1Каза им пак и причу како се треба свагда молити Богу, и не дати да дотужи,
1 Noonu Yeesu wax leen itam léeb wii ngir xamal leen ne, war nañoo sax ci ñaan te bañ a xàddi.
2Говорећи: У једном граду беше један судија који се Бога не бојаше и људи не стиђаше.
2 Nee na: «Dafa amoon cib dëkk, benn àttekat bu ragalul Yàlla te faalewul mbindeef.
3А у оном граду беше једна удовица и долажаше к њему говорећи: Не дај ме мом супарнику.
3 Amoon na itam ca dëkk ba jigéen ju jëkkëram faatu ju daan faral di ñëw ci moom, naan ko: “Àtte ma ak sama noon!”
4И не хтеде задуго. А најпосле рече у себи: Ако се и не бојим Бога и људи не срамим,
4 Àttekat ba bañ lu yàgg, waaye am bés mu ne ci xelam: “Ragaluma Yàlla te faalewuma mbindeef,
5Но будући да ми досађује ова удовица, одбранићу је, да ми једнако не долази и не досађује.
5 waaye jigéen jii lakkal na ma; kon dinaa ko àtte, ngir mu bañatee ñëw sonal ma. Dina rey ak ay wax.”»
6Тада рече Господ: Чујте шта говори неправедни судија.
6 Boroom bi tegaat ca ne: «Dégluleen bu baax li àttekat bu bon boobu wax;
7А камоли Бог неће одбранити избраних својих који Га моле дан и ноћ?
7 ndax Yàlla du àtte jub mbooloom mi mu tànn te ñu koy ñaan wall guddi ak bëccëg? Ndax dina leen xaarloo?
8Кажем вам да ће их одбранити брзо. Али Син човечији кад дође хоће ли наћи веру на земљи?
8 Maa ngi leen koy wax, dina leen àtte jub ci lu gaaw. Waaye bu Doomu nit ki ñëwee, ndax dina fekk ngëm ci àddina?»
9А и другима који мишљаху за себе да су праведници и друге уништаваху каза причу ову:
9 Yeesu waxaat léeb wii nit, ñi foog ne jub nañu tey xeeb ñi ci des.
10Два човека уђоше у цркву да се моле Богу, један фарисеј и други цариник.
10 Mu ne: «Dafa amoon ñaari nit ñu dem ca kër Yàlla ga, di ñaan. Kenn ki ab Farisen la, ki ci des juutikat.
11Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже! Хвалим те што ја нисам као остали људи: хајдуци, неправедници, прељубочинци или као овај цариник.
11 Farisen baa nga taxaw di ñaan ci xelam naan: “Yaw Yàlla, maa ngi lay sant ci li ma melul ni ñeneen ñiy sàcc, di def lu jubadi te di njaaloo, rawatina juutikat bii.
12Постим двапут у недељи; дајем десетак од свега што имам.
12 Ayu-bés gu nekk damay woor ñaari yoon, di joxe asaka ci lépp lu ma wut.”
13А цариник издалека стајаше, и не хтеде ни очију подигнути на небо, него бијаше прси своје говорећи: Боже! Милостив буди мени грешноме.
13 «Juutikat ba moom, ma nga taxaw fu sore te bëggul a siggi sax, xool ca asamaan. Waaye ma ngay fëgg dënnam te naan: “Yaw Yàlla, yërëm ma, man miy bàkkaarkat.”»
14Кажем вам да овај отиде оправдан кући својој, а не онај. Јер сваки који се сам подиже понизиће се; а који се сам понижује подигнуће се.
14 Yeesu teg ca ne: «Maa ngi leen koy wax, nit kooku, ba muy ñibbi këram, moom la Yàlla àtte ni ku jub, waaye du Farisen ba. Ndaxte képp kuy yékkatiku dees na la suufeel, te kuy suufeelu, ñu yékkati la.»
15Доношаху к Њему и децу да их се дотакне; а кад видеше ученици, запретише им.
15 Amoon na ay nit, ñuy indil Yeesu ay liir, ngir mu teg leen ay loxoom. Bi taalibe ya gisee loolu, ñu gëdd leen.
16А Исус дозвавши их рече: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божије.
16 Waaye Yeesu woo leen ne: «Bàyyileen xale yi, ñu ñëw ci man, te buleen leen tere, ndaxte ñu mel ni ñoom ñoo yelloo nguuru Yàlla.
17И кажем вам заиста: који не прими царство Божије као дете, неће ући у њега.
17 Ci dëgg, maa ngi leen koy wax, woyoful ni xale, nangu nguuru Yàlla, doo ci man a dugg.»
18И запита Га један кнез говорећи: Учитељу благи! Шта да учиним да наследим живот вечни?
18 Benn njiitu Yawut laaj Yeesu ne ko: «Kilifa gu baax gi, lu ma war a def, ba am wàll ci dund gu dul jeex?»
19А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога.
19 Yeesu tontu ko: «Lu tax nga wooye ma ku baax? Yàlla rekk a baax.
20Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; поштуј оца и матер своју.
20 Xam nga ndigal yi: “Bul njaaloo, bul bóom, bul sàcc, bul seede lu dul dëgg, teralal sa ndey ak sa baay.”»
21А он рече: Све сам ово сачувао од младости своје.
21 Njiit la ne ko: «Loolu lépp sàmm naa ko li dale ci sama ndaw ba tey.»
22А кад то чу Исус рече му: Још ти једно недостаје: продај све што имаш и раздај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и хајде за мном.
22 Bi Yeesu déggee loolu, mu ne ko: «Lenn rekk moo la dese. Jaayal li nga am lépp, séddale ko miskin yi te dinga woomle ca asamaan; boo noppee, nga ñëw topp ci man.»
23А кад он чу то постаде жалостан, јер беше врло богат.
23 Bi nit ka déggee loolu, mu am tiis, ndaxte ku bare woon alal la.
24А кад га виде Исус где постаде жалостан, рече: Како је тешко ући у царство Божије онима који имају богатство!
24 Yeesu xool ko, daldi ne: «Boroom alal, dugg ci nguuru Yàlla, lu jafee ngoogu!
25Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатом ући у царство Божије.
25 Giléem jaar ci bën-bënu pusa moo gën a yomb boroom alal dugg ci nguuru Yàlla.»
26А они који слушаху рекоше: Ко се дакле може спасти?
26 Ñi doon déglu daldi ne: «Kon nag ku man a mucc?»
27А Он рече: Шта је у људи немогуће у Бога је могуће.
27 Yeesu tontu ne: «Li të nit ñi, tëwul Yàlla.»
28А Петар рече: Ето ми смо оставили све и за Тобом идемо.
28 Noonu Piyeer ne: «Nun de, dëddu nanu li nu am lépp, topp la.»
29А Он им рече: Заиста вам кажем: нема ниједнога који би оставио кућу, или родитеље, или браћу, или сестре, или жену, или децу царства ради Божијег,
29 Yeesu ne leen: «Ci dëgg maa ngi leen koy wax, képp ku dëddu kër walla jabar walla ay doomi ndey walla ay waajur walla ay doom ngir nguuru Yàlla,
30Који неће примити више у ово време, и на оном свету живот вечни.
30 dinga am tey jii ay yooni yoon, ak dund gu dul jeex ëllëg.»
31Узе пак дванаесторицу и рече им: Ево идемо горе у Јерусалим, и све ће се свршити што су пророци писали за Сина човечијег.
31 Yeesu wéetoo ak fukki taalibe yi ak ñaar ne leen: «Nu ngi dem Yerusalem, te li yonent yi bindoon lépp ci mbirum Doomu nit ki dina mat.
32Јер ће Га предати незнабошцима, и наругаће Му се, и ружиће Га, и попљуваће Га,
32 Dinañu ko jébbal ñi dul Yawut, ñu ñaawal ko, saaga ko, tifli ci kawam.
33И биће Га, и убиће Га; и трећи дан устаће.
33 Gannaaw bu ñu ko dóoree ay yar ba noppi, dinañu ko rey, waaye ca ñetteelu fan ba dina dekki.»
34И они ништа од тога не разумеше, и беседа ова беше од њих сакривена, и не разумеше шта им се каза.
34 Waaye taalibe ya dégguñu li mu leen doon wax; kàddu yooyu ump na leen, te xamuñu li waxi Yeesu yooyu tekki.
35А кад се приближи к Јерихону, један слепац сеђаше крај пута просећи.
35 Bi Yeesu di agsi dëkku Yeriko, am gumba gu toogoon ca wetu yoon wa, di yelwaan.
36А кад чу народ где пролази запита: Шта је то?
36 Naka la gumba ga dégg mbooloo di jàll, mu laaj lan moo xew.
37И казаше му да Исус Назарећанин пролази.
37 Ñu wax ko ne: «Yeesum Nasaret moo fay jaar.»
38И повика говорећи: Исусе, сине Давидов! Помилуј ме.
38 Noonu mu yuuxu ne: «Yeesu, Sëtu Daawuda, yërëm ma!»
39И прећаху му они што иђаху напред да ућути; а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме.
39 Ñi jiitu woon gëdd ko, ngir mu noppi. Waaye muy gën a yuuxu naan: «Sëtu Daawuda, yërëm ma!»
40И Исус стаде и заповеди да Му га доведу; а кад Му се приближи, запита га
40 Noonu Yeesu taxaw, santaane ñu indil ko ko. Bi mu jegesee, Yeesu laaj ko ne:
41Говорећи: Шта хоћеш да ти учиним? А он рече: Господе! Да прогледам.
41 «Loo bëggoon ma defal la ko?» Mu ne ko: «Sang bi, damaa bëgg a gis.»
42А Исус рече: Прогледај; вера твоја поможе ти.
42 Noonu Yeesu ne ko: «Na say bët gis! Sa ngëm faj na la.»
43И одмах прогледа, и пође за Њим хвалећи Бога. И сви људи који видеше хваљаху Бога.
43 Ca saa sa mu daldi gis. Noonu mu topp ci Yeesu, di màggal Yàlla. Mbooloo mépp gis loolu, di sant Yàlla.