1Помози ми, Боже, јер дође вода до душе.
1{Načelniku godbe; kakor ‚Lilije‘. Psalm Davidov.} Reši me, o Bog, ker vode so mi prišle že do duše.
2Пропадам у дубоком глибу, где нема дна; тонем води у дубине, и вали ме затрпавају.
2Pogrezam se v blato pregloboko, kjer ni tal pod nogo, zašel sem v globočino vodá, roj valov pritiska name.
3Изнемогох вичући, промуче ми грло, побелеше ми очи погледајући Бога.
3S kričanjem sem se utrudil, vnelo se je grlo moje, oči moje pešajo, ko čakam svojega Boga.
4Оних који мрзе на ме низашта има више него косе на глави мојој; осилише који хоће да ме погубе, лажљиви непријатељи моји. Шта нисам отимао, ваља да вратим.
4Več jih je, nego glave moje las, ki me črté brez vzroka, močni so, ki me hočejo uničiti, sovražniki mi po krivici; česar nisem vzel, me silijo vrniti.
5Боже! Ти знаш је ли у мени безумље, и кривице моје нису сакривене од Тебе.
5O Bog, ti poznaš nespamet mojo in prestopki moji ti niso skriti.
6Немој да се постиде у мени који се уздају у Тебе, Господе, Господе над војскама! Немој да се посраме у мени који траже Тебе, Боже Израиљев!
6Ne bodi jih spričo mene sram, ki tebe čakajo, o Gospod, GOSPOD nad vojskami; rdečica naj ne oblije zaradi mene njih, ki iščejo tebe, Bog Izraelov.
7Јер Тебе ради подносим руг, и срамота попаде лице моје.
7Zakaj zavoljo tebe prenašam zasmehovanje, sramota je pokrila obličje moje.
8Туђин постадох браћи својој, и незнан синовима матере своје.
8Tujec sem postal bratom svojim in neznanec matere svoje sinovom.
9Јер ревност за кућу Твоју једе ме и ружења оних који Тебе руже падају на ме.
9Kajti gorečnost za hišo tvojo me je razjedla, in zasmehovanje njih, ki tebe zasmehujejo, je zadelo mene.
10Плачем, постим се душом својом, и то ми се прима за зло;
10Ko sem jokal in s postom pokoril dušo svojo, bilo mi je le v zasmehovanje.
11Место хаљине облачим врећу, и бивам им прича.
11Ko sem se oblačil v raševino, tedaj sem jim bil v pregovor.
12О мени се разговарају седећи на вратима, пијући вино певају ме.
12O meni govoričijo, kateri posedajo pri vratih, za pesem pa sem njim, ki pijejo opojno pijačo.
13А ја се молим Теби, Господе; време је да се смилујеш, Боже; по великој милости својој услиши ме, јер је истинито спасење Твоје.
13Jaz pa – prošnja moja je do tebe, GOSPOD, ob času milosti. O Bog, po obilosti milosti svoje me usliši, po zveličalni resnici svoji.
14Извади ме из глиба, да не пропаднем; да се избавим од ненавидника и из дубоке воде;
14Potegni me iz blata, da se ne pogreznem, otet naj bodem sovražilcev svojih in iz globočin vodá.
15Да ме не узме вода на матицу, да ме не прождре пучина, и да не склопи јама нада мном ждрела свог.
15Valovje vodá naj me ne potopi in globočina naj me ne pogoltne, in jama naj ne zapre žrela svojega nad mano.
16Услиши ме, Господе, јер је благост Твоја милосрдна, по великој доброти својој погледај ме.
16Odgovóri mi, GOSPOD, ker dobra je milost tvoja, po obilosti usmiljenja svojega ozri se v me.
17Немој одвратити лице своје од слуге свог; јер ме је туга; похитај, услиши ме.
17In ne skrivaj obličja svojega svojemu hlapcu, ker v stiski sem, hitro mi odgovóri!
18Приближи се души мојој, избави је; насупрот непријатељима мојим избави ме.
18Približaj se duši moji, reši jo, zavoljo sovražnikov mojih me odkupi!
19Ти знаш под каквим сам ругом, стидом и срамотом; пред Тобом су сви непријатељи моји.
19Ti poznaš zasramovanje moje in mojo sramoto ter nečast mojo, pred teboj so vsi sovražniki moji.
20Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.
20Sramotenje je potrlo srce moje in hudo sem bolan; in čakal sem, da bi me kdo miloval, pa ni bilo nikogar, čakal sem tolažiteljev, pa jih nisem dobil.
21Дају ми жуч да једем, и у жеђи мојој поје ме оцтом.
21Dá, za jed so mi dali žolča in v žeji moji so mi dali piti octa.
22Трпеза њихова нека им буде мрежа и замка, то нека им буде плата.
22Njih miza bodi pred njimi za zanko in brezskrbno njih življenje za zadrgo.
23Нека им потамне очи њихове, да не виде, и њихове бедре раслаби засвагда.
23Otemné naj njih oči, da ne vidijo, in daj, da ledja njih omahujejo neprestano.
24Излиј на њих јарост своју, и пламен гнева Твог нека их обузме!
24Izlij nanje jezo svojo in srd tvoj naj jih dohiti.
25Стан њихов нека опусти, и у њиховим шаторима нека не буде никога да живи.
25Pusto bodi njih bivališče, v šatorih njih ne bodi prebivalca.
26Јер кога си Ти поразио, они гоне, и умножавају јаде онима које си Ти ранио.
26Kajti preganjajo njega, ki si ga ti udaril, in spletajo pripovedke o bolečini prebodencev tvojih.
27Мећи на њих кривицу за кривицом, да не дођу до правде Твоје.
27Pridevaj krivico njih krivici, in ne dosežejo naj pravičnosti tvoje.
28Нека се избришу из књиге живих, и с праведницима нек не буду записани.
28Izbrišejo naj se iz življenja knjige, in s pravičnimi naj se ne zapišejo.
29А ја сам ништ и болан; помоћ Твоја, Боже, нек ме заклони.
29Jaz pa sem ubožen in v bolečini; rešitev tvoja, o Bog, postavi me na varno.
30Славићу име Божије у песми, величаћу Га у хвали.
30Hvalil bom ime Božje s pesmijo in poveličeval ga z zahvaljevanjem.
31То је Богу милије од вола, од телета с роговима и с папцима.
31To bode všeč GOSPODU bolj nego vol, junec z rogovi in z razdeljenimi parklji.
32Видеће ништи и радоваће се. Који тражите Бога, оживеће срце ваше.
32Ko bodo to videli krotki, se bodo veselili; naj oživi srce vaše, ki iščete Boga!
33Јер Бог чује убоге, и сужања својих не оглуша се.
33Zakaj GOSPOD se ozira na potrebne in jetnikov svojih ne zameta.
34Нека Га хвале небеса и земља, мора и све што се у њима миче!
34Hvalijo naj ga nebesa in zemlja, morja in karkoli lazi po njih.
35Јер ће Бог спасти Сион, сазидаће градове Јудине; и људи ће се онде населити и наследиће га.
35Zakaj Bog dá rešitev Sionu in sezida mesta Judova, da bodo stanovali tam in podedovali deželo.In zarodi hlapcev njegovih jo bodo posedli, in kateri ljubijo ime njegovo, v njej prebivali.
36И наслеђе ће се слуга Његових утврдити у њему и који љубе име Његово наставаће на њему.
36In zarodi hlapcev njegovih jo bodo posedli, in kateri ljubijo ime njegovo, v njej prebivali.