¹А кад сав народ пређе преко Јордана, рече Господ Исусу говорећи:

¹In zgodi se, ko je vse ljudstvo docela prišlo čez Jordan, da veli GOSPOD Jozuetu, rekoč:

²Изаберите из народа дванаест људи, по једног човека из сваког племена,

²Vzemite si izmed ljudstva dvanajst mož, po enega iz vsakega rodu,

³И заповедите им и реците: Узмите одавде, из средине Јордана, с места где стоје ногама својим свештеници, дванаест каменова, и однесите их са собом, и ставите их онде где ћете ноћас ноћити.

³in jim ukažite in recite: Vzdignite iz sredi Jordana dvanajst kamenov, z mesta, kjer so trdno stale noge duhovnikov, in prinesite jih s seboj na ono stran, da jih položite v šatorišče, kjer nocoj ostanete.

⁴Тада дозва Исус дванаест људи, које беше одредио између синова Израиљевих, по једног човека из сваког племена.

⁴Tedaj pokliče Jozue dvanajst mož, ki jih je bil pripravil izmed Izraelovih sinov, iz vsakega rodu po enega;

⁵И рече им Исус: Идите пред ковчег Господа Бога свог усред Јордана, узмите сваки по један камен на раме своје, према броју племена синова Израиљевих,

⁵in jim reče: Pojdite tja pred skrinjo GOSPODA, svojega Boga, v sredo Jordana, in vsak vzdigni po en kamen na ramo, po številu rodov sinov Izraelovih,

⁶Да буде знак међу вама. Кад вас после запитају синови ваши говорећи: Шта ће вам то камење?

⁶da bodo v znamenje med vami. Ko bodo pozneje vprašali otroci vaši in rekli: Kaj vam pomenijo ti kameni?

⁷Реците им: Јер се вода у Јордану раступи пред ковчегом завета Господњег, кад прелажаше преко Јордана, раступи се вода у Јордану, и ово је камење спомен синовима Израиљевим довека.

⁷jim odgovorite: Da so se razdelile vode jordanske pred skrinjo GOSPODOVE zaveze; ko je šla čez Jordan, so se razdelile jordanske vode; in ti kameni naj bodo sinom Izraelovim v večen spomin.

⁸И учинише синови Израиљеви како заповеди Исус; и узеше дванаест каменова из средине Јордана, како беше рекао Господ Исусу, према броју племена синова Израиљевих; и однеше их са собом на ноћиште, и метнуше их онде.

⁸In sinovi Izraelovi so storili tako, kakor jim je zapovedal Jozue, in vzdignili so dvanajst kamenov iz sredi Jordana, kakor je GOSPOD govoril Jozuetu, po številu rodov sinov Izraelovih, in so jih prinesli s seboj na mesto, kjer so prenočili, in jih ondi položili.

⁹А и усред Јордана постави Исус дванаест каменова на месту где стајаху ногама својим свештеници носећи ковчег заветни, и онде осташе до данас.

⁹Jozue je tudi postavil dvanajst kamenov sredi Jordana, na mestu, kjer so stale noge duhovnikov, nesočih skrinjo zaveze, in tam so do današnjegaa dne.

¹⁰Свештеници пак који ношаху ковчег стајаху усред Јордана докле се не сврши све што беше Господ заповедио Исусу да каже народу, сасвим како беше Мојсије заповедио Исусу. И народ похита и пређе.

¹⁰Duhovniki pa, ki so nesli skrinjo, so stali sredi Jordana, dokler ni bilo dopolnjeno vse, kar je GOSPOD zapovedal Jozuetu, da naj govori ljudstvu, po vsem, kar je bil Mojzes ukazal Jozuetu. In ljudstvo je hitelo in prešlo na drugo stran.

¹¹А кад пређе сав народ, онда пређе и ковчег Господњи и свештеници, а народ гледаше.

¹¹In ko je bilo docela prešlo vse ljudstvo, je šla tudi skrinja GOSPODOVA čez in duhovniki, vpričo ljudstva.

¹²Пређоше и синови Рувимови и синови Гадови и половина племена Манасијиног под оружјем пред синовима Израиљевим, као што им беше казао Мојсије.

¹²In sinovi Rubenovi in Gadovi in polovica Manasejevega rodu so prešli oboroženi pred sinovi Izraelovimi, kakor jim je bil naročil Mojzes.

¹³Око четрдесет хиљада наоружаних пређоше пред Господом преко Јордана на бој у поље јерихонско.

¹³Okoli štirideset tisoč oboroženih za vojsko jih je prešlo pred GOSPODOM v boj na poljane ob Jerihu.

¹⁴Тај дан узвиси Господ Исуса пред свим Израиљем; и бојаху га се као што су се бојали Мојсија, свега века његовог.

¹⁴Tisti dan je poveličal GOSPOD Jozueta pred očmi vsega Izraela, in bali so se ga, kakor so se bali Mojzesa, dokler je živel.

¹⁵И рече Господ Исусу говорећи:

¹⁵In GOSPOD reče Jozuetu:

¹⁶Заповеди свештеницима који носе ковчег од сведочанства нека изађу из Јордана.

¹⁶Ukaži duhovnikom, ki nosijo skrinjo pričevanja, naj stopijo gori iz Jordana.

¹⁷И заповеди Исус свештеницима говорећи: Изађите из Јордана.

¹⁷Ukaže torej Jozue duhovnikom, rekoč: Stopite gori iz Jordana!

¹⁸А чим свештеници који ношаху ковчег завета Господњег изађоше из среде Јордана, и стадоше на суво ногом својом, одмах се врати вода у Јордану на место своје, и потече као и пре поврх свих брегова својих.

¹⁸In ko so stopili duhovniki, ki so nesli skrinjo GOSPODOVE zaveze, iz Jordana in so se podplati njih nog povzdignili nad suhim, so se vrnile jordanske vode v svojo strugo in se razlivale po vseh svojih bregovih kakor poprej.

¹⁹А изађе народ из Јордана десетог дана првог месеца, и стадоше у логор у Галгалу, с истока Јерихону.

¹⁹Bilo pa je deseti dan prvega meseca, ko je stopilo ljudstvo iz Jordana, in utaborili so se v Gilgalu, proti vzhodu, na skrajni meji Jeriha.

²⁰А оних дванаест каменова, што изнесоше из Јордана, постави Исус у Галгалу,

²⁰In tistih dvanajst kamenov, ki so jih vzeli iz Jordana, je postavil Jozue v Gilgalu

²¹И рече синовима Израиљевим говорећи: Кад у будућности запитају синови ваши оце своје говорећи: Шта представља то камење?

²¹in je govoril sinovom Izraelovim in rekel: Ko bodo v prihodnjih časih vprašali otroci vaši očete svoje, rekoč: Kaj pomenijo ti kameni?

²²Тада обавестите синове своје и реците им: Сувим пређе Израиљ преко овог Јордана.

²²razložite jim in recite: Izrael je prešel ta Jordan po suhem.

²³Јер Господ Бог ваш осуши Јордан пред вама докле пређосте, као што је учинио Господ Бог ваш код Црвеног мора осушивши га пред нама докле пређосмо;

²³Kajti GOSPOD, vaš Bog, je posušil jordanske vode pred vami, dokler niste prešli, kakor je GOSPOD, vaš Bog, storil ob Rdečem morju, katero je posušil pred nami, dokler nismo prešli;da bi spoznali vsi narodi zemlje roko GOSPODOVO, da je mogočna, da bi se vi bali GOSPODA, svojega Boga, vse svoje dni.

²⁴Да би познали сви народи на земљи да је рука Господња крепка, да бисте се свагда бојали Господа Бога свог.

²⁴da bi spoznali vsi narodi zemlje roko GOSPODOVO, da je mogočna, da bi se vi bali GOSPODA, svojega Boga, vse svoje dni.