¹Зашто, Господе, стојиш далеко, кријеш се кад је невоља?

¹Zakaj stojiš oddaleč, o GOSPOD? Zakaj se skrivaš ob časih stiske?

²С охолости безбожникове мучи се убоги; хватају се убоги преваром коју измишљају безбожници.

²Prevzetnost brezbožnika hudo straši ubožca. Ujamejo se naj v naklepih, katere izmišljajo.

³Јер се безбожник дичи жељом душе своје, грабљивца похваљује.

³Kajti brezbožnik se hvali z željami duše svoje in lakomnik se odreka GOSPODA in ga zaničuje.

⁴Безбожник у обести својој не мари за Господа: "Он не види." Нема Бога у мислима његовим.

⁴Brezbožnik v napuhu obraza svojega govori: Saj ne bo kaznoval, ni Boga. To so vse misli njegove.

⁵Свагда су путеви његови криви; за судове Твоје не зна; на непријатеље своје неће ни да гледа.

⁵Varna so pota njegova v vsakem času; previsoko so pogledu njegovemu sodbe tvoje; na svoje nasprotnike piha prezirljivo.

⁶У срцу свом каже: Нећу посрнути; зло неће доћи никад.

⁶V srcu svojem govori: Ne ganem se, od roda do roda bodem brez nesreče.

⁷Уста су му пуна неваљалих речи, преваре и увреде, под језиком је његовим мука и погибао.

⁷Kletve polna so usta njegova in zvijač in zatiranja; pod jezikom njegovim je nadloga in krivica.

⁸Седи у заседи иза куће; у потаји убија правога; очи његове вребају убогога.

⁸Poseda na preži po vaseh, v zakotju ubija nedolžnega, oči njegove prežé na onemoglega.

⁹Седи у потаји као лав у пећини; седи у заседи да ухвати убогога; хвата убогога увукавши га у мрежу своју.

⁹V skrivališču preži kakor lev v svojem brlogu, preži, da zgrabi siromaka; že ga prijema ter vleče vstran v mreži svoji.

¹⁰Притаји се, прилегне, и убоги падају у јаке нокте његове.

¹⁰Sključi se, potuhne se, in onemogli padajo v krepke kremplje njegove.

¹¹Каже у срцу свом: "Бог је заборавио, окренуо је лице своје, неће видети никад."

¹¹V srcu svojem govori: Pozabil je Bog mogočni, obličje svoje skriva, nikoli ne bo videl tega.

¹²Устани Господе! Дигни руку своју, не заборави невољних.

¹²Vstani, o GOSPOD! Bog mogočni, dvigni roko svojo, ne pozabi ubogih.

¹³Зашто безбожник да не мари за Бога говорећи у срцу свом да Ти нећеш видети?

¹³Zakaj sme brezbožnik zaničevati Boga in v srcu svojem govoriti, da ne boš kaznoval?

¹⁴Ти видиш; јер гледаш увреде и муке и пишеш их на руци. Теби предаје себе убоги; сироти Ти си помоћник.

¹⁴Videl si to; zakaj ti gledaš nadlogo in gorje, da povrneš s svojo roko; brambi tvoji se izroča nesrečni, siroti si ti pomočnik.

¹⁵Сатри мишицу безбожном и злом, да се тражи и не нађе безбожност његова.

¹⁵Zdróbi roko brezbožniku in hudobneža krivico kaznuj, dokler je ne najdeš več.

¹⁶Господ је цар свагда, довека, нестаће незнабожаца са земље његове.

¹⁶GOSPOD je Kralj vedno in vekomaj, poginili so pogani z zemlje njegove.

¹⁷Господе! Ти чујеш жеље ништих; утврди срце њихово; отвори ухо своје,

¹⁷Hrepenenje krotkih si uslišal, GOSPOD: potolažiš jim srce, nagneš k njim svoje uho,da maščuje siroto in stiskanega, da ju ne straši več človek, ki je iz zemlje.

¹⁸Да даш суд сироти и невољнику, да престану гонити човека са земље.

¹⁸da maščuje siroto in stiskanega, da ju ne straši več človek, ki je iz zemlje.