¹И стадоше викати Марија и Арон на Мојсија ради жене Мадијанке, којом се ожени, јер се ожени Мадијанком.

¹In Mirjama in Aron sta govorila zoper Mojzesa zaradi kušitske žene, ki si jo je vzel; kajti oženil se je s kušitsko ženo.

²И рекоше: Зар је само преко Мојсија говорио Господ? Није ли говорио и преко нас? И то чу Господ.

²In govorila sta: Ali je res GOSPOD govoril samo z Mojzesom? Ne govori li tudi z nami? In GOSPOD je slišal.

³А Мојсије беше човек врло кротак мимо све људе на земљи.

³Bil pa je ta mož, Mojzes, zelo krotek, bolj kot vsi ljudje, ki so bili na zemlji.

⁴И одмах рече Господ Мојсију и Арону и Марији: Дођите вас троје у шатор од састанка. И отидоше њих троје.

⁴In zdajci veli GOSPOD Mojzesu, Aronu in Mirjami: Pridite vi trije ven k shodnemu šatoru. In pridejo ti trije.

⁵Тада сиђе Господ у ступу од облака, стаде на вратима од шатора. И викну Арона и Марију, и дођоше обоје.

⁵In GOSPOD pride doli v oblakovem stebru in stopi k šatorovim vratom in pokliče Arona in Mirjamo. In pristopita oba.

⁶И рече им: Чујте сада речи моје: пророк кад је међу вама, ја ћу му се Господ јављати у утвари и говорићу с њим у сну.

⁶In veli: Poslušajta besede moje: Če je kdo med vami prorok, njemu se dam jaz, GOSPOD, na znanje v prikazni, v sanjah bom govoril ž njim.

⁷Али није такав мој слуга Мојсије, који је веран у свем дому мом.

⁷Ali nikar tako hlapec moj, Mojzes; on je vsej hiši moji zvest.

⁸Њему говорим из уста к устима, и он ме гледа доиста, а не у тами нити у каквој прилици Господњој. Како се дакле не побојасте викати на слугу мог, на Мојсија?

⁸Od ust do ust govorim ž njim, očitno in ne s temnimi besedami, in vidi podobo GOSPODOVO. Zakaj se torej nista bala govoriti zoper služabnika mojega, zoper Mojzesa?

⁹И гнев се Господњи распали на њих, и Он отиде.

⁹In vname se srd GOSPODOV zoper njiju, ter odide.

¹⁰И облак се подиже са шатора; и гле, Марија беше губава, бела као снег. И Арон погледа Марију, а она губава.

¹⁰In oblak se umakne iznad šatora. In glej, Mirjama je gobava, bela kakor sneg. In Aron se obrne k Mirjami, in glej, gobava je.

¹¹Тада рече Арон Мојсију: Господару, молим те, не мећи на нас греха овог, јер лудо учинисмо и згрешисмо.

¹¹In Aron reče Mojzesu: Ah, gospod moj, prosim, ne nakladaj nama greha, ker sva nespametno ravnala in se pregrešila.

¹²Немој да ова буде као мртво дете, коме је месо пола труло кад излази из утробе мајке своје.

¹²Da ne bodi ona, prosim, kako mrtvo dete, čigar meso je napol trhlo, ko pride iz telesa matere svoje.

¹³И вапи Мојсије ка Господу говорећи: Боже, молим Ти се, исцели је.

¹³Tedaj zavpije Mojzes h GOSPODU, rekoč: O Bog mogočni, prosim, ozdravi jo!

¹⁴А Господ одговори Мојсију: Да јој је отац њен пљунуо у лице, не би ли се стидела седам дана? Нека буде одлучена седам дана изван логора, а после нека буде опет примљена.

¹⁴In GOSPOD reče Mojzesu: Ako bi ji bil njen oče pljunil v obraz, ali bi se ne morala sramovati sedem dni? Bodi torej zaprta zunaj taborišča sedem dni, in potem naj bo zopet sprejeta.

¹⁵Тако би Марија одлучена изван логора седам дана; и народ не пође оданде докле Марија не би опет примљена.

¹⁵In zaprli so Mirjamo zunaj taborišča sedem dni. Ljudstvo pa ni šlo naprej, dokler ni bila Mirjama zopet sprejeta.Potem se je odpravilo ljudstvo iz Hazerota, in utaborili so se v puščavi Paranski.

¹⁶А потом пође народ од Асирота, и стадоше у пустињи Фаранској.

¹⁶Potem se je odpravilo ljudstvo iz Hazerota, in utaborili so se v puščavi Paranski.