1Приближаваше се пак празник пријесних хлебова који се зове пасха.
1 Màggalu Mburu ya amul lawiir jege woon na, te ñu di ko wax Bésu Jéggi ba.
2И гледаху главари свештенички и књижевници како би Га убили; али се бојаху народа.
2 Saraxalekat yu mag ya ak xutbakat ya di wut pexem reylu Yeesu, ndaxte dañoo ragaloon nit ña.
3А сотона уђе у Јуду, који се зваше Искариот, и који беше један од дванаесторице.
3 Noonu Seytaane daldi solu Yudaa, mi ñuy wooye Iskariyo te mu bokkoon ca fukki taalibe ya ak ñaar.
4И отишавши говори с главарима свештеничким и са старешинама како ће им Га издати.
4 Noonu Yudaa dem waxtaani ak saraxalekat yu mag ya ak kilifay wottukati kër Yàlla ga, ba xam nan la leen di jébbale Yeesu.
5И они се обрадоваше, и уговорише да му даду новце.
5 Ñu am ca bànneex bu réy, dig ko xaalis.
6И он се обрече, и тражаше згодно време да им Га преда тајно од народа.
6 Yudaa nangu, di fexe jamono ju mu leen man a jébbal Yeesu, fu mbooloo ma nekkul.
7А дође дан пресних хлебова у који требаше клати пасху;
7 Bésu màggalu Mburu ya amul lawiir agsi, ca bés boobu lañu waroon a rendi mbotem màggalu Jéggi ba.
8И посла Петра и Јована рекавши: Идите уготовите нам пасху да једемо.
8 Noonu Yeesu yebal Piyeer ak Yowaana ne leen: «Demleen, defaral nu reeru Jéggi ba.»
9А ови Му рекоше: Где хоћеш да уготовимо?
9 Ñu ne ko: «Fan nga bëggoon, nu defare ko fa?»
10А Он им рече: Ето кад уђете у град, срешће вас човек који носи воду у крчагу; идите за њим у кућу у коју он уђе,
10 Mu ne leen: «Bu ngeen duggee ca dëkk ba, góor gu yenu njaq lu def ndox, dina taseek yéen. Toppleen ci moom ba ca kër ga muy dugg,
11И кажите домаћину: Учитељ вели: где је гостионица где ћу јести пасху с ученицима својим?
11 te ngeen ne boroom kër ga: “Kilifa gi nee na: Ana néegu gan, bi may lekke reeru Jéggi ba, man ak samay taalibe?”
12И он ће вам показати велику собу прострту; онде уготовите.
12 Noonu dina leen won néeg bu féete kaw, te yaa, ñu defar ko ba noppi. Foofa ngeen koy defare.»
13А они отидоше и нађоше као што им каза; и уготовише пасху.
13 Ñu dem, gis lépp, ni leen ko Yeesu waxe woon. Noonu ñu defar reer bi.
14И кад дође час, седе за трпезу, и дванаест апостола с Њим.
14 Bi waxtu wi jotee Yeesu toog ak ndaw yi,
15И рече им: Врло сам желео да ову пасху једем с вама пре него пострадам;
15 ne leen: «Yàkkamti woon naa lool lekk ak yéen reeru Jéggi bii, laata ñu may sonal.
16Јер вам кажем да је одселе нећу јести док се не сврши у царству Божијем.
16 Ndaxte maa ngi leen koy wax, dootuma ko lekk mukk, lu dul ba kera mu mat ci nguuru Yàlla.»
17И узевши чашу даде хвалу, и рече: Узмите је и разделите међу собом;
17 Noonu mu fab kaas, daldi sant Yàlla ne: «Jël-leen kaas bii, séddoo ko.
18Јер вам кажем да нећу пити од рода виноградског док не дође царство Божије.
18 Ndaxte maa ngi leen koy wax, dootuma naan ndoxum réseñ mi, ba kera Yàlla di tëral nguuram.»
19И узевши хлеб даде хвалу, и преломивши га даде им говорећи: Ово је тело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен.
19 Gannaaw loolu mu jël mburu, sant Yàlla, damm ko, joxleen ko ne: «Lii sama yaram la, wi ma joxe ngir yéen. Defleen lii, ngir fàttaliku ma.»
20А тако и чашу по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет мојом крви која се за вас пролива.
20 Noonu itam bi ñu lekkee ba noppi, mu jël kaas bi ne leen: «Kaas bii mooy misaal kóllëre gu bees gi Yàlla fas jaarale ko ci sama deret, ji tuuru ngir yéen.
21Али ево рука издајника мог са мном је на трпези.
21 Waaye nag loxob ki may wor a ngi nekk ak man ci ndab li.
22И Син човечији, дакле, иде као што је уређено; али тешко човеку ономе који Га издаје!
22 Doomu nit ki mu ngi dem, ni ñu ko dogale. Waaye ki koy wor dina torox.»
23И они сташе тражити међу собом који би, дакле, од њих био који ће то учинити.
23 Noonu taalibe yi di laajante ci seen biir, kan ci ñoom mooy nar a def loolu.
24А поста и препирање међу њима који би се држао међу њима да је највећи.
24 Taalibe ya it di werante, ngir xam kan ci ñoom moo gën a màgg.
25А Он им рече: Цареви народни владају народом, а који њиме управљају, зову се добротвори.
25 Yeesu ne leen: «Buuri xeeti àddina dañu leen di dóor yetu nguur, te kilifa yi dañuy sàkku ngërëm.
26Али ви немојте тако; него који је највећи међу вама нека буде као најмањи, и који је старешина нека буде као слуга.
26 Waaye yéen buleen def noonu. Ki gën a màgg ci yéen, na nekk ni ki gën a ndaw, te njiit mel ni surga.
27Јер који је већи, који седи за трпезом или који служи? Није ли онај који седи за трпезом? А ја сам међу вама као слуга.
27 Ki toog ca lekkukaay ba, moom ak surgaam, ñoom ñaar kan moo ci gën a màgg? Xanaa du ki toog ci lekkukaay bi? Waaye man maa ngi ci seen biir ni surga.
28А ви сте они који сте се одржали са мном у мојим напастима.
28 Yéen nag yéenay ñi ànd ak man ci samay fitna.
29И ја остављам вама царство као што је Отац мој мени оставио:
29 Man nag jox naa leen sañ-sañu nguuru, ni ma ko sama Baay joxe.
30Да једете и пијете за трпезом мојом у царству мом, и да седите на престолима и судите над дванаест кољена Израиљевих.
30 Dingeen lekkandoo te naanandoo ak man ci sama nguur. Te dingeen toog ci jal yi, di àtte fukki giir ak ñaar yu bànni Israyil.»
31Рече пак Господ: Симоне! Симоне! Ево вас иште сотона да би вас чинио као пшеницу.
31 Yeesu teg ca ne: «Simoŋ, Simoŋ! Seytaane ñaan na, ñu jébbal leen ko, ngir mu teqale leen ni ñu teqalee dugub ak xatax.
32А ја се молих за тебе да твоја вера не престане; и ти кад год обративши се утврди браћу своју.
32 Waaye man ñaanal naa la, ngir sa ngëm dëgër. Te yaw, boo dellusee, nanga dëgëral sa bokki taalibe yi.»
33А он Му рече: Господе! С Тобом готов сам и у тамницу и на смрт ићи.
33 Piyeer ne ko: «Boroom bi, àttan naa ànd ak yaw ca kaso, ba ci dee sax.»
34А Он рече: Кажем ти, Петре! Данас неће запевати петао док се трипут не одрекнеш да ме познајеш.
34 Yeesu tontu ko ne: «Piyeer, maa ngi la koy wax, bala ginaar a sab tey jii, dinga weddi ñetti yoon ne, xam nga ma.»
35И рече им: Кад вас послах без кесе и без торбе и без обуће, еда вам шта недостаде? А они рекоше: Ништа.
35 Noonu Yeesu ne leen: «Ba ma leen yebalee te yóbbaalewuleen woon xaalis, mbuus, walla dàll, ndax ñàkkoon ngeen dara?» Ñu tontu ne: «Déedéet.»
36А Он им рече: Али сад који има кесу нека је узме, тако и торбу; а који нема нека прода хаљину своју и купи нож.
36 Mu neeti leen: «Léegi nag képp ku am xaalis, na ko jël; te ku am mbuus, na ko jël; ku amul jaasi, na jaay mbubbam, jënde ko jaasi.
37Јер вам кажем да још и ово треба на мени да се изврши што стоји у писму: И међу злочинце метнуше Га. Јер шта је писано за мене, свршује се.
37 Ndaxte maa ngi leen koy wax, lii Mbind mi wax fàww mu am ci man, bi mu nee: “Boole nañu ko ak ñu bon ña.” Ndaxte loolu jëm ci man mi ngi mat.»
38А они рекоше: Господе! Ево овде два ножа. А Он им рече: Доста је.
38 Noonu taalibe ya ne ko: «Boroom bi, ñaari jaasee ngii.» Mu ne leen: «Doy na.»
39И изишавши отиде по обичају на гору Маслинску; а за Њим отидоше ученици Његови.
39 Noonu Yeesu génn, dem ca tundu Oliw ya, ni mu ko daan defe nakajekk. Taalibeem ya topp ci moom.
40А кад дође на место рече им: Молите се Богу да не паднете у напаст.
40 Bi mu agsee ca bérab ba, mu ne leen: «Ñaanleen, ngir bañ a daanu cig fiir.»
41И сам одступи од њих како се може каменом добацити, и клекнувши на колена мољаше се Богу
41 Noonu mu dand leen, ba fu aw saan man a tollu, daldi sukk di ñaan ne:
42Говорећи: Оче! Кад би хтео да пронесеш ову чашу мимо мене! Али не моја воља него Твоја да буде.
42 «Baay, soo ko bëggee, teggil ma kaasu naqar bii. Moona bumu doon sama coobare, waaye na sa coobare am.»
43А анђео Му се јави с неба, и крепи Га.
43 Noonu malaakam Yàlla daldi koy feeñu, may ko doole.
44И будући у борењу, мољаше се боље; зној пак Његов беше као капље крви које капаху на земљу.
44 Ci biir tiis, Yeesu gën a sawar ci ñaan gi, ñaqam mel ni lumbi deret dal ci suuf.
45И уставши од молитве дође к ученицима својим, и нађе их, а они спавају од жалости,
45 Bi mu ñaanee ba noppi, mu jóg, dellusi ci taalibe yi, fekk leen ñuy nelaw, ndaxte seen xol dafa sonnoon ak tiis.
46И рече им: Што спавате? Устаните, молите се Богу да не паднете у напаст.
46 Noonu mu ne leen: «Lu tax ngeen di nelaw? Jógleen ñaan, ngir bañ a daanu cig fiir.»
47Док Он још пак говораше, гле, народ и један од дванаесторице, који се зваше Јуда, иђаше пред њима, и приступи к Исусу да Га целива. Јер им он беше дао знак: Кога целивам онај је.
47 Bi Yeesu di wax, mbooloo mu bare agsi; ku ñuy wax Yudaa te mu bokkoon ci fukki ndaw yi ak ñaar jiite leen. Yudaa jegeñsi Yeesu, bëgg koo fóon.
48А Исус му рече: Јуда! Зар целивом издајеш Сина човечијег?
48 Waaye Yeesu ne ko: «Ci fóon ngay jébbale Doomu nit ki ay noonam!»
49А кад они што беху с Њим видеше шта ће бити, рекоше Му: Господе, да бијемо ножем?
49 Bi ñi àndoon ak Yeesu gisee liy bëgg a xew, ñu ne: «Boroom bi, ndax nu dóore jaasi?»
50И удари један од њих слугу поглавара свештеничког, и одсече му десно ухо.
50 Kenn ci ñoom nag dóor surgab saraxalekat bu mag ba, noppu ndeyjooram dagg.
51А Исус одговарајући рече: Оставите то. И дохвативши се до уха његовог исцели га.
51 Waaye Yeesu daldi ne: «Bàyyileen.» Mu laal noppu waa ja, wéral ko.
52А главарима свештеничким и војводама црквеним и старешинама који беху дошли на Њ рече Исус: Зар као на хајдука изиђосте с ножевима и кољем да ме ухватите?
52 Noonu Yeesu ne saraxalekat yu mag ya ak kilifay wottukati kër Yàlla ga ak njiiti xeet, wa ko jàppsi woon: «Jóg ngeen, gànnaayoo jaasi ak yet, mel ni ñuy topp sàcc.
53Сваки дан био сам с вама у цркви и не дигосте руку на мене; али је сад ваш час и област таме.
53 Moona maa nga woon ak yéen bés bu nekk ca kër Yàlla ga, te jàppuleen ma. Waaye léegi seen waxtu la, di jamonoy lëndëm.»
54А кад Га ухватише, одведоше Га и уведоше у двор поглавара свештеничког. А Петар иђаше за Њим издалека.
54 Ñu jàpp Yeesu, yóbbu ko ca kër saraxalekat bu mag ba. Piyeer topp fu sore.
55А кад они наложише огањ насред двора и сеђаху заједно, и Петар сеђаше међу њима.
55 Amoon na taal ca diggu ëtt ba, ay nit toog, wër ko, Piyeer itam toog ci seen biir.
56Видевши га, пак, једна слушкиња где седи код огња, и погледавши на њ рече: и овај беше с њим.
56 Ab mbindaan gis ko, mu toog, taal bi di ko leeral, mu ne ko jàkk ne: «Nit kii itam àndoon na ak moom.»
57А он Га се одрече говорећи: Жено! Не познајем га.
57 Waaye Piyeer weddi ko ne: «Soxna si, xawma kooku.»
58И мало затим, виде га други и рече: и ти си од њих. А Петар рече: Човече! Нисам.
58 Nes tuuti keneen gis ko ne: «Yaw itam ci ñoom nga bokk.» Piyeer tontu ko: «Sama waay, bokkuma ci.»
59И пошто прође око једног сахата, други неко потврђиваше говорећи: Заиста и овај беше с њим; јер је Галилејац.
59 Bi ñu tegee lu mat waxtu, keneen dikkaat ca wax ja ne: «Ci lu wóor nit kii àndoon na ak moom, nde Galile la jóge.»
60А Петар рече: Човече! Не знам шта говориш. И одмах док он још говораше запева петао.
60 Waaye Piyeer tontu ne: «Sama waay, xawma li ngay wax!» Bi kàddoom di daanu, faf ginaar daldi sab.
61И обазревши се Господ погледа на Петра, и Петар се опомену речи Господње како му рече: Пре него петао запева одрећи ћеш ме се трипут.
61 Noonu Boroom bi geestu, xool Piyeer. Te Piyeer fàttaliku la ko Boroom bi waxoon ne: «Bala ginaar a sab tey jii, dinga ma weddi ñetti yoon.»
62И изишавши напоље плака горко.
62 Piyeer daldi génn, di jooy jooy yu metti.
63А људи који држаху Исуса ругаху Му се, и бијаху Га.
63 Nit ñaa nga jàppoon Yeesu, di ko ñaawal ak di ko dóor.
64И покривши Га, бијаху Га по образу и питаху Га говорећи: Прореци ко Те удари?
64 Ñu ngi takkoon ay bëtam, di ko laaj, naan ko: «Yaw, wax nu ci kàddug Yàlla, ku la dóor?»
65И друге многе хуле говораху на Њ.
65 Ñu ngi ko doon tifaar it yeneeni saaga.
66И кад свану, сабраше се старешине народне и главари свештенички и књижевници, и одведоше Га у свој суд
66 Bi bët setee, kureelu njiiti xeet wa, maanaam saraxalekat yu mag ya ak xutbakat ya, daldi daje, indi Yeesu ci seen kanam.
67Говорећи: Јеси ли ти Христос? Кажи нам. А Он им рече: Ако вам и кажем, нећете веровати.
67 Ñu ne ko: «Soo dee Almasi bi, wax nu ko.» Mu tontu leen ne: «Su ma leen ko waxee, dungeen ma gëm.
68А ако вас и запитам, нећете ми одговорити, нити ћете ме пустити.
68 Te su ma leen laajee, dungeen tontu.
69Одселе ће Син човечији седити с десне стране силе Божије.
69 Waaye gannaawsi tey, Doomu nit ki dina toog ci ndeyjooru Yàlla, Aji Kàttan ji.»
70Сви пак рекоше: Ти ли си дакле син Божји? А Он им рече: Ви кажете да сам ја.
70 Noonu ñépp ne: «Kon nag yaay Doomu Yàlla ji?» Mu tontu leen ne: «Yéen ci seen bopp wax ngeen ne moom laa.»
71А они рекоше: Шта нам требају више сведочанства? Јер сами чусмо из уста његових.
71 Ñu daldi ne nag: «Lu nuy doyeeti seede léegi, ndegam nun ci sunu bopp noo ko nangoo ci gémmiñam!»