¹Још рече Господ Мојсију на гори Синајској говорећи:

¹In GOSPOD je govoril Mojzesu na gori Sinaju, rekoč:

²Кажи синовима Израиљевим, и реци им: Кад дођете у земљу коју вам ја дајем, нека празнује земља суботу Господњу.

²Govori sinovom Izraelovim ter jim reci: Ko pridete v deželo, ki vam jo jaz dam, naj praznuje dežela soboto GOSPODU.

³Шест година засевај њиву своју, и шест година режи виноград свој и сабирај род.

³Šest let obsevaj njivo svojo in šest let obrezuj vinograd svoj in spravljaj sadove njegove,

⁴А седма година нека буде субота за одмор земљи, субота Господња; немој сејати у пољу свом ни резати виноград свој.

⁴ali sedmo leto naj dobi dežela soboto prazničnega počitka, čas počitka GOSPODU: njive svoje ne obsevaj in vinograda svojega ne obrezuj.

⁵Шта само од себе роди иза жетве твоје немој жети, и грожђа у винограду свом нерезаном немој брати; нека буде година одмора земљи.

⁵Kar ti samo od sebe zraste po zadnji žetvi, ne žanji, in grozdja neobrezane trte svoje ne spravljaj: leto prazničnega počitka naj bode zemlji.

⁶Али шта роди земља за почивања свог, оно нека вам буде храна, теби и слузи твом и слушкињи твојој и најамнику твом и укућанину твом који је код тебе.

⁶In sobotni obrodek dežele vam bodi v jed, tebi in hlapcu tvojemu in dekli tvoji, in najemniku tvojemu in tujcu, ki biva pri tebi;

⁷И стоци твојој и свим животињама што су у твојој земљи, сав род њен нека буде храна.

⁷tudi živini tvoji in zverini, ki je v tvoji deželi, bodi v živež ves njen obrodek.

⁸И наброј седам седмина година, седам пута по седам година, тако да ти седам седмина година буде четрдесет и девет година.

⁸Dalje si štej sedmero sobotnih let, sedem let sedemkrat, da ti bode dni sedmerih sobotnih let devetinštirideset let.

⁹Тада заповеди нека затруби труба десети дан седмог месеца, на дан очишћења нека труби труба по свој земљи вашој.

⁹In daj glasno trobentati deseti dan sedmega meseca; na dan sprave naj se razlega trobenta po vsej deželi vaši.

¹⁰И посветите годину педесету, и прогласите слободу у земљи свима који живе у њој; то нека вам је опросна година, и тада се вратите сваки на своју баштину, и сваки у род свој вратите се.

¹⁰In posvetite petdeseto leto in razglasite svobodo po deželi vsem prebivalcem njenim; leto veselega trobentanja [Hebr. jobel, odtod: jubilejsko leto.] vam bodi, ko naj se vsakdo vrne k lastnini svoji in vsakdo zopet pride k rodovini svoji.

¹¹Опросна година да вам је та педесета година; немојте сејати, нити жањите шта само роди те године, нити берите грожђа у виноградима нерезаним.

¹¹Leto veselega trobentanja vam bodi tisto petdeseto: ne sejte in ne žanjite tega, kar samo v njem zraste, in grozdja neobrezanih trt ne trgajte v njem.

¹²Јер је опросна година; нека вам је света; са сваког поља једите род његов.

¹²Zakaj leto veselega trobentanja je, sveto vam bodi; kar obrodi, uživajte kar ž njive.

¹³Те године опросне вратите се сваки на своју баштину.

¹³V tem milostnem letu naj vsakdo zopet posede lastnino svojo.

¹⁴И ако продаш шта ближњему свом или купиш шта од ближњег свог, не варајте један другог.

¹⁴In če kaj prodaste bližnjemu ali kaj kupite od bližnjega svojega, ne smete drug drugega opehariti.

¹⁵Према броју година по опросној години купуј од ближњег свог, и према броју година у које ћеш брати род нека ти продаје.

¹⁵Po številu let od milostnega leta kupi od bližnjega svojega in po število letin naj ti proda.

¹⁶Што више буде година то ће цена бити већа ономе што купујеш, а што мање буде година то ће мања бити цена, јер ти се продаје број летина.

¹⁶Čim več bode let, tem večja bodi kupnina, in čim manj let, tem manjša bodi; kajti število žetev se prodaja.

¹⁷Зато не варајте један другог, него се бојте Бога свог; јер сам ја Господ Бог ваш.

¹⁷Zato naj nihče ne opehari bližnjega svojega, temuč boj se Boga svojega; zakaj jaz sem GOSPOD, Bog vaš.

¹⁸Држите уредбе моје и чувајте законе моје и вршите их, па ћете живети у земљи без страха.

¹⁸Izpolnjujte torej moje postave in pazite na moje pravice in ravnajte po njih, in brezskrbno boste prebivali v deželi.

¹⁹И земља ће рађати род свој, и јешћете га, и бићете сити, и живећете у њој без страха.

¹⁹In zemlja bo rodila sad svoj, in jedli boste dositega in prebivali v njej brez skrbi.

²⁰И ако бисте рекли: Шта ћемо јести седме године, ето нећемо сејати нити ћемо брати летину?

²⁰Če pa porečete: Kaj bomo jedli sedmo leto? glej, ne bomo sejali, ne spravljali pridelkov svojih!

²¹Пустићу благослов свој на вас шесте године, те ће родити за три године.

²¹Zapovem, da vam pride blagoslov moj v šestem letu, in obrodi pridelkov za tri leta;

²²И сејаћете осме године, а јешћете летину стару до девете године, докле не приспе род њен, јешћете стари.

²²in boste sejali v osmem letu in jedli stare pridelke do devetega leta; dokler ne dozore njegovi pridelki, boste jedli starino.

²³Али да се земља не продаје за свагда, јер је моја земља, а ви сте дошљаци и укућани код мене.

²³In zemlja naj se ne prodaja za vselej, zakaj moja je zemlja, ker vi ste tujci in priseljenci pri meni.

²⁴Зато по свој земљи државе ваше нека се откупљују земље.

²⁴Zato dovolite po vsej deželi posestva svojega, da se zemlja odkupi.

²⁵Ако осиромаши брат твој и прода нешто од баштине своје, а после дође ко од рода његовог најближи њему да откупи, нека откупи шта брат његов продаде.

²⁵Ako obuboža brat tvoj in proda kaj posesti svoje, naj pride odkupitelj njegov, njemu najbližji sorodnik, in odkupi prodani del brata svojega.

²⁶Ако ли не би имао никога да откупи, него би се помогао и зглавио колико треба за откуп,

²⁶Ako bi pa komu ne bilo odkupitelja, pa si sam opomore in pridobi, kolikor je treba v odkup:

²⁷Онда нека одбије године откако је продао, па шта остане нека исплати оном коме је продао, и тако нека опет дође до своје баштине.

²⁷naj šteje, na koliko let je prodal, in ostala leta poplačaj njemu, komur je prodal, in tako naj zopet dobi posest svojo.

²⁸Ако ли нема колико би требало вратити, онда остаје ствар продана у оног који је купио до године опросне, а опросне године оставиће се, и он ће се вратити на своју баштину.

²⁸Ako pa ne premore toliko, kolikor bi moral povrniti, naj ostane njegova prodana stvar kupcu v rokah do milostnega leta; in v milostnem letu se stvar oprosti, in on dobi zopet posest svojo.

²⁹Ко прода кућу у којој се седи у месту ограђеном зидом, властан је откупити је докле се не наврши година дана од како је прода; целу годину дана има власт откупити је.

²⁹Ako kdo proda hišo v mestu z obzidjem, naj jo sme odkupiti do konca leta, v katerem jo je prodal; celo leto imej pravico do odkupa.

³⁰А ако не откупи за годину дана, онда остаје кућа у месту ограђеном зидом оном који је купио сасвим од колена на колено, и неће је оставити опросне године.

³⁰Če je pa ne odkupi, ko preteče celo leto, naj ostane hiša v mestu z obzidjem v lasti njemu, ki jo je kupil, za prihodnje rodove; ne more se rešiti v milostnem letu.

³¹А куће по селима, које нису ограђене зидом, нека се узимају као њиве, могу се откупити, и године опросне враћају се.

³¹Toda hiše v vaseh, ki nimajo obzidja, naj se prištevajo njivam na deželi: smejo se odkupiti in v milostnem letu naj bodo proste.

³²А места левитска и куће у местима њиховим, свагда могу откупити Левити.

³²Kar se pa tiče mest levitov, hiš v mestih njih posesti, vselej ostani levitom pravica do odkupa.

³³Али ко купи од Левита, нека опросне године остави купљену кућу и шта је имао у месту; јер куће по местима левитским јесу њихове међу синовима Израиљевим.

³³In če kdo izmed levitov ne odkupi, v milostnem letu naj mu zopet pripade hiša, ki je bila prodana v mestu posesti njegove; kajti hiše v levitskih mestih so njih posestvo med sinovi Izraelovimi.

³⁴Али поље под местима њиховим да се не продаје; јер је њихово достојање довека.

³⁴Tudi polje v okolici njih mest se ne sme prodajati, ker jim je to večna posest.

³⁵Ако осиромаши брат твој и изнемогне рука његова поред тебе, прихвати га, и као странац и дошљак нека поживи уз тебе.

³⁵In ako brat tvoj poleg tebe obuboža in mu roka opeša, podpiraj ga, kakor tujec in naselnik naj živi pri tebi.

³⁶Немој узимати од њега камате ни добити; него се бој Бога, да би поживео брат твој уз тебе.

³⁶Ne jemlji od njega zakupnine in obresti, temuč boj se Boga svojega, da živi brat tvoj pri tebi.

³⁷Новаца немој му давати на камату, нити му хране своје позаимај ради добити.

³⁷Denarja svojega mu ne dajaj na obresti in hrane svoje ne zaradi dobička.

³⁸Ја сам Господ Бог ваш, који сам вас извео из земље мисирске да вам дам земљу хананску и да вам будем Бог.

³⁸Jaz sem GOSPOD, Bog vaš, ki sem vas peljal iz dežele Egiptovske, da bi vam dal deželo Kanaansko, da bi vam bil za Boga.

³⁹И ако осиромаши брат твој код тебе тако да ти се прода, немој га држати као роба;

³⁹In ako brat tvoj obuboža poleg tebe in se ti proda, ne sili ga, naj ti služi za sužnja;

⁴⁰Као најамник и као дошљак нека буде код тебе; до опросне године нека служи код тебе.

⁴⁰kakor najemnik in kakor naselnik bodi pri tebi, do milostnega leta.

⁴¹А онда нека иде од тебе са синовима својим, нека се врати у род свој, и на баштину отаца својих нека се врати.

⁴¹Tedaj naj odide prost od tebe, on in otroci njegovi ž njim, in se vrne zopet k rodovini svoji in zopet dobi posest očetov svojih.

⁴²Јер су моје слуге, које сам извео из земље мисирске, нека се не продају као робови.

⁴²Zakaj moji hlapci so, ki sem jih peljal iz dežele Egiptovske: ne smeš jih prodajati kakor sužnje.

⁴³Немој господарити над њим жестоко, него се бој Бога свог.

⁴³Ne bodi mu neusmiljen gospodar, temuč boj se svojega Boga.

⁴⁴А роб твој и робиња твоја што ћеш имати нека буду од оних народа који ће бити око вас, од њих купујте роба и робињу.

⁴⁴In kar se tiče sužnjev in sužnic, ki jih boš imel: izmed narodov, ki bodo okoli vas, smete kupovati sužnje in sužnice.

⁴⁵И између странаца који буду код вас, између њих купујте и из породица оних који буду код вас, који се роде у земљи вашој, и ти нека вам буду имање.

⁴⁵Tudi od priseljencev, ki bivajo pri vas, jih smete kupovati, in od njih rodovine, ki so jo rodili v deželi vaši, in bodo naj lastnina vaša;

⁴⁶Они ће постати ваши и синова ваших након вас, и биће вам достојање, да вам сваку службу врше до века; али над браћом својом, синовима Израиљевим, нико над братом својим да не господари жестоко.

⁴⁶ne smete jih zapustiti kot dediščino otrokom svojim za sabo, da jim bodo v lastnino. Ti naj vam hlapčujejo za vselej; ali bratom svojim, sinovom Izraelovim, brat svojemu bratu, ne smete neusmiljeno gospodovati.

⁴⁷Ако ли се обогати дошљак или гост који живи с тобом, а брат твој осиромаши код њега тако да се прода дошљаку, који живи с тобом, или коме год од туђег рода,

⁴⁷Ako pa obogati tujec ali priseljenec pri tebi, in brat tvoj obuboža poleg njega in se proda tujcu, priseljencu pri tebi, ali pa komu iz zaroda tujčevega:

⁴⁸Кад се прода, може се откупити; ко год од браће његове нека га откупи;

⁴⁸naj mu ostane pravica do odkupa, eden bratov njegovih naj ga odkupi;

⁴⁹Или стриц његов, или син стрица његовог нека га откупи, или ко други од крви његове у роду његовом нека га откупи; или ако се помогне, нека се сам откупи.

⁴⁹ali stric njegov ali stričev sin, ali kdorkoli mu je bližnji iz rodbine njegove, naj ga odreši; ali pa če si opomore, naj se sam odkupi.

⁵⁰Нека се прорачуна с купцем својим од године кад се продао године опросне, да цена за коју се продао дође према броју година; као надничару нека му се рачуна време које је одслужио.

⁵⁰In naj računi s kupcem svojim od leta, ko se mu je prodal, do milostnega leta, in prodajna cena naj se odmeri po številu let; kakor najemniku naj se mu štejejo dnevi, kolikor jih je odslužil.

⁵¹Ако остаје још много година, према њима нека плати откуп од цене за коју је купљен.

⁵¹Če je še dosti let, njim primerno naj poplača za odkup od denarja, s katerim je bil kupljen;

⁵²Ако ли остаје мало година до опросне године, нека се прорачуна с њим, и нека плати откуп према тим годинама.

⁵²in če ostaja malo let do milostnega leta, naj mu zaračuni to: proti letom naj poplača ceno odrešitve svoje.

⁵³Као најамник годишњи нека буде у њега, и нека не господари над њим жестоко на твоје очи.

⁵³Kakor najemnik leto za letom naj bode pri njem; oni mu ne bodi neusmiljen gospodar, tebi pred očmi.

⁵⁴Ако ли се овако не откупи, нека отиде године опросне и он и синови његови с њим.

⁵⁴In ako ne bo odkupljen na ta način, naj odide prost v milostnem letu, on in otroci njegovi ž njim.Meni namreč so hlapci sinovi Izraelovi, moji hlapci so, ki sem jih peljal iz dežele Egiptovske. Jaz sem GOSPOD, Bog vaš.

⁵⁵Јер су синови Израиљеви моје слуге, моје су слуге, које сам извео из земље мисирске; ја сам Господ Бог ваш.

⁵⁵Meni namreč so hlapci sinovi Izraelovi, moji hlapci so, ki sem jih peljal iz dežele Egiptovske. Jaz sem GOSPOD, Bog vaš.