1И одговарајући Исус опет рече им у причама говорећи:
1 Gannaaw loolu Yeesu nettali leen beneen léeb ne leen:
2Царство је небеско као човек цар који начини свадбу сину свом.
2 «Nguuru Yàlla Aji Kawe ji dafa mel ni buur buy waajal céetu doomam ju góor.
3И посла слуге своје да зову званице на свадбу; и не хтеше доћи.
3 Noonu mu yónni ay surgaam, ngir ñu woo gan yi ca céet ga, waaye gan yi bëgguñoo ñëw.
4Опет посла друге слуге говорећи: Кажите званицама: Ево сам обед свој уготовио, и јунци моји и храњеници поклани су, и све је готово; дођите на свадбу.
4 Kon mu yónneeti yeneen surga ne leen: “Bu ngeen demee, yégal-leen gan yi sama woote bii: ‘Reer yi noppi na, reylu naa samay nag ak samay jur gu duuf; lépp sotti na, ñëwleen ci reer yi.’ ”
5А они не маривши отидоше овај у поље своје, а овај к трговини својој.
5 Waaye ba tey wuyuwuñu ko; ñu dem, kenn ki ca toolam, kenn ki jaayaani,
6А остали ухватише слуге његове, изружише их, и побише их.
6 ña ca des jàpp surga ya, toroxal leen, rey leen.
7А кад то чу цар онај, разгневи се и пославши војску своју погуби крвнике оне, и град њихов запали.
7 «Noonu buur mer, daldi yónni ay xarekatam, ngir ñu rey bóomkat yooyule, lakk seen dëkk.
8Тада рече слугама својим: Свадба је дакле готова, а званице не бише достојне.
8 Ci kaw loolu mu ne surga ya: “Reeri céet gi noppi na, waaye ñi ñu woo yeyoowuñu ko.
9Идите дакле на раскршће и кога год нађете, дозовите на свадбу.
9 Demleen nag buntu dëkk ba, woo ku ngeen fa gis ci reeri céet gi.”
10И изишавши слуге оне на раскршћа сабраше све које нађоше, зле и добре; и столови напунише се гостију.
10 Noonu surga ya génn ca yoon ya, boole ña ñu fa gis ñépp, ñu bon ña ak ñu baax ña, ba néegu reer ya fees ak ay gan.
11Изашавши пак цар да види госте угледа онде човека необученог у свадбено рухо.
11 «Bi nga xamee ne buur bi dugg na nag, ngir seetsi gan yi, mu gis fa nit ku solul mbubb mu ñu war a sol ca céet ga.
12И рече му: Пријатељу! Како си дошао амо без свадбеног руха? А он оћуте.
12 Buur ne ko: “Sama waay, naka nga dugge fii, te amuloo mbubbum céet?” Waa ji ne miig.
13Тада рече цар слугама: Свежите му руке и ноге, па га узмите те баците у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба.
13 Noonu buur ba ne ay surgaam: “Yeewleen ko ci tànk yi ak ci loxo yi, sànni ko ci biti ci lëndëm gi. Foofa dees na fa jooy tey yéyu.”
14Јер су многи звани, али је мало избраних.
14 Ndaxte ñi ñu woo bare nañu, waaye ñi ñu tànn barewul.»
15Тада отидоше фарисеји и начинише веће како би Га ухватили у речи.
15 Booba Farisen ya dem gise, ba xam lu ñu war a def, ngir fiir Yeesu ci waxam.
16И послаше к Њему ученике своје с Иродовцима, те рекоше: Учитељу! Знамо да си истинит, и путу Божјем заиста учиш, и не мариш ни за кога, јер не гледаш ко је ко.
16 Noonu ñu yónni ci moom seeni taalibe ak ñi far ak buur bi Erodd ne ko: «Kilifa gi, xam nanu ne ku wóor nga, te ragaloo kenn, ndaxte seetuloo jëmmi nit, waaye dangay xamle yoonu Yàlla ci bu wóor.
17Кажи нам дакле шта мислиш ти? Треба ли дати харач ћесару или не?
17 Wax nu nag loo xam ci lii: ndax jaadu na, nu fey buur bi Sesaar galag walla déet?»
18Разумевши Исус лукавство њихово рече: Што ме кушате, лицемери?
18 Waaye Yeesu xam seen njublaŋ, mu ne leen nag: «Lu tax ngeen bëgg maa fiir, yéen naaféq yi?
19Покажите ми новац харачки. А они донесоше Му новац.
19 Wonleen ma poset, bi ñuy feye galag.» Ñu daldi ko jox nag benn posetu denariyon.
20И рече им: Чији је образ овај и натпис?
20 Yeesu ne leen: «Kan lañu ci def nataalam ak turam?»
21И рекоше Му: Ћесарев. Тада рече им: Подајте дакле ћесарево ћесару, и Божје Богу.
21 Ñu tontu ko: «Sesaar.» Noonu mu ne leen: «Joxleen nag Sesaar li Sesaar moom, te jox Yàlla li Yàlla moom.»
22И чувши дивише се, и оставивши Га отидоше.
22 Bi nga xamee ne dégg nañu loolu, ñu waaru, bàyyi ko, daldi dem.
23Тај дан приступише к Њему садукеји који говоре да нема васкрсења, и упиташе Га
23 Bés boobale ay Sadusen ñëw ci moom. Sadusen yi nag ñoom gëmuñu ne ndekkite am na. Noonu ñu laaj ko naan:
24Говорећи: Учитељу! Мојсије рече: Ако ко умре без деце, да узме брат његов жену његову и да подигне семе брату свом.
24 «Kilifa gi, Musaa nee woon na: “Boo xamee ne góor dee na te amul doom, na rakkam donn jabaram, ngir sàkkal magam njaboot.”
25У нас беше седам браће; и први оженивши се умре, и не имавши порода остави жену своју брату свом.
25 Amoon na ci nun nag juróom-ñaari góor, ñu bokk ndey ak baay. Taaw ba séyoon na, faatu; rakk ja donn jabar ja, ndaxte amul woon doom.
26А тако и други, и трећи, све до седмог.
26 Ñaareel ba ak ñetteel ba def noonu, ba ci juróom-ñaareel ba.
27А после свих умре и жена.
27 Gannaaw ñoom ñépp, jigéen ja faatu.
28О васкрсењу дакле кога ће од седморице бити жена? Јер је за свима била.
28 Bu ndekkite taxawee nag, jabaru kan lay doon ci juróom-ñaar ñi, ndaxte ñépp jël nañu ko?»
29А Исус одговарајући рече им: Варате се, не знајући Писма ни силе Божје.
29 Waaye Yeesu tontu leen ne: «Yéena ngi cig réer, ndaxte xamuleen Mbind mi mbaa kàttanu Yàlla.
30Јер о васкрсењу нити ће се женити ни удавати; него су као анђели Божји на небу.
30 Ndaxte keroog ndekkite li kenn du am jabar, kenn du am jëkkër, waaye dinañu mel ni malaaka yi ci kaw.
31А за васкрсење мртвих нисте ли читали шта вам је рекао Бог говорећи:
31 Te lu jëm ci ndekkitel ñi dee, xanaa musuleen a jàng la leen Yàlla waxoon ne:
32Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев! Није Бог Бог мртвих, него живих.
32 “Maay Yàllay Ibraayma ak Yàllay Isaaxa ak Yàllay Yanqóoba”? Li ciy génn mooy, nekkul Yàllay ñi dee waaye Yàllay ñiy dund la.»
33И чувши народ дивљаше се науци Његовој.
33 Bi nga xamee ne mbooloo ma dégg nañu loolu, ñu waaru ndax li mu jàngale.
34А фарисеји чувши да посрами садукеје сабраше се заједно.
34 Gannaaw gi, Farisen ya yég nañu ne, yey na Sadusen ya. Kon nag ñu daldi daje.
35И упита један од њих законик кушајући Га и говорећи:
35 Noonu kenn ci ñoom, ka nekk xutbakat, fexe koo fiir. Mu laaj ko:
36Учитељу! Која је заповест највећа у закону?
36 «Kilifa gi, ban ndigal moo gën a màgg ci yoonu Musaa?»
37А Исус рече му: Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом мисли својом.
37 Yeesu tontu ko ne: « “Nanga bëgg Yàlla sa Boroom ak sa xol bépp ak sa bakkan bépp ak sa xel mépp.”
38Ово је прва и највећа заповест.
38 Loolu moo di li jëkk te ëpp ci li Yàlla santaane.
39А друга је као и ова: Љуби ближњег свог као самог себе.
39 Te ñaareel bi noona la mel: “Nanga bëgg sa moroom, ni nga bëgge sa bopp.”
40О овима двема заповестима виси сав закон и пророци.
40 Ñaari ndigal yooyu tënk nañu yoonu Musaa wépp, moom ak waxi yonent yi.»
41А кад се сабраше фарисеји, упита их Исус
41 Bi Farisen ya dajee nag, Yeesu laaj leen:
42Говорећи: Шта мислите за Христа, чији је син? Рекоше Му: Давидов.
42 «Lu ngeen xalaat ci Almasi bi; kan la nekk sëtam?» Ñu tontu ko: «Daawuda.»
43Рече им: Како дакле Давид Њега духом назива Господом говорећи:
43 Noonu Yeesu ne leen: «Lu tax nag Daawuda, bi muy wax ci kàttanu Xelu Yàlla mi, di ko wooye “Boroom bi” ne:
44Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим?
44 “Boroom bi wax na sama Boroom:‘Toogal ci sama ndeyjoor,ba kera may daaneelsay noon ci sa kanam’ ”
45Кад дакле Давид назива Њега Господом, како му је син?
45 Gannaaw Daawuda nag wooye na ko: “Boroom bi,” nu muy nekke sëtam?»
46И нико Му не могаше одговорити речи; нити смеде ко од тог дана да Га запита више.
46 Ci kaw loolu kenn mënu koo tontu genn kàddu. Te li dale ci bés booba kenn ñemeetu koo laaj dara.