1Не судите да вам се не суди;
1 «Buleen àtte seeni moroom ak ñaaw njort, ngir bañ ñu àtte leen yéen itam.
2Јер каквим судом судите, онаквим ће вам судити; и каквом мером мерите, онаквом ће вам се мерити.
2 Ndaxte dees na leen àtte ak ni ngeen di àttee, nattal leen ak li ngeen di nattale.
3А зашто видиш трун у оку брата свог, а брвна у оку свом не осећаш?
3 Lu tax ngay xool ñax gi ci sa bëtu mbokk, te gisuloo gànj gi ci sa bët yaw?
4Или, како можеш рећи брату свом: Стани да ти извадим трун из ока твог; а ето брвно у оку твом?
4 Walla nan ngay waxe sa mbokk: “May ma, ma dindil la ñax gi ci sa bët,” fekk gànj a ngii ci sa bët yaw?
5Лицемере! Извади најпре брвно из ока свог, па ћеш онда видети извадити трун из ока брата свог.
5 Naaféq, jëkkal a dindi gànj gi ci sa bët, te noonu dinga man a gis bu leer, ngir dindi ñax gi ci sa bëtu mbokk.
6Не дајте светиње псима; нити мећите бисера свог пред свиње, да га не погазе ногама својим, и вративши се не растргну вас.
6 «Buleen jox lu sell xaj yi, mbaa sànni seeni per ci kanamu mbaam-xuux yi, ngir bañ ñu dëggaate ko te walbatiku, xotti leen.
7Иштите, и даће вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се.
7 «Ñaanleen, ñu may leen; seetleen te dingeen gis; fëggleen, ñu ubbil leen.
8Јер сваки који иште, прима; и који тражи, налази; и који куца, отвориће му се.
8 Ndaxte képp kuy ñaan, dinga am; kuy seet, dinga gis; kuy fëgg, ñu ubbil la.
9Или који је међу вама човек у кога ако заиште син његов хлеба камен да му да?
9 Kan ci yéen, bu la sa doom ñaanee mburu, nga jox ko doj?
10Или ако рибе заиште да му да змију?
10 Walla mu ñaan la jën, nga jox ko jaan?
11Кад дакле ви, зли будући, умете даре добре давати деци својој, колико ће више Отац ваш небески дати добра онима који Га моле?
11 Ndegam yéen ñi bon yéena man a jox seeni gune lu baax, astemaak seen Baay bi nekk ci kaw dina jox lu baax ñi ko koy ñaan!
12Све дакле што хоћете да чине вама људи, чините и ви њима: јер је то закон и пророци.
12 «Kon nag lépp lu ngeen bëgg, nit ñi defal leen ko, yéen itam nangeen leen ko defal; ndaxte loolu moo ëmb yoonu Musaa ak waxi yonent yi.
13Уђите на уска врата; јер су широка врата и широк пут што воде у пропаст, и много их има који њим иду.
13 «Jaarleen ci bunt bu xat bi, ndaxte bunt bi ak yoon wi jëm sànku yaatu nañu, te ñi ciy jaar bare.
14Као што су уска врата и тесан пут што воде у живот, и мало их је који га налазе.
14 Waaye buntu dund gu wóor xat na, te yoon wi jëm kaw sew na, te ñi ko gis barewul.
15Чувајте се од лажних пророка, који долазе к вама у оделу овчијем, а унутра су вуци грабљиви.
15 «Moytuleen ñi mbubboo turu yonent. Dañuy ñëw ci yéen, yor melow xar, waaye ci biir ay bukki yu soxor lañu.
16По родовима њиховим познаћете их. Еда ли се бере с трња грожђе, или с чичка смокве?
16 Dingeen leen xàmmee ci seeni jëf. Ndax dees na witte réseñ ci dédd, walla figg ci xaaxaam?
17Тако свако дрво добро родове добре рађа, а зло дрво родове зле рађа.
17 Noonu garab gu baax gu nekk dina meññ doom yu neex, waaye garab gu bon dina meññ doom yu bon.
18Не може дрво добро родова злих рађати, ни дрво зло родова добрих рађати.
18 Garab gu baax mënul a meññ doom yu bon, naka itam garab gu bon mënul a meññ doom yu neex.
19Свако дакле дрво које не рађа род добар, секу и у огањ бацају.
19 Garab gu nekk gu dul meññ doom yu neex, dees na ko gor, sànni ko ca safara sa.
20И тако дакле по родовима њиховим познаћете их.
20 Ci seeni jëf nag ngeen leen di xàmmee.
21Неће сваки који ми говори: Господе! Господе! Ући у царство небеско; но који чини по вољи Оца мог који је на небесима.
21 «Du képp ku may wax: “Boroom bi, Boroom bi,” mooy dugg ca nguuru Yàlla Aji Kawe ji; ka cay dugg mooy kiy def sama coobareg Baay, bi nekk ci kaw.
22Многи ће рећи мени у онај дан: Господе! Господе! Нисмо ли у име Твоје пророковали, и Твојим именом ђаволе изгонили, и Твојим именом чудеса многа творили?
22 Bu bés baa, ñu bare dinañu ma wax: “Boroom bi, Boroom bi, ndax du ci saw tur lanu daa waxe ci kàddug Yàlla? Ndax du ci saw tur lanu daa dàqe ay rab? Ndax du ci saw tur lanu daa defe ay kéemaan yu bare?”
23И тада ћу им ја казати: Никад вас нисам знао; идите од мене који чините безакоње.
23 Ci kaw loolu dinaa leen wax dëgg ne leen: “Musuma leen a xam; soreleen ma, yéen ñiy def bàkkaar.”
24Сваки дакле који слуша ове моје речи и извршује их, казаћу да је као мудар човек који сазида кућу своју на камену:
24 «Képp ku dégg nag lii ma leen wax, te di ko jëfe, dinga mel ni nit ku am xel, ku tabax këram, samp ko ciw doj.
25И удари дажд, и дођоше воде, и дунуше ветрови, и нападоше на кућу ону, и не паде; јер беше утврђена на камену.
25 Ba mu noppee, taw bi daldi sóob, wal mi ñëw, ngelaw li jóg, ñu dal ci kaw kër ga; waaye màbbul, ndaxte mu ngi jàpp ca doj wa.
26А сваки који слуша ове моје речи а не извршује их, он ће бити као човек луд који сазида кућу своју на песку:
26 Waaye képp ku dégg lii ma leen wax, te jëfewuloo ko, dinga mel ni nit ku ñàkk xel, ku tabax këram ci gànnuus bi.
27И удари дажд, и дођоше воде, и дунуше ветрови, и ударише у кућу ону, и паде, и распаде се страшно.
27 Ba mu noppee, taw bi daldi sóob, wal mi ñëw, ngelaw li jóg, ñu dal ci kaw kër ga; mu màbb, ba ne tasar.»
28И кад сврши Исус речи ове, дивљаше се народ науци Његовој.
28 Bi Yeesu waxee loolu ba noppi, mbooloo ma daldi waaru ca njàngaleem,
29Јер их учаше као Онај који власт има, а не као књижевници.
29 ndaxte jàngal na leen ak sañ-sañ bu seeni xutbakat amul.