¹А ово је закон за жртву ради преступа; светиња је над светињама.

¹To pa je postava daritve za krivdo: presveta je.

²На коме се месту коље жртва паљеница, на оном нека се коље и жртва за преступ; и крвљу њеном нека се покропи олтар одозго унаоколо.

²Na kraju, kjer se koljejo žgalne daritve, naj zakoljejo daritev za krivdo; in ž njeno krvjo naj duhovnik poškropi oltar kroginkrog.

³А све сало њено нека се принесе, и реп и сало што покрива црева,

³In daruje naj vso tolstino njeno, tolsti rep in vso tolst, ki pokriva drobje,

⁴И оба бубрега, и сало што је на њима и на слабинама, и мрежицу на јетри нека извади с бубрезима,

⁴in obe ledici in tolst, ki je na njiju, ki je na obledju, in pečico na jetrih, z ledicama vred naj jo odreže.

⁵И нека запали то свештеник на олтару на жртву огњену Господу; то је жртва за преступ.

⁵In duhovnik naj to zažge na oltarju kot ognjeno daritev GOSPODU: daritev za krivdo je.

⁶Свако мушко између свештеника нека је једе; на светом месту нека се једе; светиња је над светињама.

⁶Vsak moški izmed duhovnikov jo bo jedel, na svetem kraju naj se zaužije: presveta je.

⁷Жртва је за преступ као жртва за грех, један је закон за обе; који свештеник учини њом очишћење, његова је.

⁷Kakor daritev za greh, tako daritev za krivdo: ista postava velja za obe. Duhovnik, ki izvršuje poravnavo ž njo, naj jo dobi.

⁸А кад свештеник принесе чију жртву паљеницу, кожа од жртве коју принесе његова је.

⁸In duhovnik, ki daruje čigarkoli žgalno daritev, naj dobi zase kožo žgalščine, ki jo je daroval.

⁹И сваки дар печен у пећи или зготовљен у котлићу или у тави, оног је свештеника који га принесе.

⁹In vsako jedilno daritev, ki se peče v peči, ali kar koli se pripravlja v kotlu ali v ponvi, naj dobi duhovnik, ki to daruje.

¹⁰И сваки дар замешен с уљем или сув, свих је синова Аронових, како једног тако другог.

¹⁰In vsako jedilno daritev, zamešeno z oljem ali pa suho, naj dobodo vsi sinovi Aronovi, eden kakor drugi.

¹¹А ово је закон за жртву захвалну, која се принесе Господу:

¹¹In to je postava mirovne daritve, ki se prinaša GOSPODU:

¹²Ако би је ко приносио да захвали, нека принесе на жртву захвалну колаче без квасца замешене с уљем и погаче без квасца намазане уљем, и белог брашна попрженог с тим колачима замешеним с уљем.

¹²Če jo kdo prinese v zahvalo, naj prinese z zahvalno daritvijo vred opresne kolače, mešane z oljem, in opresne mlince, pomazane z oljem, in zamešeno belo moko, kolače, zmešane z oljem.

¹³Осим колача хлеб кисели нека принесе за принос свој са жртвом захвалном, којом захваљује.

¹³Zraven kolačev naj prinese kvašenih kruhov za darilo, s svojo zahvalno-mirovno daritvijo vred.

¹⁴И од свега што приноси нека принесе по једно за жртву подигнуту Господу; и то ће бити оног свештеника који покропи крвљу од жртве захвалне.

¹⁴In naj daruje po en kolač od vsega darila kot podvig GOSPODU; duhovnikov bodi, ki škropi kri mirovne daritve.

¹⁵А месо од жртве захвалне, којом се захваљује, нека се поједе онај дан кад се принесе; и нека не остаје ништа до јутра.

¹⁵Meso pa mirovne daritve, ki je v zahvalo, naj se použije v dan njegovega darovanja; nič je ne sme ostati do jutra.

¹⁶Ако ли принесе жртву ради завета или од воље, нека се једе онај дан кад се принесе; ако шта остане, нека се поједе сутрадан.

¹⁶Ako pa je klalščina darila njegovega v izpolnitev obljube ali dobrovoljen dar, naj se použije v dan, ob katerem prinese žrtev svojo; in drugega dne se sme použiti, kar je preostane;

¹⁷Ако ли шта меса од те жртве остане до трећег дана, нека се сажеже огњем.

¹⁷kar pa ostane mesa klalščine do tretjega dne, bodi sežgano na ognju.

¹⁸Ако ли би ко трећи дан јео меса од жртве захвалне, неће бити угодан онај који је принео, нити ће му се она примити, него ће бити мрска, и ко би је год јео, носиће грех свој.

¹⁸Če pa se bo kako jedlo meso njegove mirovne daritve tretji dan, ne bo milo sprejeto, tudi ne bo veljalo za tistega, ki jo je daroval: gnusoba bode, in duša, ki zaužije od tega, bo nosila krivico svojo.

¹⁹И месо које би се дотакло чега нечистог, да се не једе, него нека се сажеже огњем; а друго месо може јести ко је год чист.

¹⁹In meso, ki se dotakne kakršnekoli nečiste stvari, se ne sme jesti; z ognjem naj se sežge. Sicer sme jesti to meso vsak, kdorkoli je čist:

²⁰А ко би јео меса од жртве захвалне принесене Господу, а не би био чист, тај да се истреби из народа свог.

²⁰ali duša, ki užije meso od mirovnih daritev, lastnih GOSPODU, ko je nečistota njena na njej, ta duša bo iztrebljena iz ljudstva svojega.

²¹И ко се дотакне чега нечистог, или нечистог човека или нечистог живинчета, или ког му драго гада нечистог, па једе меса од жртве захвалне принесене Господу, тај да се истреби из народа свог.

²¹In če se kdo dotakne česa nečistega, nečistote človeka ali nečiste živali ali katerekoli nečiste gnusobe, pa zaužije meso mirovnih daritev, lastnih GOSPODU, ta duša bo iztrebljena iz ljudstva svojega.

²²И рече Господ Мојсију говорећи:

²²In GOSPOD je govoril Mojzesu, rekoč:

²³Кажи синовима Израиљевим, и реци: Не једите сало од вола ни од овце ни од козе.

²³Govóri sinovom Izraelovim in reci: Nobene tolstine od govedi, od ovac in koz ne jejte.

²⁴Може се узети за сваку потребу сало од живинчета које цркне или га зверка раздре; али га не једите;

²⁴Tolst od mrline in tolst od raztrganega živinčeta pa vsakovrstno obrnite v prid, ali je nikar ne jejte.

²⁵Ко ли би јео сало од стоке коју приноси човек на жртву огњену Господу, нека се истреби из народа свог онај који једе.

²⁵Zakaj kdorkoli jé tolstino živine, od katere se prinaša ognjena daritev GOSPODU: duša, ki to užije, bo iztrebljena iz ljudstva svojega.

²⁶Ни крв не једите у становима својим ни од птице нити од ког живинчета.

²⁶In nobene krvi ne uživajte, ne od ptic, ne od živine, po vseh prebivališčih svojih.

²⁷Сваки који би јео какву крв, нека се истреби из народа свог.

²⁷Kdorkoli bi užival kakršnokoli kri, ta duša bo iztrebljena iz ljudstva svojega.

²⁸Опет рече Господ Мојсију говорећи:

²⁸In GOSPOD je govoril Mojzesu, rekoč:

²⁹Кажи синовима Израиљевим, и реци: Ко приноси жртву своју захвалну Господу, нека донесе Господу принос свој од жртве захвалне.

²⁹Govori sinovom Izraelovim in reci: Kdor prinese mirovno daritev GOSPODU, naj prinese darilo svoje GOSPODU od mirovne daritve svoje.

³⁰Својим рукама нека донесе шта се сажиже Господу, сало с грудима нека донесе, и груди нека се обрну тамо и амо на жртву пред Господом.

³⁰V svojih rokah naj prinese, kar naj se po ognju daruje GOSPODU; tolstino s prsmi vred naj prinese, da se prsi semtertja majejo v majanja dar pred GOSPODOM.

³¹А свештеник нека запали сало на олтару, груди пак нека буду Арону и синовима његовим.

³¹In duhovnik naj zažge tolstino na oltarju, prsi pa ostanejo Aronu in sinovom njegovim.

³²И десно плеће од својих жртава захвалних подајте свештенику да буде жртва подигнута.

³²In desno stegno dajte kot dar povzdiga duhovniku od mirovnih daritev svojih.

³³А који између синова Аронових принесе крв и сало од жртве захвалне, њему нека буде десно плеће.

³³Tistemu med sinovi Aronovimi, ki daruje kri mirovne daritve in tolst, bodi desno stegno v delež.

³⁴Јер груди што се обрћу и плеће што се подиже узех од синова Израиљевих од свих њихових жртава захвалних, и дадох Арону свештенику и синовима његовим законом вечним да се узимају од синова Израиљевих.

³⁴Zakaj prsi majalne daritve in stegno povzdiga sem vzel od sinov Izraelovih, od njih mirovnih daritev, in sem jih dal Aronu duhovniku in sinovom njegovim kot vekomaj jim določeno od sinov Izraelovih.

³⁵То је помазаног Арона и помазаних синова његових од огњених жртава Господњих од дана кад их доведе да врше службу свештеничку Господу.

³⁵To je delež maziljenja, določen Aronu in sinovom njegovim od ognjenih daritev GOSPODOVIH od dne, ko jim je velel pristopiti, da opravljajo duhovniško službo GOSPODU;

³⁶То заповеди Господ да им од дана кад их помаза дају синови Израиљеви законом вечним од колена на колено.

³⁶o katerem je GOSPOD zapovedal v dan, ko jih je pomazilil, da naj ga jim dajó sinovi Izraelovi. Večna to je določba za njih prihodnje rodove.

³⁷То је закон за жртву паљеницу, за дар, за жртву ради греха и за жртву ради преступа, и за освештање и за жртву захвалну,

³⁷To je postava žgalne in jedilne daritve in daritve za greh in za krivdo in daritve posvečevanja in mirovne daritve,ki jo je GOSPOD ukazal Mojzesu na gori Sinajski v dan, ob katerem je zapovedal sinovom Izraelovim, da naj prinašajo darila svoja GOSPODU, v puščavi Sinajski.

³⁸Што је Господ заповедио Мојсију на гори Синајској кад заповеди синовима Израиљевим у пустињи Синајској да приносе жртве своје Господу.

³⁸ki jo je GOSPOD ukazal Mojzesu na gori Sinajski v dan, ob katerem je zapovedal sinovom Izraelovim, da naj prinašajo darila svoja GOSPODU, v puščavi Sinajski.