¹Господе! Буди супарник супарницима мојим; удри оне који ударају на ме.

¹{Psalm Davidov.} Bojuj se, GOSPOD, zoper nje, ki se bojujejo z menoj, vojskuj se ž njimi, ki se vojskujejo z menoj.

²Узми оружје и штит, и дигни се мени у помоћ.

²Zgrabi ščit veliki in mali in vstani meni v pomoč.

³Потегни копље, и пресеци пут онима који ме гоне, реци души мојој: Ја сам спасење твоје.

³In potegni sulico in zapri pot njim, ki me preganjajo; reci duši moji: Jaz sem rešenje tvoje.

⁴Нека се постиде и посраме који траже душу моју; нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће.

⁴Sramujejo se naj in v sramoto pridejo, kateri iščejo duše moje, umekniti se morajo in rdečica naj jih oblije, kateri mi nameravajo hudo.

⁵Нека буду као прах пред ветром, и анђео Господњи нека их прогони.

⁵Bodo naj kakor pleve pred vetrom, in angel GOSPODOV naj jih podi.

⁶Нека буде пут њихов таман и клизав, и анђео Господњи нека их тера.

⁶Temna bodi njih pot in polzka, in angel GOSPODOV naj jih preganja.

⁷Јер низашта застреше мрежом јаму за мене, низашта ископаше јаму души мојој.

⁷Ker brez vzroka so mi skrito nastavili mrežo svojo, brez vzroka jamo izkopali duši moji.

⁸Нека дође на њега погибао ненадна, и мрежа коју је наместио нека улови њега, нека он у њу падне на погибао.

⁸Poguba naj pride nanj iznenada, in naj ga ujame mreža njegova, ki jo je skril, v pogubo naj pade vanjo.

⁹А душа ће се моја радовати о Господу, и веселиће се за помоћ Његову.

⁹In duša moja se bo radovala v GOSPODU, veselila se v rešenju njegovem.

¹⁰Све ће кости моје рећи: Господе! Ко је као Ти, који избављаш страдалца од оног који му досађује, и ништега и убогога од оног који га упропашћује?

¹⁰Vse kosti moje bodo govorile: GOSPOD, kdo je tebi enak? Siromaka otimlješ iz rok močnejšega od njega, siromaka in ubožca iz rok njega, ki ga pleni.

¹¹Усташе на ме лажни сведоци; шта не знам, за оно ме питају.

¹¹Priče vstajajo krivične, česar si nisem v svesti, me izprašujejo.

¹²Плаћају ми зло за добро, и сиротовање души мојој.

¹²Hudo mi vračajo za dobro; zapuščena je duša moja.

¹³Ја се у болести њиховој облачих у врећу, мучих постом душу своју, и молитва се моја враћаше у прсима мојим.

¹³In vendar sem jaz, ko so bili bolni, oblečen v raševino, s postom pokoril dušo svojo, in molitev moja se je vračala v nedrije moje.

¹⁴Као пријатељ, као брат поступах; бејах сетан и с обореном главом као онај који за матером жали.

¹⁴Vedel sem se, kakor bi mi bil prijatelj ali brat, kakor žalujoč po materi, sem hodil sključen v žalni obleki.

¹⁵А они се радују кад се ја спотакнем, и купе се, купе се на ме, задају ране, не знам зашто, чупају и не престају.

¹⁵Oni pa so se radovali moje hromote in se zbirali, zbirali so se zoper mene, druhal hudobna, in nisem tega vedel, psovali so me in niso nehali;

¹⁶С неваљалим и подругљивим беспосличарима шкргућу на ме зубима својим.

¹⁶kakor brezbožni zabavljivci pri pojedinah so s svojimi zobmi režali name.

¹⁷Господе! Хоћеш ли дуго гледати? Отми душу моју од нападања њиховог, од ових лавова јединицу моју.

¹⁷Gospod, doklej boš gledal? Reši dušo mojo njih pogube, mladih levov edino mojo.

¹⁸Признаћу Те у сабору великом, усред многог народа хвалићу Те.

¹⁸Slavil te bom v velikem zboru, med ljudstvom obilim bom te hvalil.

¹⁹Да ми се не би светили који ми злобе неправедно, и намигивали очима који мрзе на ме низашта.

¹⁹Naj se ne radujejo nad menoj, ki so mi neprijatelji iz krivih vzrokov; kateri me sovražijo brez vzroka, naj ne mežikajo z očesom.

²⁰Јер они не говоре о миру, него на мирне на земљи измишљају лажне ствари.

²⁰Miru namreč ne govore, temuč zoper mirne v deželi izmišljajo zvijačne stvari.

²¹Разваљују на ме уста своја, и говоре: Добро! Добро! Види око наше.

²¹In proti meni široko režé, govoreč: Prav, prav, oko naše vidi!

²²Видиш, Господе! Немој ћутати; Господе! Немој одступити од мене.

²²Vidiš to, GOSPOD, ne molči torej; Gospod, ne bivaj daleč od mene.

²³Пробуди се, устани на суд мој, Боже мој и Господе, и на парницу моју.

²³Zbúdi se in vstani na sodbo mojo, Bog moj in Gospod moj, na pravdo mojo.

²⁴Суди ми по правди својој, Господе, Боже мој, да ми се не свете.

²⁴Sodi me po pravičnosti svoji, GOSPOD, Bog moj, in naj se ne veselé nad mano.

²⁵Не дај да говоре у срцу свом: Добро! То смо хтели! Не дај да говоре: Прождресмо га.

²⁵Naj ne govoré v srcu svojem: Aha, tako smo želeli! ne govoré naj: Pogoltnili smo ga.

²⁶Нек се постиде и посраме сви који се радују злу мом, нек се обуку у стид и у срам који се размећу нада мном.

²⁶Osramočeni naj bodo in zardé vsi skupaj, ki se vesele nesreče moje; s sramoto naj se zagrnejo in nečastjo, kateri se povzdigujejo proti meni.

²⁷Нека се радују и веселе који ми желе правду, и говоре једнако: Велик Господ, који жели мира слузи свом!

²⁷A prepevajo naj in se radujejo, kateri se veselé pravičnosti moje, in govoré naj vedno: Poveličevan bodi GOSPOD, ki se veseli miru svojega hlapca.In jezik moj bo oznanjal pravičnost tvojo, ves dan hvalo tvojo.

²⁸И мој ће језик казивати правду Твоју, и хвалу Теби сваки дан.

²⁸In jezik moj bo oznanjal pravičnost tvojo, ves dan hvalo tvojo.