1Боже, својим ушима слушасмо, оци нам наши приповедаше дело које си учинио у њихово време, у старо време.
1{Načelniku godbe. Psalm sinov Korahovih. Pouk.} O Bog, z ušesi svojimi smo slišali, očetje naši so nam pripovedovali, kako delo si storil v njih časih, v časih starodavnih.
2Руком својом изгнао си народе, а њих посадио; искоренио си племена, а њих намножио.
2Ti si z roko svojo izgnal poganske narode in naselil njé, zatrl si ljudstva in razširil njé.
3Јер не задобише земље својим мачем, нити им мишица њихова поможе, него Твоја десница и Твоја мишица, и светлост лица Твог, јер Ти беху омилели.
3Niso namreč z mečem svojim dobili dežele v oblast, in njih rama jim ni dala rešenja, marveč desnica tvoja in rama tvoja in obličja tvojega luč, ker blagovoljen si jim bil.
4Боже, царе мој, Ти си онај исти, пошљи помоћ Јакову!
4Ti sam si kralj moj, o Bog: Pošlji vsakršno rešenje Jakobu.
5С Тобом ћемо избости непријатеље своје, и с именом Твојим изгазићемо оне који устају на нас.
5S teboj poderemo na tla zatiralce svoje, v imenu tvojem pogazimo nje, ki se vzpenjajo zoper nas.
6Јер се не уздам у лук свој, нити ће ми мач мој помоћи.
6Ker na lok svoj se ne zanašam, in meč moj me ne reši.
7Него ћеш нас Ти избавити од непријатеља наших, и ненавиднике наше посрамићеш.
7Ali ti nas otimlješ zatiralcev naših in sovražilce naše osramočuješ.
8Богом ћемо се хвалити сваки дан, и име Твоје славићемо довека.
8Z Bogom se hvalimo vse dni in ime tvoje bomo slavili vekomaj. (Sela.)
9Али сад си нас повргао и посрамио, и не идеш с војском нашом.
9Zdaj pa si nas zavrgel in izdal v sramoto in ne hodiš z našimi vojskami.
10Обраћаш нас те бежимо испред непријатеља, и непријатељи нас наши харају.
10Storil si, da smo se umaknili sovražniku, in neprijatelji naši si kopičijo plen.
11Дао си нас као овце да нас једу, и по народима расејао си нас.
11Izdal si nas kakor ovce v hrano in med pogane si nas razkropil.
12У бесцење си продао народ свој, и ниси му подигао цене.
12Prodal si ljudstvo svoje za malo in povišal nisi cene njegove.
13Дао си нас на подсмех суседима нашим, да нам се ругају и срамоте нас који живе око нас.
13Izpostavil si nas v zasrambo sosedom našim, v zasramovanje in zasmehovanje njim, ki so okoli nas.
14Начинио си од нас причу у народа, гледајући нас машу главом туђинци.
14Za pregovor si nas postavil med narodi in da ljudstva majejo z glavo nad nami.
15Сваки је дан срамота моја преда мном, и стид је попао лице моје.
15Ves dan mi je nečast moja pred očmi in obličja mojega sramota me pokriva.
16Од речи подсмевачевих и ругачевих, и од погледа непријатељевих и осветљивчевих.
16Zaradi glasu zasramovalca in preklinjalca, spričo sovražnika in maščevalca.
17Све ово снађе нас; али не заборависмо Тебе, нити преступисмо завет Твој.
17Vse to nas je zadelo, in vendar te nismo pozabili niti nezvesto ravnali proti zavezi tvoji.
18Не одступи натраг срце наше, и стопе наше не зађоше с пута Твог.
18Ni se umeknilo srce naše in stopinja naša ni zavila v stran od steze tvoje,
19Кад си нас био у земљи змајевској, и покривао нас сеном смртним,
19da si nas tako potrl v kraju šakalov in pokril s senco smrti.
20Онда да бејасмо заборавили име Бога свог и подигли руке своје к Богу туђем,
20Ko bi bili pozabili ime Boga svojega in iztegnili roke svoje k bogu tujemu,
21Не би ли Бог изнашао то? Јер Он зна тајне у срцу.
21ali bi ne bil Bog tega poiskal? Saj on pozna srca skrivnosti.
22А убијају нас за Тебе сваки дан; с нама поступају као с овцама кланицама.
22Toda zavoljo tebe nas moré ves dan, cenijo nas kakor ovce za klanje.
23Устани, што спаваш, Господе! Пробуди се, немој одбацити засвагда.
23Zbúdi se, zakaj spiš, o Gospod? Vstani, ne zametaj nas na večno!
24Зашто кријеш лице своје? Заборављаш невољу и муку нашу?
24Zakaj skrivaš obličje svoje, pozabljaš bedo našo in zatiranje naše?
25Душа наша паде у прах, тело је наше бачено на земљу.
25Ker v prah je ponižana duša naša, tal se je prijelo telo naše.Vstani na pomoč nam in reši nas zavoljo milosti svoje.
26Устани, помоћи наша, и избави нас ради милости своје.
26Vstani na pomoč nam in reši nas zavoljo milosti svoje.