1Опомени се, Господе, Давида и све смерности његове,
1{Pesem stopinj.} Spominjaj se, o GOSPOD, Davidu vsega truda njegovega!
2Како се кунуо Господу, и заветовао Богу Јаковљевом:
2Kako je prisegel GOSPODU, obljubil Mogočnemu Jakobovemu:
3"Нећу ући у шатор дома свог, нити ћу лећи на постељу одра свог;
3Ne pojdem v hiše svoje šator, ne stopim na posteljo ležišča svojega,
4Нећу дати сна очима својим, ни веђама својим дрема;
4spanja ne dam očem svojim, dremanja trepalnicam svojim,
5Док не нађем места Господу, стана Богу Јаковљевом."
5dokler ne najdem mesta za GOSPODA, bivališča za Mogočnega Jakobovega!
6Ево, чусмо да је у Јефремовој земљи, нађосмо Га на пољима киријат-јаримским.
6Glej, skrinja zaveze je bila, kakor smo slišali, v Efrati, našli smo jo na poljanah Jaarskih.
7Уђимо у стан Његов, поклонимо се подножју ногу Његових.
7Pojdimo v šatore njegove, priklanjajmo se pred nog njegovih podnožjem!
8Стани, Господе, на почивалишту свом, Ти и ковчег силе Твоје.
8Vstani, GOSPOD, stopi v počivališče svoje, ti in skrinja moči tvoje!
9Свештеници Твоји нек се обуку у правду, и свеци Твоји нек се радују.
9Duhovniki tvoji naj se oblečejo s pravičnostjo in sveti tvoji naj pojó veselo.
10Ради Давида, слуге свог, немој одвратити лица од помазаника свог.
10Zavoljo Davida, hlapca svojega, ne zavrni maziljenca svojega obličja!
11Закле се Господ Давиду у истини, од које неће одступити; од порода твог посадићу на престолу твом.
11Prisegel je GOSPOD Davidu resnico, od katere ne bo odstopil: „Od sadú telesa tvojega posadim na prestol tvoj.
12Ако синови твоји ушчувају завет мој и откривења моја којима ћу их научити, онда ће и синови њихови довека седети на престолу свом.
12Ako se bodo držali zaveze moje sinovi tvoji in pričevanj mojih, katerih jih bom učil, bodo tudi njih sinovi vekomaj sedeli na prestolu mojem.“
13Јер је изабрао Господ Сион, и омиле Му живети на њему.
13Zakaj GOSPOD je izvolil Sion, želel si ga je za prebivališče svoje:
14Ово је почивалиште моје увек, овде ћу се населити; јер ми је омилело.
14To je počivališče moje vekomaj, tu bom prebival, ker njega sem si želel.
15Храну ћу његову благословити, ниште његове наситићу хлеба.
15Hrano njegovo bom bogato blagoslovil, potrebne njegove nasitim s kruhom;
16Свештенике ћу његове обући у спасење, и свети ће се његови радовати.
16in duhovnike njegove oblečem z zveličanjem, in sveti njegovi bodo veselo peli.
17Ту ћу учинити да узрасте рог Давиду, поставићу видело помазанику свом.
17Storim, da tam požene rog Davidu, kjer sem pripravil svetilo maziljencu svojemu.Sovražnike njegove ogrnem s sramoto, nad njim pa bo cvetel venec njegov.
18Непријатеље ћу његове обући у срамоту; а на њему ће цветати венац његов.
18Sovražnike njegove ogrnem s sramoto, nad njim pa bo cvetel venec njegov.