¹Не виче ли мудрост? И разум не пушта ли глас свој?

¹Ali ne kliče modrost in razumnost ne zaganja svojega glasu?

²Наврх висина, на путу, на распутицама стоји,

²Na vrhu višav pri cesti, na razpotjih stoji,

³Код врата, на уласку у град, где се отварају врата, виче:

³na strani vrat, ob izhodu mesta, pri vhodu v duri vpije, govoreč:

⁴Вас вичем, о људи, и глас свој обраћам к синовима људским.

⁴Vas, možje, kličem in glas moj je do sinov človeških.

⁵Научите се луди мудрости, и безумни оразумите се.

⁵Umejte, o preprosti, previdnost, in neumni, srce vam bodi razumno!

⁶Слушајте, јер ћу говорити велике ствари, и усне моје отварајући се казиваће шта је право.

⁶Čujte, ker vzvišene reči bom govorila, usta svoja odprem, da oznanim, kar je prav.

⁷Јер уста моја говоре истину, и мрска је уснама мојим безбожност.

⁷Kajti resnico govoré usta moja in gnusoba je ustnam mojim krivica.

⁸Праве су све речи уста мојих, ништа нема у њима криво ни изопачено.

⁸Pravične so vse besede mojih ust, nič ni skrivljenega ali spačenega v njih.

⁹Све су обичне разумном и праве су онима који налазе знање.

⁹Jasne so vse razumnemu in ravne njim, ki pridobivajo umnost.

¹⁰Примите наставу моју, а не сребро, и знање радије него најбоље злато.

¹⁰Sprejmite nauk moj in ne srebra in znanje rajši nego izbrano zlato.

¹¹Јер је боља мудрост од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари не могу се изједначити с њом.

¹¹Zakaj boljša je modrost od biserov, in vse, kar si more kdo želeti, se ne more enačiti ž njo.

¹²Ја мудрост боравим с разборитошћу, и разумно знање налазим.

¹²Jaz, modrost, prebivam s previdnostjo in imam pri sebi spoznanje dobrih sklepov.

¹³Страх је Господњи мржња на зло; ја мрзим на поноситост и на охолост и на зли пут и на уста опака.

¹³Strah GOSPODOV je sovražiti hudo; napuh in prevzetnost in hudobno pot in usta, spačenostim vdana, jaz sovražim.

¹⁴Мој је савет и шта год јесте; ја сам разум и моја је сила.

¹⁴Moj je svét in zdrava pamet, jaz sem razumnost, moja je moč.

¹⁵Мном цареви царују, и владаоци постављају правду.

¹⁵Po meni kraljujejo kralji in vladarji določajo pravo.

¹⁶Мном владају кнезови и поглавари и све судије земаљске.

¹⁶Po meni vladajo knezi in plemenitniki in vsi sodniki zemlje.

¹⁷Ја љубим оне који мене љубе, и који ме добро траже налазе ме.

¹⁷Ljubim tiste, ki mene ljubijo, in kateri me zgodaj iščejo, me najdejo.

¹⁸У мене је богатство и слава, постојано добро и правда.

¹⁸Bogastvo in čast sta pri meni, blago stanovitno in pravičnost.

¹⁹Плод је мој бољи од злата и од најбољег злата, и добитак је мој бољи и од најбољег сребра.

¹⁹Boljši je sad moj nego zlato, prečisto zlato, in kar donašam, je boljše nego izbrano srebro.

²⁰Путем праведним ходим, посред стаза правице,

²⁰Po poti pravičnosti hodim, posredi stezá postavnosti,

²¹Да онима који ме љубе дам оно што јесте, и ризнице њихове да напуним.

²¹da dam onim, ki me ljubijo, stalno blago v dediščino in napolnim njih zakladnice.

²²Господ ме је имао у почетку пута свог, пре дела својих, пре сваког времена.

²²GOSPOD me je imel v začetku poti svoje, pred vsemi deli svojimi, od nekdaj.

²³Пре векова постављена сам, пре почетка, пре постања земље.

²³Od vekomaj sem postavljena, od začetka, pred početkom zemlje.

²⁴Кад још не беше бездана, родила сам се, кад још не беше извора обилатих водом.

²⁴Ko še ni bilo brezen nobenih, sem bila rojena, ko še ni bilo nobenih studencev, polnih vodá;

²⁵Пре него се горе основаше, пре хумова ја сам се родила;

²⁵ko se niso še bile pogreznile gore na zemljo, preden so bili griči, sem bila rojena;

²⁶Још не беше начинио земље ни поља ни почетка праху васиљенском;

²⁶še ni bil ustvaril zemlje ali polja, ne začetka prahu vesoljne zemlje.

²⁷Кад је уређивао небеса, онде бејах; кад је размеравао круг над безданом.

²⁷Ko je pripravljal nebesa, bila sem tam, ko je odmerjal krog na brezna površju,

²⁸Кад је утврђивао облаке горе и крепио изворе бездану;

²⁸ko je zgoraj utrjal nebesni oblok, ko so izbruhnili brezna studenci,

²⁹Кад је постављао мору међу и водама да не преступају заповести Његове, кад је постављао темеље земљи;

²⁹ko je morju postavljal meje, da vode ne prestopijo njegovega ukaza, ko je stavil zemlji podlago:

³⁰Тада бејах код Њега храњеница, бејах Му милина сваки дан, и весељах се пред Њим свагда;

³⁰tedaj sem bila pri njem kot delovodja in veselje njegovo vsak dan, igrala sem pred njim vsak čas,

³¹Весељах се на васиљени Његовој, и милина ми је са синовима људским.

³¹igrala sem si na naseljeni zemlji njegovi, in veselje mi je bilo bivati pri otrocih človeških.

³²Тако, дакле, синови, послушајте ме, јер благо онима који се држе путева мојих.

³²Zdaj torej, sinovi, poslušajte me; ker blagor njim, ki se držé potov mojih!

³³Слушајте наставу, и будите мудри, и немојте је одбацити.

³³Čujte pouk in bodite modri, in ne odklanjajte ga.

³⁴Благо човеку који ме слуша стражећи на вратима мојим сваки дан и чувајући прагове врата мојих.

³⁴Blagor človeku, ki me posluša, ki čuje pri vratih mojih vsak dan, ki pazi na podboje duri mojih!

³⁵Јер ко мене налази, налази живот и добија љубав од Господа.

³⁵Kajti kdor zadobi mene, zadobi življenje in prejme milost od GOSPODA.Kdor pa greši zoper mene, dela silo duši svoji; vsi, ki me sovražijo, ljubijo smrt.

³⁶А ко о мене греши, чини криво души својој; сви који мрзе на ме, љубе смрт.

³⁶Kdor pa greši zoper mene, dela silo duši svoji; vsi, ki me sovražijo, ljubijo smrt.