¹Бреме долини виђења. Шта ти је те си сва изашла на кровове?

¹Prorokovanje o dolini prikazni. Kaj ti je že, da si stopilo vse na strehe?

²Граде пуни вике и вреве, граде весели! Твоји побијени нису побијени мачем нити погибоше у боју.

²O ropota polno, hrumeče mesto, o grad, radosti poln! Prebodeni tvoji niso prebodeni z mečem in ne umorjeni v vojski.

³Главари твоји узмакоше свиколики, повезаше их стрелци; шта се год нађе твојих, сви су повезани, ако и побегоше далеко.

³Vsi voditelji tvoji so zbežali skupaj, zvezani so bili, ne da bi bil kdo lok napel zoper nje; kar se je zasačilo tvojih, so bili zvezani skupaj, dasi so hoteli daleč zbežati.

⁴Зато рекох: Прођите ме се, да плачем горко; не трудите се да ме тешите за погибљу кћери народа мог.

⁴Zato pravim: Obrnite se od mene, da bridko jočem; ne trudite se, tolažeč me zaradi pokončanja hčere ljudstva mojega!

⁵Јер је ово дан муке и потирања и сметње од Господа, Господа над војскама, у долини виђења; обалиће зид, и вика ће бити до горе.

⁵Kajti dan je prestrašenja in teptanja in zmešnjave od Gospoda, Jehove nad vojskami, v dolini prikazni, dan podiranja zidu in kričanja proti gori.

⁶И Елам узе Тул, с колима људи и с коњицима, и Кир истаче штит.

⁶In Elam nosi tul, pelje zasedene vozove in konjike, in Kir odkriva ščit.

⁷И красне долине твоје напунише се кола, и коњици се наместише пред вратима.

⁷In zgodi se, da bodo tvoje izbrane doline polne voz, in konjiki se razpostavijo proti vratom.

⁸И одастре се застирач Јудин; и погледао си у то време на оружје у кући шумској.

⁸In odgrnejo ogrinjalo Judovo. In oziral se boš tisti dan po orožju v gozdni hiši.

⁹И видесте да је много пролома на граду Давидовом, и сабрасте воду у доњем језеру.

⁹In ogledujoč razpoke mesta Davidovega, vidite, da jih je mnogo; in nabirate vode iz spodnjega ribnika;

¹⁰И избројасте куће јерусалимске, и развалисте куће да утврдите зид.

¹⁰in štejete hiše jeruzalemske in podirate hiše, da utrdite zid;

¹¹И начинисте јаз међу два зида за воду из старог језера; али не погледасте на Оног који је то учинио и не обазресте се на Оног који је то одавно спремио.

¹¹in nabirališče delate med dvema zidoma za vode starega ribnika – ali ne ozirate se v Njega, ki je to naredil, in ne gledate Njega, ki je to osnoval zdavnaj.

¹²И зва вас Господ над војскама у онај дан да плачете и ридате и да скубете косе и припашете кострет;

¹²Gospod, Jehova nad vojskami, pač kliče tisti dan na jok in plakanje in britje in opasovanje z raševino,

¹³А гле, радост и весеље, убијају говеда, кољу овце, једу месо и пију вино говорећи: Једимо и пијмо, јер ћемо сутра умрети.

¹³ali glej: pri vas radost in veselje, pobijanje goved in klanje drobnice, uživanje mesa in pitje vina: „Jejmo in pijmo, kajti jutri umremo!“

¹⁴Али Господ над војскама јави ми: Неће вам се опростити ово безакоње до смрти, вели Господ, Господ над војскама.

¹⁴A razodel se je GOSPOD nad vojskami ušesom mojim: Res, ta krivica vam ne bo odpuščena, dokler ne umrete! govori Gospod, Jehova nad vojskami.

¹⁵Овако вели Господ, Господ над војскама: Иди к оном ризничару, к Сомни, управитељу дворском,

¹⁵Tako pravi Gospod, Jehova nad vojskami: Dej, stopi k tistemu oskrbniku, Sebnu, ki gospoduje hiši, in reci:

¹⁶И реци му: Шта ћеш ти ту? И ко ти је ту, те си ту истесао себи гроб? Истесао си себи гроб на високом месту и спремио си себи стан у камену.

¹⁶Kaj hočeš ti tukaj? in koga imaš tukaj, da si tu izsekal grob sebi? izsekavaš si grob na višini, votliš v skali prebivališče sebi!

¹⁷Ево, човече, Господ ће те бацити далеко и затрпаће те.

¹⁷Glej, GOSPOD te s silo stran vrže kakor močan mož in krepko te zgrabi

¹⁸Завитлаће те и хитити као лопту у земљу пространу; онде ћеш умрети и онде ће бити кола славе твоје, срамото дому господара свог;

¹⁸in trdo te zvije v klobčič, kakor kepo te vrže v kraj prostoren; tam umreš in tam ostanejo slavni vozovi tvoji, ti sramota hiši gospodarja svojega!

¹⁹И сврћи ћу те с места твог, и истераћу те из службе твоје.

¹⁹Odslovim te iz službe tvoje, s stališča tvojega te zvrnejo.

²⁰И у то време позваћу слугу свог Елијакима сина Хелкијиног;

²⁰In zgodi se tisti dan, da pokličem hlapca svojega Eljakima, Hilkijevega sina.

²¹И обући ћу му твоју хаљину, и твојим ћу га појасом опасати, и твоју ћу му власт дати у руку, и биће отац Јерусалимљанима и дому Јудином.

²¹In oblečem ga v suknjo tvojo in ga utrdim s tvojim pasom, in tvoje gospostvo dam njemu v roke, in bode za očeta prebivalcem jeruzalemskim in hiši Judovi.

²²И метнућу му кључ од дома Давидовог на раме: кад он отвори, неће нико затворити, и кад он затвори, неће нико отворити.

²²In ključ hiše Davidove položim na ramo njegovo: ko on odpre, nihče ne zapre, in ko zapre, nihče ne odpre.

²³И као клин углавићу га на тврдом месту, и биће престо славе дому оца свог;

²³In zabijem ga kakor klin na trdnem mestu, in za časten prestol bode očetovi hiši svoji.

²⁴И о њему ће се вешати сва слава дома оца његовог, синова и унука, свакојаки судови, и најмањи, и чаше и мехови.

²⁴Nanj obesijo vso slavo očetove hiše njegove: mladike in izrastke, vsako posodico, od pitnih posod do vrčev. –Tisti dan, govori GOSPOD nad vojskami, se gane tisti klin, ki je bil zabit na trdnem mestu, in se zlomi in pade, breme pa, ki je na njem viselo, izgine; kajti GOSPOD nad vojskami je govoril.

²⁵У то време, вели Господ над војскама, помериће се клин углављен на тврдом месту, и извадиће се и пашће, и тежа што је на њему пропашће; јер Господ рече.

²⁵Tisti dan, govori GOSPOD nad vojskami, se gane tisti klin, ki je bil zabit na trdnem mestu, in se zlomi in pade, breme pa, ki je na njem viselo, izgine; kajti GOSPOD nad vojskami je govoril.