boga svojege, ki je bila nad menoj, in izbral sem prvake Izraelove, da bi šli gori z menoj.

²⁸И даде ми, те нађох милост пред царем и саветницима његовим и пред свим силним кнезовима царевим. И ја се ослободих, јер рука Господа Бога мог беше нада мном, и скупих главаре из Израиља да иду са мном.

²⁸in ki mi je naklonil milost pred kraljem in svetovalci njegovimi in pred vsemi kraljevimi močnimi vojvodami! In tako sem se ohrabril po roki GOSPODA, Boga svojege, ki je bila nad menoj, in izbral sem prvake Izraelove, da bi šli gori z menoj.