1Пастире Израиљев, чуј! Који водиш синове Јосифове као овце, који седиш на херувимима, јави се!
1{Načelniku godbe; kakor ‚Lilije‘. Pričevanje. Psalm Asafov.} O pastir Izraelov, poslušaj, ki vodiš Jožefa kakor čredo, ki stoluješ nad kerubi, pokaži se v svetlobi svoji!
2Пред Јефремом и Венијамином и Манасијом пробуди крепост своју, и ходи да нам помогнеш.
2Pred Efraimom, Benjaminom in Manasejem zbudi moč svojo ter pridi nam v rešitev.
3Боже! Поврати нас, нека засја лице Твоје да се спасемо!
3O Bog, postavi nas v prejšnji stan, razjasni obličje svoje, in rešeni bomo.
4Господе, Боже над војскама! Докле ћеш се гневити кад Те моли народ Твој?
4GOSPOD, Bog nad vojskami, doklej se bode kadila jeza tvoja ob molitvi tvojega ljudstva?
5Храниш их хлебом сузним, и појиш их сузама троструком мером.
5Pasel si jih s solznim kruhom in piti si jim dal solz obilo mero.
6Учинио си да се око нас свађају суседи наши, и непријатељи се наши смеју међу собом.
6Postavil si nas za prepir sosedom našim, in sovražniki se nam smejejo med seboj.
7Боже над војскама! Поврати нас, нека засја лице Твоје да се спасемо!
7O Bog nad vojskami, postavi nas v prejšnji stan, razjasni obličje svoje, in rešeni bomo.
8Из Мисира си пренео чокот, изагнао народе, и посадио га.
8Trto si bil prestavil iz Egipta, pregnal si narode, da bi jo zasadil.
9Окрчио си за њ, и он пусти жиле, и заузе сву земљу.
9Pripravil si prostor pred njo, da se je ukoreninila in prerasla deželo.
10Горе се покрише његовим сеном, и лозе су му као кедри Божији.
10Senca njena je pokrivala gore in njene veje cedre največje.
11Пустио је лозе своје до мора и огранке своје до реке.
11Iztezala je mladike svoje do morja in proti reki rozge svoje.
12Зашто си му развалио ограду, да га кида ко год прође?
12Zakaj si podrl ograje njene, da jo obirajo vsi mimohodeči?
13Горски вепар подгриза га, и пољска звер једе га.
13Razriva jo merjasec iz gozda in divjačina poljska jo objeda.
14Боже над војскама! Обрати се, погледај с неба и види, и обиђи виноград овај,
14O Bog nad vojskami, povrni se, prosimo, ozri se iz nebes ter glej, in skrbi za to trto
15Сад овај, који је посадила десница Твоја, и сина ког си укрепио себи!
15in ohrani, kar je bila vsadila desnica tvoja, in sina, ki si ga močnega storil sebi.
16Попаљен је огњем, исечен, од страшног погледа Твог пропаде.
16Požgana je z ognjem, odrezana; od hudovanja obličja tvojega vsi ginejo.
17Нека буде рука Твоја над човеком деснице Твоје, над сином човечијим ког си утврдио себи!
17Roka tvoja bodi nad možem desnice tvoje, nad sinom človeka, ki si ga močnega storil sebi.
18И нећемо одступити од Тебе, оживи нас, и име Твоје призиваћемо.
18In ne umaknemo se od tebe; oživi nas zopet, in klicali bomo ime tvoje.GOSPOD, Bog nad vojskami, postavi nas v prejšnji stan, razjasni obličje svoje, in rešeni bomo.
19Господе, Боже над војскама! Поврати нас, нека засја лице Твоје, да се спасемо!
19GOSPOD, Bog nad vojskami, postavi nas v prejšnji stan, razjasni obličje svoje, in rešeni bomo.