1Боже, славо моја, немој ћутати,
1{Načelniku godbe. Psalm Davidov.} O Bog hvale moje, ne molči!
2Јер се уста безбожничка и уста лукава на ме отворише; говоре са мном језиком лажљивим.
2Kajti usta krivičnega in usta zvijačna so se odprla zoper mene, govorila so zoper mene z lažnivim jezikom;
3Речима злобним са свих страна гоне ме, и оружају се на ме низашта.
3in z besedami sovražnimi so me obdali, se vojskovali z menoj brez vzroka.
4За љубав моју устају на мене, а ја се молим.
4Za ljubezen mojo so mi črtilci, jaz pa stanovitno molim,
5Враћају ми зло за добро, и мржњу за љубав моју.
5in vračajo mi hudo za dobro in sovraštvo za ljubezen mojo.
6Постави над њим старешину безбожника, и противник нека му стане с десне стране.
6Postavi čezenj brezbožnika in protivnik naj mu stoji kot tožnik na desni.
7Кад се стане судити, нека изађе крив, и молитва његова нека буде грех.
7Ko pride pred sodbo, odide naj obsojen; in molitev njegova bodi mu v greh.
8Нека буду дани његови кратки, и власт његову нека добије други.
8Malo bodi dni njegovih in službo njegovo naj prejme drug.
9Деца његова нек буду сироте, и жена његова удовица.
9Otroci njegovi naj bodo sirote in žena njegova bodi vdova.
10Деца његова нек се потуцају и просе, и нека траже хлеба изван својих пустолина.
10In neprestano naj se klatijo in beračijo otroci njegovi in iščejo naj kruha daleč od podrtih bivališč svojih.
11Нека му узме дужник све што има, и нека разграбе туђини муку његову.
11Upnik naj ga odere za vse, kar ima, in tujci naj uplenijo, kar si je pridobil.
12Нек се не нађе нико ко би га љубио, ни ко би се смиловао на сироте његове.
12Ne bodi mu nikogar, ki mu dobroto pomoli, in nihče naj ne izkaže usmiljenja sirotam njegovim.
13Наслеђе његово нек се затре, у другом колену нека погине име њихово.
13Pokončan bodi zarod njegov, v drugem rodu bodi izbrisano njih ime.
14Безакоње старих његових нек се спомене у Господа, и грех матере његове нек се не избрише.
14V spominu bodi krivica očetov njegovih pri GOSPODU in greh matere njegove se ne izbriši.
15Нека буду свагда пред Господом, и Он нека истреби спомен њихов на земљи;
15Bodo naj vedno pred očmi GOSPODU, da iztrebi z zemlje njih spomin.
16Зато што се није сећао чинити милост, него је гонио човека ништег и убогог, и тужном у срцу тражио смрт.
16Zato ker ni maral izkazovati usmiljenja, ampak je preganjal moža ubogega in potrebnega in njega, ki mu je srce potrto, da ga usmrti.
17Љубио је клетву, нека га и стигне; није марио за благослов, нека и отиде од њега.
17In ljubil je prokletstvo, zato ga je zadelo, in ni se veselil blagoslova, zato mu je daleč ostalo.
18Нек се обуче у клетву као у хаљину, и она нек уђе у њега као вода, и као уље у кости његове.
18Oblačil se je s prokletstvom kakor z oblačilom svojim, in šlo mu je v notranjščino kakor voda in kakor olje v kosti njegove.
19Нек му она буде као хаљина, у коју се облачи, и као појас, којим се свагда паше.
19Bodi mu torej kakor suknja, ki se ž njo ogrinja, in kakor pas, ki se ž njim vedno opasuje.
20Таква плата нек буде од Господа онима који ме ненавиде, и који говоре зло на душу моју.
20To bodi plačilo protivnikom mojim od GOSPODA in njim, ki hudo govoré zoper dušo mojo.
21А мени, Господе, Господе, учини шта приличи имену Твом. Ти си добар, милошћу својом избави ме.
21Ti pa, o Jehova Gospod, ravnaj milostno z menoj zavoljo imena svojega; ker je dobra milost tvoja, reši me!
22Јер сам невољан и ништ, и срце је моје рањено у мени.
22Kajti ubožen sem in potreben, in srce moje je prebodeno v meni.
23Нестаје ме као сена, кад се одмиче; терају ме као скакавце.
23Kakor senca, ko se nagiblje, ginem; kakor kobilico me semtertja podé.
24Колена моја изнемогоше од поста, и тело моје омрша.
24Kolena moja se šibé od posta in meso mi hujša, da ni več tolščobe.
25Постадох подсмех њима; видећи ме машу главом својом.
25Vrhutega sem jim v zasramovanje; ko me vidijo, majejo z glavo svojo.
26Помози ми, Господе, Боже мој, спаси ме по милости својој.
26Pomagaj mi, o GOSPOD, Bog moj, reši me po milosti svoji,
27Нека познају да је ово Твоја рука, и Ти, Господе, да си ово учинио.
27da spoznajo, da je to roka tvoja, da si ti, GOSPOD, to storil.
28Они куну, а Ти благослови; устају, али нек се постиде, и слуга се Твој обрадује.
28Preklinjajo naj, ti me blagoslavljaj! Ko se povzdignejo, bodo osramočeni, a hlapec tvoj se bo veselil.
29Нек се противници моји обуку у срамоту, и као хаљином нек се покрију стидом својим.
29Z nečastjo se morajo odeti protivniki moji in ogrniti se kakor s plaščem s sramoto svojo.
30Хвалићу Господа веома устима својим, и усред многих славићу Га,
30Hvalil bom močno z usti svojimi GOSPODA in sredi mnogih ga bom proslavljal,da stoji na desni siromaku, da ga reši njih, ki mu obsojajo dušo.
31Јер стоји с десне стране убогоме, да би га спасао од оних који осуђују душу његову.
31da stoji na desni siromaku, da ga reši njih, ki mu obsojajo dušo.