¹Кад се на њих скупише хиљаде народа да стадоше газити један другог, онда поче најпре говорити ученицима својим: Чувајте се квасца фарисејског, који је лицемерје.

¹ Gannaaw loolu, naka la mbooloo ma dajaloo ba mat ay junniy junniy nit, di tancante, Yeesu tàmbalee wax jëmale ca taalibeem ya ne leen: «Moytuleen lawiiru Farisen ya, li di naaféq.

²Јер ништа није сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати;

² Amul dara lu nëbbu lu ñu warul a biral, mbaa lu kumpa lu ñu warul a siiwal.

³Јер шта у мраку рекосте, чуће се на виделу; и шта на ухо шаптасте у клетима, проповедаће се на крововима.

³ Looloo tax lu ngeen wax ci biir lëndëm, dees na ko dégg ci leer. Lu ngeen déey nit ci biir néeg, dees na ko yégle ci kaw taax yi.

⁴Али вам кажем, пријатељима својим: не бојте се од оних који убијају тело и потом не могу ништа више учинити.

⁴ «Maa ngi leen koy wax, samay xarit, buleen ragal ñu man a rey yaram, ba noppi dootuñu man a def dara.

⁵Него ћу вам казати кога да се бојите: бојте се Оног који има власт пошто убије бацити у пакао; да, кажем вам, Оног се бојте.

⁵ Dinaa leen wax nag ki ngeen war a ragal: ragal-leen Ki nga xam ne bu reyee ba noppi, am sañ-sañu sànni ca safara. Waaw maa ngi leen koy wax, ragal-leen kooku.

⁶Не продаје ли се пет врабаца за два динара? И ниједан од њих није заборављен пред Богом.

⁶ Juróomi picci rammatu, ndax duñu ko jaay ci ñaari dërëm? Moona Yàlla fàttewul benn ci ñoom.

⁷А у вас је и коса на глави избројана. Не бојте се дакле; ви сте бољи од много врабаца.

⁷ Seen kawari bopp sax waññees na leen. Kon buleen ragal dara, yéena gën ndiiraanu rammatu.

⁸Него вам кажем: који год призна мене пред људима признаће и Син човечији њега пред анђелима Божијим;

⁸ «Te maa ngi leen koy wax, képp ku ma nangu ci kanamu nit ñi, Doomu nit ki dina la nangu ci kanamu malaakay Yàlla yi.

⁹А који се одрече мене пред људима њега ће се одрећи пред анђелима Божијим.

⁹ Waaye ku ma gàntu ci kanamu nit ñi, dinañu la gàntu ci kanamu malaakay Yàlla yi.

¹⁰И сваки који рече реч на Сина човечијег опростиће му се, а који хули на Светог Духа неће му се опростити.

¹⁰ Ku sosal Doomu nit ki, dinañu la baal, waaye kuy sosal Xel mu Sell mi, duñu la ko baal.

¹¹А кад вас доведу у зборнице и на судове и пред поглаваре, не брините се како ћете или шта одговорити, или шта ћете казати;

¹¹ «Bu ñu leen yóbboo ca jàngu ya, ca kanamu kilifa ya ak àttekat ya, buleen am xel ñaar ci li ngeen war a tontu ak nan ngeen war a tontoo, walla lu ngeen war a wax,

¹²Јер ће вас Свети Дух научити у онај час шта треба рећи.

¹² ndaxte Xel mu Sell mi dina leen xamal ca waxtu woowa li ngeen war a wax.»

¹³Рече Му пак неки из народа: Учитељу! Реци брату мом да подели са мном достојање.

¹³ Am ca mbooloo ma ku ne Yeesu: «Kilifa gi, joxal ndigal sama mag, mu sédd ma ci sunu ndono.»

¹⁴А Он му рече: Човече! Ко је мене поставио судијом или кметом над вама?

¹⁴ Yeesu tontu ko ne: «Sama waay, kan moo ma fal àttekat ci seen kaw, walla mu teg ma fi, ma di leen séddaleel seen alal?»

¹⁵А њима рече: Гледајте и чувајте се од лакомства; јер нико не живи оним што је сувише богат.

¹⁵ Noonu mu ne leen ñoom ñépp: «Moytuleen bëgge, ndaxte bakkanu nit ajuwul ci alalam, ak lu mu baree-bare.»

¹⁶Каза им, пак, причу говорећи: У једног богатог човека роди њива.

¹⁶ Noonu mu dégtal leen wii léeb ne: «Dafa amoon waa ju bare alal, te ay toolam nangu lool,

¹⁷И мишљаше у себи говорећи: Шта ћу чинити? Немам у шта сабрати своју летину.

¹⁷ muy werante ci xelam naan: “Nu ma war a def? Ndaxte amatuma fu ma dajale sama ngóob mi.”

¹⁸И рече: Ево ово ћу чинити: покварићу житнице своје и начинићу веће; и онде ћу сабрати сва своја жита и добро своје;

¹⁸ Noonu mu ne: “Nii laay def: daaneel sama sàq yi, defaraat yu gën a réy, ba man cee dajale sama dugub ji ak sama am-am jépp.

¹⁹И казаћу души својој: Душо! Имаш много имање на много година; почивај, једи, пиј, весели се.

¹⁹ Te dinaa kañ sama bopp ne: ’Yaw mii, am nga alal ju bare ju man a dem ay ati at; noppalal sa yaram, di lekk, di naan, tey bég.’ ”

²⁰А Бог њему рече: Безумниче! Ову ноћ узеће душу твоју од тебе; а шта си приправио чије ће бити?

²⁰ Waaye Yàlla ne ko: “Ñàkk xel! Guddig tey, dees na jël sa bakkan. Kon li nga dajale lépp, ku koy moom?”

²¹Тако бива ономе који себи тече благо, а не богати се у Бога.

²¹ «Kiy dajale alal ngir boppam nag te amul dara ca kanam Yàlla, lu mel nii moo lay dal.»

²²А ученицима својим рече: Зато вам кажем: не брините се душом својом шта ћете јести; ни телом у шта ћете се обући:

²² Noonu Yeesu daldi ne taalibeem yi: «Loolu moo tax maa ngi leen koy wax, buleen seen bakkan jaaxal, ci lu ngeen war a lekk. Buleen jaaxle it ngir seen yaram ci lu ngeen war a sol,

²³Душа је претежнија од јела и тело од одела.

²³ ndaxte bakkan moo gën lekk, te yaram a gën koddaay.

²⁴Погледајте гавране како не сеју ни жању, који немају подруме ни житнице, и Бог их храни: а колико сте ви претежнији од птица?

²⁴ Seetleen baaxoñ yi: duñu ji, duñu góob, amuñu dencukaay, amuñu sàq, teewul Yàllaa ngi leen di dundal. Céy ni ngeen ëppe maana picc yi!

²⁵А ко од вас бринући се може примакнути расту свом лакат један?

²⁵ Ana kan ci yéen ci kaw njaaxleem, moo man a yokk ab waxtu ci àppam?

²⁶А кад ни најмање шта не можете, зашто се бринете за остало?

²⁶ Su fekkee lu tuuti loolu rekk mënuleen koo def, kon lu tax ngeen di jaaxle ci li ci des?

²⁷Погледајте љиљане како расту: не труде се, нити преду; али ја вам кажем да ни Соломун у свој слави својој не обуче се као један од њих.

²⁷ «Seetleen ni tóor-tóori ñax mi di saxe. Duñu liggéey, duñu ëcc, waaye maa ngi leen di wax ne, Suleymaan sax ci ndamam, soluwul woon ni benn ci ñoom.

²⁸А кад траву по пољу, која данас јесте, а сутра се у пећ баца, Бог тако одева, а камоли вас, маловерни!

²⁸ Yéen ñi néew ngëm! Bu Yàlla woddee nii ñaxu tool yi, miy sax tey te bu subaa ñu def ko ci taal bi, ndax du leen gën a wodd?

²⁹И ви не иштите шта ћете јести или шта ћете пити, и не брините се;

²⁹ Buleen di wut lu ngeen di lekk walla lu ngeen di naan; te buleen ci jaaxle.

³⁰Јер ово све ишту и незнабошци овог света; а Отац ваш зна да вама треба ово.

³⁰ Ndaxte loolu lépp, ñi xamul Yàlla ñoo koy wut. Te seen Baay xam na ne, soxla ngeen ko.

³¹Него иштите царство Божије, и ово ће вам се све додати.

³¹ Waaye wutleen nguuram, te loolu lépp dina leen ko ci dollil.

³²Не бој се мало стадо! Јер би воља вашег Оца да вам да царство.

³² «Buleen ragal dara, yéen coggal ju ndaw ji, ndaxte dafa soob seen Baay, mu jagleel leen nguuram.

³³Продајте шта имате и дајте милостињу; начините себи торбе које неће оветшати, хазну која се никад неће испразнити, на небесима, где се лупеж не прикучује нити мољац једе.

³³ Jaayleen seen alal, saraxe ko, ngir sàkku ay mbuusi xaalis yu dul bënn, maanaam alal ju dul jeex ca laaxira; foofa sàcc du ko jege te max du ko yàq.

³⁴Јер где је ваше благо онде ће бити и срце ваше.

³⁴ Ndaxte fu sa alal nekk, fa la sa xol nekk itam.

³⁵Нека буду ваша бедра запрегнута и свеће запаљене;

³⁵ «Takkuleen bu dëgër te bàyyi làmp yi tàkk.

³⁶И ви као људи који чекају господара свог кад се врати са свадбе да му одмах отворе како дође и куцне.

³⁶ Mel-leen ni ay surga yuy xaar seen njaatige buy jóge ca céet ga, ndax bu fëggee bunt ba, ñu ubbil ko ca saa sa.

³⁷Благо оним слугама које нађе господар кад дође, а они страже. Заиста вам кажем да ће се запрегнути, и посадиће их, и приступиће, те ће им служити.

³⁷ Surga yooyee seen njaatige fekkul ñuy nelaw, ba mu agsee, ñoo gën a yeyoo ngërëm. Ci dëgg maa ngi leen koy wax, njaatige bi dina sol yérey waañ, wax leen ñu toog lekk, ba noppi indil leen ñam wi.

³⁸И ако дође у другу стражу, и у трећу стражу дође, и нађе их тако, благо оним слугама.

³⁸ Su fekkee seen njaatige ci xaaju guddi lay ñëw sax, walla bu suuf seddee, te fekk leen noonu, surga yooyu ñoo gën a yeyoo ngërëm.

³⁹Али ово знајте: кад би знао домаћин у који ће час доћи лупеж, чувао би и не би дао поткопати кућу своју.

³⁹ Waaye xamleen lii: bu boroom kër gi xamoon ban waxtu la sàcc bi di ñëw, du ko bàyyi, mu toj këram.

⁴⁰И ви, дакле, будите готови: јер у који час не мислите доћи ће Син човечији.

⁴⁰ Yéen itam taxawleen jonn, ndaxte Doomu nit ki dina ñëw ci waxtu wu ngeen ko séenuwul.»

⁴¹А Петар Му рече: Господе! Говориш ли нама ову причу или свима?

⁴¹ Piyeer ne Yeesu: «Boroom bi, ndax dangay dégtal léeb wii ngir nun rekk walla ngir mbooloo mépp?»

⁴²А Господ рече: Ко је дакле тај верни и мудри пристав ког постави господар над чељади својом да им даје храну на оброк?

⁴² Boroom bi tontu ko ne: «Kan moo nekk surga bu takku te teey, bu njaatigeem teg ci waa kër gi, ngir mu leen di dundal ci jamono ji?

⁴³Благо том слузи ког дошавши господар његов нађе да извршује тако.

⁴³ Bu njaatigeem ñëwee te gis mu def noonu, surga boobu dina am ngërëm.

⁴⁴Заиста вам кажем: над свим својим имањем поставиће га.

⁴⁴ Ci dëgg maa ngi leen koy wax, njaatige bi dina ko teg ci alalam jépp.

⁴⁵Ако ли каже слуга у срцу свом: Неће мој господар још задуго доћи; и стане бити слуге и слушкиње, и јести и пити, и опијати се;

⁴⁵ Waaye su fekkee surga ba da ne ci xelam: “Sama njaatige day yéex a ñëw,” ba tax mu tàmbalee dóor surga ya ca des ak mbindaan ya, di lekk te di naan, di màndi,

⁴⁶Доћи ће господар тога слуге у дан кад се не нада, и у час кад не мисли, и расећи ће га, и део његов метнуће с невернима.

⁴⁶ kon njaatige ba dina ñëw ci bés bu mu ko séenuwul ak waxtu wu mu xamul. Dina ko dóor ay dóor yu metti, jox ko añub ñi gëmul Yàlla.

⁴⁷А онај слуга који зна вољу господара свог, и није се приправио, нити учинио по вољи његовој, биће врло бијен;

⁴⁷ «Surga bi xam bëgg-bëggu njaatigeem, te waajul mbaa mu takku def ko, dinañu ko dóor dóor yu metti.

⁴⁸А који не зна па заслужи бој, биће мало бијен. Коме је год много дано много ће се искати од њега; а коме предаше највише највише ће искати од њега.

⁴⁸ Waaye surga bi xamul bëgg-bëggu njaatigeem, te def lu yelloo ay dóor, dinañu ko dóor dóor yu néew. Ku ñu jox lu bare dees na la feyiku lu bare. Ku ñu dénk lu bare, dees na la laajaat lu ko ëpp.

⁴⁹Ја сам дошао да бацим огањ на земљу; и како би ми се хтело да се већ запалио!

⁴⁹ «Damaa ñëw ngir indi safara si ci àddina, te bëgg naa xaat taal bi tàkk.

⁵⁰Али се мени ваља крстити крштењем, и како ми је тешко док се не сврши!

⁵⁰ Fàww ñu sóob ma ci metit, te ba looluy mat, duma noppalu.

⁵¹Мислите ли да сам ја дошао да дам мир на земљу? Не, кажем вам, него раздор.

⁵¹ Ndax dangeen a xalaat ne, damaa ñëw ngir indi jàmm ci àddina? Déedéet. Maa ngi leen koy wax, damaa ñëw ngir indi féewaloo.

⁵²Јер ће, одселе, пет у једној кући бити раздељени, устаће три на два, и два на три.

⁵² Gannaawsi tey, bu juróomi nit bokkee genn kër, dinañu féewaloo. Ñett dinañu féewaloo ak ñaar ñi ci des, ñaar ñi féewaloo ak ñett ñooñu.

⁵³Устаће отац на сина и син на оца; мати на кћер и кћи на матер; свекрва на снаху своју и снаха на свекрву своју.

⁵³ Baay bi dina féewaloo ak doom ji, doom ji ak baayam. Ndey dina féewaloo ak doomam ju jigéen; doom ju jigéen ji ak ndeyam. Goro dina féewaloo ak jabaru doomam; jabaru nit ak goroom.»

⁵⁴А народу говораше: Кад видите облак где се диже од запада одмах кажете: Биће дажд; и бива тако.

⁵⁴ Yeesu neeti mbooloo ma: «Bu ngeen gisee mu xiin ci sowu, dangeen naan ca saa sa: “Dina taw,” te mooy am.

⁵⁵И кад видите југ где дува кажете: Биће врућина; и бива.

⁵⁵ Te bu ngeen yégee ngelaw liy uppe sudd, ngeen ne: “Dina tàng tàngaay wu metti,” te mooy am.

⁵⁶Лицемери! Лице неба и земље умете познавати, а време ово како не познајете?

⁵⁶ Naaféq yi ngeen doon! Man ngeen a ràññee melow asamaan ak suuf, waaye lu tax mënuleen a ràññee li jamonoy léegi ji di tekki?

⁵⁷Зашто пак и сами од себе не судите праведно?

⁵⁷ «Lu tax it dungeen àtteel seen bopp liy jëf ju jub?

⁵⁸Јер кад идеш са својим супарником кнезу, гледај не би ли се на путу с њим поравнао да те не притегне судији, и судија да те не преда слузи, и слуга да те не баци у тамницу.

⁵⁸ Bu la nit jiiñee dara, ba ngeen ànd di dem ca àttekat ba, nanga fexee juboo ak moom ci yoon wi. Lu ko moy, dina la yóbbu ci yoon, yoon jébbal la ca loxoy alkaati ba, mu tëj la.

⁵⁹Кажем ти: нећеш оданде изићи док не даш и последњи динар.

⁵⁹ Maa ngi la koy wax, doo génn foofa mukk te feyuloo fiftin bi ci mujj.»