¹А Рахиља видевши где не рађа деце Јакову, позавиде сестри својој; и рече Јакову: Дај ми деце, или ћу умрети.

¹Ko je pa videla Rahela, da ona ne rodi Jakobu, je zavidala sestri svoji, in reče Jakobu: Daj mi otrók, če ne, umrem.

²А Јаков се расрди на Рахиљу, и рече: Зар сам ја а не Бог који ти не да порода?

²In Jakob se raztogoti proti Raheli in reče: Ali sem jaz namesto Boga, ki ti je odrekel sad telesa?

³А она рече: Ето робиње моје Вале, лези с њом, нека роди на мојим коленима, па ћу и ја имати деце од ње.

³Ona pa reče: Glej, deklo mojo Bilho, pojdi k njej, da porodi na kolenih mojih, in dobim tudi jaz otrók iz nje.

⁴И даде му Валу робињу своју за жену, и Јаков леже с њом.

⁴In dá mu Bilho, deklo svojo, za ženo; in združi se ž njo Jakob.

⁵И затрудне Вала, и роди Јакову сина.

⁵Tako spočne Bilha in porodi Jakobu sina.

⁶А Рахиља рече: Господ ми је судио и чуо глас мој, те ми даде сина. Зато му надеде име Дан.

⁶Tedaj reče Rahela: Bog mi je storil pravico in tudi uslišal glas moj ter mi dal sina, in ga je imenovala Dana.

⁷И Вала робиња Рахиљина затрудне опет, и роди другог сина Јакову;

⁷Nato spočne Bilha, Rahelina dekla, vdrugič in porodi sina drugega Jakobu.

⁸А Рахиља рече: Борах се жестоко са сестром својом, али одолех. И надеде му име Нефталим.

⁸In Rahela reče: V bojih Božjih sem se borila s sestro svojo in zmogla sem, zato ga je imenovala Neftalija.

⁹А Лија видевши где преста рађати узе Зелфу робињу своју и даде је Јакову за жену.

⁹Ko je pa videla Leja, da je nehala roditi, vzame Zilpo, deklo svojo, in jo da Jakobu za ženo.

¹⁰И роди Зелфа робиња Лијина Јакову сина;

¹⁰In Zilpa, Lejina dekla, porodi Jakobu sina.

¹¹И Лија рече: Дође чета. И надеде му име Гад.

¹¹In Leja reče: Na srečo! in imenovala ga je Gada.

¹²Опет роди Зелфа робиња Лијина другог сина Јакову;

¹²In Zilpa, Lejina dekla, porodi Jakobu drugega sina.

¹³И рече Лија: Благо мени, јер ће ме блаженом звати жене. Зато му надеде име Асир.

¹³In Leja reče: Blagor meni! kajti blagrovale me bodo žene, zato ga je imenovala Aserja.

¹⁴А Рувим изиђе у време жетве пшеничне и нађе мандрагору у пољу, и донесе је Лији матери својој. А Рахиља рече Лији: Дај ми мандрагору сина свог.

¹⁴In šel je Ruben ob času pšenične žetve in našel ljubezenska jabolčka na polju in jih prinesel Leji, materi svoji; in reče Rahela Leji: Daj mi, prosim, od ljubezenskih jabolčk svojega sina.

¹⁵А она јој рече: Мало ли ти је што си ми узела мужа? Хоћеш да ми узмеш и мандрагору сина мог? А Рахиља јој рече: Нека ноћас спава с тобом за мандрагору сина твог.

¹⁵Ona pa ji reče: Ali se ti zdi premalo, da si vzela moža mojega, hočeš li tudi vzeti ljubezenskih jabolčk sina mojega? Njej pa reče Rahela: Zato naj on s teboj leži nocoj za ljubezenska jabolčka sina tvojega.

¹⁶И увече кад се Јаков враћаше из поља, изиђе му Лија на сусрет и рече: Спаваћеш код мене, јер те купих за мандрагору сина свог. И спава код ње ону ноћ.

¹⁶In ko se je Jakob zvečer vračal s polja, mu pride Leja naproti ter reče: K meni prideš, zakaj prav za plačilo sem te najela za ljubezenska jabolčka svojega sina. In ležal je ž njo tisto noč.

¹⁷А Бог услиши Лију, те она затрудне, и роди Јакову петог сина.

¹⁷Bog pa je uslišal Lejo: spočne namreč ter porodi Jakobu sina petega.

¹⁸И рече Лија: Господ ми даде плату моју што дадох робињу своју мужу свом. И надеде му име Исахар.

¹⁸In Leja reče: Bog mi je povrnil plačilo moje, zato ker sem dala deklo svojo možu svojemu, in ga je imenoval Isaharja.

¹⁹И затрудне Лија опет, и роди Јакову шестог сина;

¹⁹In zopet spočne Leja in porodi sina šestega Jakobu.

²⁰И рече Лија: Дарива ме Господ даром добрим; да ако се сада већ приљуби к мени муж мој, јер му родих шест синова. Зато му надеде име Завулон.

²⁰In reče Leja: Oblagodaril me je Bog z blagodarom dobrim; zdaj vendar bo prebival moj mož z menoj, ker sem mu porodila šest sinov; zato ga je imenovala Zebulona.

²¹Најпосле роди кћер, и надеде јој има Дина.

²¹pozneje pa porodi hčer, in imenovala jo je Dino.

²²Али се Господ опомену Рахиље; и услишивши је отвори јој материцу.

²²Spomni se pa Bog Rahele, usliši jo Bog ter ji odpre maternico.

²³И затрудне, и роди сина, и рече: Узе Бог срамоту моју.

²³In spočne in rodi sina ter reče: Odvzel je Bog sramoto mojo.

²⁴И надеде му име Јосиф, говорећи: Нека ми дода Господ још једног сина.

²⁴In imenovala ga je Jožefa, rekoč: Pridaj mi GOSPOD še drugega sina!

²⁵А кад Рахиља роди Јосифа, рече Јаков Лавану: Пусти ме да идем у своје место и у своју земљу.

²⁵Zgodi se pa, ko je rodila Rahela Jožefa, da reče Jakob Labanu: Odpústi me, da odidem v svoj kraj in v deželo svojo.

²⁶Дај ми жене моје, за које сам ти служио, и децу моју, да идем, јер знаш како сам ти служио.

²⁶Daj mi ženi moji in otroke moje, za katere sem ti služil, da odidem; ti namreč znaš službo mojo, s katero sem ti služil.

²⁷А Лаван му рече: Немој, ако сам нашао милост пред тобом; видим да ме је благословио Господ тебе ради.

²⁷Laban pa mu reče: O da bi našel milost v tvojih očeh! zaznal sem, da me je GOSPOD blagoslovil zaradi tebe.

²⁸И још рече: Ишти колико хоћеш плате, и ја ћу ти дати.

²⁸Reče torej: Določi mi plačilo svoje, in ti ga dam.

²⁹А Јаков му одговори: Ти знаш како сам ти служио и каква ти је стока постала код мене.

²⁹Jakob mu reče: Ti veš, kako sem ti služil in kako se je godilo živini tvoji pri meni.

³⁰Јер је мало било што си имао докле ја не дођох; али се умножи веома, јер те Господ благослови кад ја дођох. Па кад ћу и ја тако себи кућу кућити?

³⁰Zakaj kar si malega imel pred prihodom mojim, to se je pomnožilo, in GOSPOD ter je blagoslovil, kamorkoli sem krenil. Sedaj pa, kdaj naj skrbim tudi jaz za hišo svojo?

³¹И рече му Лаван: Шта хоћеш да ти дам? А Јаков одговори: Не треба ништа да ми даш; него ћу ти опет пасти стоку и чувати, ако ћеш ми учити ово:

³¹In veli: Kaj ti dam? In Jakob reče: Ne dajaj mi ničesar; pasel bom zopet čredo tvojo in stražil, če mi storiš to:

³²Да зађем данас по свој стоци твојој, и одлучим све што је шарено и с белегом, и све што је црно између оваца, и шта је с белегом и шарено између коза, па шта после буде тако, оно да ми је плата.

³²danes pregledam vso čredo tvojo in odločim od nje vsako živinče pisano in marogasto, in vse čadasto med ovcami ter marogasto in pisano med kozami; in to bodi plačilo moje.

³³Тако ће ми се после посведочити правда моја пред тобом кад дођеш да видиш заслугу моју: Шта год не буде шарено ни с белегом ни црно између оваца и коза у мене, биће крадено.

³³In pričala bo pravičnost moja zame v prihodnosti, kadar prideš gledat plačilo moje, ki je pred teboj: karkoli ni pisano in marogasto med kozami ali čadasto med ovcami, bodi tatvina pri meni.

³⁴А Лаван рече: Ето, нека буде како си казао.

³⁴In Laban reče: Glej, bodi, kakor si rekel.

³⁵И одлучи Лаван исти дан јарце с белегом и шарене и све козе с белегом и шарене, и све на чем беше шта бело, и све црно између оваца, и предаде синовима својим.

³⁵In še tisti dan je odločil kozle progaste in marogaste in vse koze pisane in marogaste, vse, na katerih je bila bela lisa, potem vse čadasto med ovcami, in jih izroči v roko sinom svojim;

³⁶И остави даљине три дана хода између себе и Јакова. И Јаков пасаше осталу стоку Лаванову.

³⁶in določi tri dni hoda razdalja med seboj in Jakobom; in Jakob je pasel ostalo drobnico Labanovo.

³⁷И узе Јаков зелених прутова тополових и лескових и кестенових, и нагули их до белине која беше на прутовима.

³⁷Vzame si pa Jakob zelene palice z bele topole in z mandeljnovca in platanove in izlupi po njih bele proge, da se je kazala belina, ki je bila na palicah.

³⁸И меташе нагуљене прутове пред стоку у жлебове и корита кад долажаше стока да пије, да би се упаљивала кад дође да пије.

³⁸In tiste palice, ki jih je bil olupil, je pokladal v žlebove in v korita, ko so prihajale ovce pit, ovcam nasproti, da bi se mrkale, ko pridejo pit.

³⁹И упаљиваше се стока гледајући у прутове, и шта се млађаше беше с белегом, прутасто и шарено.

³⁹Tako so se ubrejile ovce pri tistih palicah in so rodile progaste, lisaste in marogaste.

⁴⁰И Јаков одлучиваше млад, и обраћаше стадо Лаваново да гледа у шарене и у све црне; а своје стадо одвајаше и не обраћаше га према стаду Лавановом.

⁴⁰In ta jagnjeta je odločeval Jakob, in obličja ovac je obračal proti pisanim in proti vsem čadastim v Labanovi čredi; in sebi je napravljal črede posebe, in jih ni mešal med ovce Labanove.

⁴¹И кад се год упаљиваше стока рана, меташе Јаков прутове у корита пред очи стоци да би се упаљивала гледајући у прутове;

⁴¹In kadar so se mrkale ovce krepkega života, je pokladal Jakob palice ovcam pred oči v žlebove, da bi se ubrejile pri tistih palicah;

⁴²А кад се упаљиваше позна стока, не меташе; тако позне биваху Лаванове а ране Јаковљеве.

⁴²kadar so se pa družile ovce slabotne, jih ni pokladal: tako so bile slabotne Labanove, krepke pa Jakobove.Tako je ta mož silno obogatel, in imel je veliko drobnice in dekel in hlapcev in velblodov in oslov.

⁴³И тако се тај човек обогати врло, те имаше много стоке и слуга и слушкиња и камила и магараца.

⁴³Tako je ta mož silno obogatel, in imel je veliko drobnice in dekel in hlapcev in velblodov in oslov.