¹А кад би ујутру, учинише веће сви главари свештенички и старешине народне за Исуса да Га погубе.

¹ Ci suba teel saraxalekat yu mag yépp ak njiiti xeet wa gise, ngir fexee reylu Yeesu.

²И свезавши Га одведоше, и предаше Га Понтију Пилату, судији.

² Ñu yeew ko, yóbbu ko, jébbal ko Pilaat boroom réew ma.

³Тада видевши Јуда издајник Његов да Га осудише раскаја се, и врати тридесет сребрника главарима свештеничким и старешинама

³ Bi nga xamee ne Yudaa, mi woroon Yeesu, gis na ne, daan nañu ko, mu am naqaru xol. Mu dem nag ca saraxalekat yu mag ya ak njiit ya, delloo leen fanweeri poset yu xaalis,

⁴Говорећи: Ја сагреших што издадох крв праву. А они рекоше: Шта ми маримо за то? Ти ћеш видети.

⁴ ne leen: «Am naa bàkkaar ci li ma wor nit ku tooñul, ngir ñu rey ko.» Ñu tontu ko: «Lu ciy sunu yoon? Loolu yaa ko yég.»

⁵И бацивши сребрнике у цркви изиђе, и отиде те се обеси.

⁵ Noonu Yudaa sànni xaalis ba ca kër Yàlla ga, jóge fa, dem, takk buum ci baatam, xaru.

⁶А главари свештенички узевши сребрнике рекоше: Не ваља их метнути у црквену хазну, јер је узето за крв.

⁶ Saraxalekat yu mag ya nag fab xaalis ba, naan: «Jaaduwul nu def xaalis bii ci dencukaayu xaalis bi ci kër Yàlla gi, ndaxte njëgu deret la.»

⁷Него се договорише те купише за њих лончареву њиву за гробље гостима.

⁷ Ñu daldi diisoo nag, jënd ca xaalis ba toolu defarkatu ndaa ya, ngir di fa suul doxandéem ya.

⁸Од тога се и прозва она њива крвна њива и до данас.

⁸ Loolu moo tax ñu wooye tool booba ba tey Toolu deret.

⁹Тада се изврши шта је казао пророк Јеремија говорећи: И узеше тридесет сребрника, цену цењенога кога су ценили синови Израиљеви;

⁹ Noonu la ñu waxoon jaarale ko ci yonent Yàlla Yeremi am, bi mu naan: «Fab nañu fanweeri poseti xaalis ya, mooy njëg gi bànni Israyil xayma woon ci nit ki;

¹⁰И дадоше их за њиву лончареву, као што ми каза Господ.

¹⁰ ñu joxe ko ngir toolu defarkatu ndaa ya, ni ma ko Boroom bi sante.»

¹¹А Исус стаде пред судијом, и запита Га судија говорећи: Ти ли си цар јудејски? А Исус рече му: Ти кажеш.

¹¹ Gannaaw loolu Yeesu taxaw ca kanamu boroom réew ma, boroom réew ma laaj ko; «Ndax yaa di buuru Yawut yi?»

¹²И кад Га тужаху главари свештенички и старешине, ништа не одговори.

¹² Yeesu tontu ko ne: «Wax nga ko,» waaye tontuwul dara ca la ko saraxalekat yu mag ya ak njiit ya jiiñ.

¹³Тада рече ми Пилат: Чујеш ли шта на тебе сведоче?

¹³ Noonu Pilaat ne ko: «Xanaa dégguloo lépp li ñu la jiiñ?»

¹⁴И не одговори му ни једну реч тако да се судија дивљаше врло.

¹⁴ Waaye Yeesu tontuwu ko ci dara, ba tax boroom réew ma waaru lool.

¹⁵А о сваком празнику пасхе беше обичај у судије да пусти народу по једног сужња кога они хоће.

¹⁵ Ca màggal gu nekk nag boroom réew ma daan na may mbooloo ma, ñu tànn kenn ca ña ñu tëjoon, mu daldi leen ko bàyyil.

¹⁶А тада имаху знатног сужња по имену Варава.

¹⁶ Fekk booba amoon nañu ku ñu tëjoon, ku siiw te tudd Barabas.

¹⁷И кад се сабраше, рече им Пилат: Кога хоћете да вам пустим? Вараву или Исуса прозваног Христа?

¹⁷ Bi nga xamee ne daje nañu nag, Pilaat laaj leen: «Kan ngeen bëgg, ma bàyyi ko, Barabas walla Yeesu mi ñuy wax Kirist?»

¹⁸Јер знаше да су Га из зависти предали.

¹⁸ Ndaxte xamoon na ne, kiñaan rekk a taxoon, ñu jébbal ko ko.

¹⁹А кад сеђаше у суду, поручи му жена његова говорећи: Немој се ти ништа мешати у суд тог праведника, јер сам данас у сну много пострадала њега ради.

¹⁹ Te it bi mu toogee sax ca jalu àttekaay ba, jabaram yónnee ci moom ne ko: «Bul dugg ci yëfi ku jub kooku, ndaxte tey gént naa ci moom te sonn naa ci lool.»

²⁰А главари свештенички и старешине наговорише народ да ишту Вараву, а Исуса да погубе.

²⁰ Waaye saraxalekat yu mag ya ak njiit ya xiir mbooloo ma, ñu laaj Barabas te reylu Yeesu.

²¹А судија одговарајући рече им: Кога хоћете од ове двојице да вам пустим? А они рекоше: Вараву.

²¹ Noonu boroom réew ma laaj leen: «Kan ci ñaar ñii ngeen bëgg, ma bàyyil leen ko?» Ñu tontu ko: «Barabas.»

²²Рече им Пилат: А шта ћу чинити с Исусом прозваним Христом? Рекоше му сви: Да се разапне.

²² Pilaat ne leen: «Nan laay def nag Yeesu, mi tudd Kirist?» Ñépp tontu ko ne: «Daaj ko ci bant, ba mu dee!»

²³Судија пак рече: А какво је зло учинио? А они гласно повикаше говорећи: Да се разапне.

²³ Boroom réew ma ne leen: «Lu tax? Gan tooñ la def?» Waaye ñu daldi yuuxu bu gën a kawe naan: «Daaj ko ci bant!»

²⁴А кад виде Пилат да ништа не помаже него још већа буна бива, узе воду те уми руке пред народом говорећи: Ја нисам крив у крви овог праведника: ви ћете видети.

²⁴ Naka Pilaat xam ne, du ci man dara, fekk na sax yengu-yengu bi gën a am doole, mu daldi fab ndox, raxas ay loxoom ca kanamu mbooloo ma ne leen: «Set naa ci deretu ku jub kii; nu ngeen xam, defleen ko.»

²⁵И одговарајући сав народ рече: Крв његова на нас и на децу нашу.

²⁵ Ñépp tontu ko: «Na deretam dal ci sunu kaw ak sunu kaw njaboot.»

²⁶Тада пусти им Вараву, а Исуса шибавши предаде да се разапне.

²⁶ Noonu Pilaat bàyyil leen Barabas, mu dóorlu Yeesu ay yar, jébbal ko, ngir ñu daaj ko ci bant.

²⁷Тада војници судијини узеше Исуса у судницу и скупише на Њ сву чету војника.

²⁷ Bi ñu ko defee xarekati boroom réew ma fab Yeesu, yóbbu ko ci biir kër ga, ñu daldi woo mbooloom xarekat ya yépp ci moom.

²⁸И свукавши Га обукоше Му скерлетну кабаницу.

²⁸ Noonu ñu summi ko, solal ko mbubbum xarekat mu xonq curr.

²⁹И оплетавши венац од трња метнуше Му на главу, и дадоше Му трску у десницу; и клекнувши на колена пред Њим ругаху Му се говорећи: Здраво, царе јудејски!

²⁹ Ñu ràbb kaalag dég, teg ko ci boppam, teg bantu xat ci loxol ndeyjooram, sukk ci kanamam, di ko ñaawal ne ko: «Nuyu nanu la, yaw buuru Yawut yi!»

³⁰И пљунувши на Њ узеше трску и бише Га по глави.

³⁰ Ba noppi ñu daldi tifli ci kawam, fab bantu xat ba, dóor ko ci boppam.

³¹И кад Му се наругаше, свукоше с Њега кабаницу, и обукоше Га у хаљине Његове, и поведоше Га да Га разапну.

³¹ Bi ñu ko ñaawalee ba noppi, ñu summi mbubbum xarekat ma, solalaat ko ay yéreem, yóbbu ko, ngir daaj ko ci bant.

³²И излазећи нађоше човека из Кирине по имену Симона и натераше га да Му понесе крст.

³² Bi nga xamee ne génn nañu, ñu daje ak nit ku dëkk Siren te tudd Simoŋ; ñu ga ko, ngir mu gàddu bant, ba ñu war a daaj Yeesu.

³³И дошавши на место које се зове Голгота, то јест костурница,

³³ Ñu ñëw nag fa ñuy wax Golgota, biy tekki «Bérabu kaaŋu bopp.»

³⁴Дадоше Му да пије сирће помешано са жучи, и окусивши не хте да пије.

³⁴ Bi ñu fa eggee, ñu jox ko biiñ, ñu def ci lu wex. Waaye bi mu ko mosee, nanguwu koo naan.

³⁵А кад Га разапеше, разделише хаљине Његове бацивши коцке;

³⁵ Noonu ñu daaj ko ca bant ba, ñu daldi séddoo ay yéreem, tegoo ko ay bant,

³⁶И сеђаху онде те Га чуваху.

³⁶ ba noppi toog fa, di ko wottu.

³⁷И метнуше Му више главе кривицу Његову написану: Ово је Исус цар јудејски.

³⁷ Te it ñu teg ci kaw boppam mbind, mu xamle lu tax ñu rey ko, mu ne: «Kii mooy Yeesu, buuru Yawut yi.»

³⁸Тада распеше с Њиме два хајдука, једног с десне а једног с леве стране.

³⁸ Booba it ñu daajaale ak moom ñaari taskati réew ma, kenn ci ndeyjooram, ka ca des ci càmmooñam.

³⁹А који пролажаху хуљаху на Њ машући главама својим.

³⁹ Ña fa doon romb di ko xas, di wëcc seen bopp ndax sib ko,

⁴⁰И говорећи: Ти који цркву разваљујеш и за три дана начињаш помози сам себи; ако си син Божји, сиђи с крста.

⁴⁰ naan: «Yaw mi man a toj kër Yàlla ga, tabaxaat ko ci ñetti fan, musalal sa bopp; boo nekkee Doomu Yàlla, wàccal ci bant bi.»

⁴¹А тако и главари свештенички с књижевницима и старешинама подсмевајући се говораху:

⁴¹ Saraxalekat yu mag ya ak xutbakat ya ak njiit ya it di ko ñaawal naan:

⁴²Другима поможе, а себи не може помоћи. Ако је цар Израиљев, нека сиђе сад с крста па ћемо га веровати.

⁴² «Waa jii musal na ñeneen te mënul a musal boppam! Ndegam mooy buuru Israyil, na wàcc léegi ci bant bi, nu gëm ko.

⁴³Он се уздао у Бога: нека му помогне сад, ако му је по вољи, јер говораше: Ја сам син Божји.

⁴³ Gannaaw dénk na boppam Yàlla, kon na ko Yàlla musal, bu ko soppee, ndaxte nee na: “Maay Doomu Yàlla.”»

⁴⁴Тако исто и хајдуци разапети с Њим ругаху Му се.

⁴⁴ Taskati réew ma it, ya ñu daajaale ak moom, di ko xas noonule.

⁴⁵А од шестог сата би тама по свој земљи до сата деветог.

⁴⁵ La tàmbalee digg-bëccëg, ba ci tisbaar, réew mépp lëndëm.

⁴⁶А око деветог сата повика Исус гласно говорећи: Или! Или! Лама савахтани? То јест: Боже мој! Боже мој! Зашто си ме оставио?

⁴⁶ Noonu ci wetu ñetti waxtu Yeesu daldi wootee kàddu gu dëgër naan: «Eli, Eli, lema sabaktani?» liy tekki: «Sama Yàlla, sama Yàlla, lu tax nga dëddu ma?»

⁴⁷А неки од оних што стајаху онде чувши то говораху: Овај зове Илију.

⁴⁷ Ñenn ña ca ña fa taxaw nag, bi ñu ko déggee, ñu ne: «Mu ngi woo yonent Yàlla Iliyas.»

⁴⁸И одмах отрча један од њих те узе сунђер, и напуни оцта, па натаче на трску, те Га појаше.

⁴⁸ Ca saa sa kenn ci ñoom daw, jël aw sagar, capp ko ci bineegar, mu teg ko ci kaw bant, jox ko ko, mu muucu.

⁴⁹А остали говораху: Стани да видимо хоће ли доћи Илија да му помогне.

⁴⁹ Waaye ña ca des ne: «Bàyyil, nu seet ba xam Iliyas dina ñëw, musal ko.»

⁵⁰А Исус опет повика гласно и испусти душу.

⁵⁰ Noonu Yeesu wootewaat ak kàddu gu dëgër, delloo ruuwam Yàlla.

⁵¹И гле, завеса црквена раздре се надвоје од горњег краја до доњег; и земља се потресе, и камење се распаде;

⁵¹ Ca saa sa ridob bérab bu sell ba ca kër Yàlla ga xar ñaar, li dale ci kaw ba ci suuf; suuf si yengu, doj yi toj, bàmmeel yi ubbiku,

⁵²И гробови се отворише, и усташе многа тела светих који су помрли;

⁵² te ñu bare ci jëmmi nit ñu sell ñu dee, dekki.

⁵³И изашавши из гробова, по васкрсењу Његовом, уђоше у свети град и показаше се многима.

⁵³ Te gannaaw ndekkitel Yeesu ñu génn ca bàmmeel ya, dugg ca dëkk bu sell ba, te feeñu ñu bare.

⁵⁴А капетан и који с њим чуваху Исуса видевши да се земља тресе и шта би, поплашише се врло говорећи: Заиста овај беше Син Божји.

⁵⁴ Noonu njiitu xare bi ak ñi ànd ak moom di wottu Yeesu, bi ñu gisee suuf si yengu ak li xew, ñu daldi tiit lool ne: «Ci dëgg, kii Doomu Yàlla la.»

⁵⁵И онде беху и гледаху издалека многе жене које су ишле за Исусом из Галилеје и служиле Му.

⁵⁵ Amoon na fa it ay jigéen yu bare yu leen dand, di seetaan. Te ñoo jóge woon Galile, ànd ak Yeesu, di ko topptoo.

⁵⁶Међу којима беше Марија Магдалина и Марија мати Јаковљева и Јосијина и мати синова Зеведејевих.

⁵⁶ Xàmmi nañu ci: Maryaama mi dëkk Magdala, ndeyu Saag ak Yuusufa, ak ndeyu doomi Sebede ya.

⁵⁷А кад би увече, дође човек богат из Ариматеје, по имену Јосиф, који је такође био ученик Исусов.

⁵⁷ Ca ngoon amoon na taalibeb Yeesu mu ñëw, tudd Yuusufa te dëkk Arimate; ku bare alal la woon.

⁵⁸Овај приступивши к Пилату замоли га за тело Исусово. Тада Пилат заповеди да му даду тело.

⁵⁸ Mu dem ca Pilaat, laaj ko néewu Yeesu. Pilaat santaane, ñu jox ko ko.

⁵⁹И узевши Јосиф тело зави Га у платно чисто;

⁵⁹ Noonu Yuusufa fab jëmm ja, laxas ko ci càngaay lu set,

⁶⁰И метну Га у нови свој гроб што је био исекао у камену; и наваливши велики камен на врата од гроба отиде.

⁶⁰ dugal ko ca bàmmeel bu bees, ba mu yettaloon boppam ciw doj. Mu béraŋ doj wu mag ca buntu bàmmeel ba, dem.

⁶¹А онде беше Марија Магдалина и друга Марија, и сеђаху према гробу.

⁶¹ Fekk Maryaamam Magdala ak Maryaama ma ca des ñoo fa toogoon janook bàmmeel ba.

⁶²Сутрадан пак по петку сабраше се главари свештенички и фарисеји код Пилата,

⁶² Ba bët setee nag, ca bés ba topp bésu Waajal ba, saraxalekat yu mag ya ak Farisen ya dajaloo, jëm ci Pilaat.

⁶³И рекоше: Господару! Ми се опоменусмо да овај лажа каза још за живота: После три дана устаћу.

⁶³ Ñu ne ko: «Boroom réew mi, fàttaliku nanu ne, naxkat booba waxoon na, bi muy dund naan: “Gannaaw ñetti fan dinaa dekki.”

⁶⁴Зато заповеди да се утврди гроб до трећег дана да не дођу како ученици његови ноћу и да га не украду и не кажу народу: Уста из мртвих; и биће последња превара гора од прве.

⁶⁴ Danoo bëggoon nag, nga santaane, ñu wottu bàmmeel ba, ba am ñetti fan, ngir bañ taalibeem ya ñëw, sàcc néew ba, tey yégle ne dekki na. Bu ko defee nax bu mujj boobu dina yées bu jëkk ba.»

⁶⁵Рече им Пилат: Ево вам страже, па идите те утврдите како знате.

⁶⁵ Pilaat tontu leen: «Amleen, ay wottukat a ngi nii. Demleen wottuji ko, ni ngeen mane.»

⁶⁶А они отишавши са стражом утврдише гроб, и запечатише камен.

⁶⁶ Noonu ñu dem, tëj bàmmeel ba bu wóor, ñu tay ca doj wa màndarga, teg fa wottukat ya.