1 Hayey din banda, Bulos tun Atina ka kaa Korint kwaara.
1БАЪД аз ин Павлус Атиноро тарк карда, ба Қӯринтус омад.
2 A du Yahudance fo noodin kaŋ maa Akila, kaŋ i hay Bontos laabu. A mana gay da Italiya funyaŋ, nga nda nga wando kaŋ se i ga ne Birisila, zama Bonkooni Kuludiyos lordi ka ne Yahudancey kulu ma fun Roma kwaara. Bulos mo kaa i do.
2Дар он ҷо Акило ном марди яҳудӣ, ки зодгоҳаш Понтус буда, ба қарибӣ бо ҳамсараш Прискила аз Итолия омада буд, - зеро Клавдиюс фармон дода буд, ки ҳамаи яҳудиён аз Рум бираванд, - ва Павлус бо онҳо шиносоӣ пайдо кард ва назди онҳо омад,
3 Koyne, zama i kambe goy fo no, a goro i do. I go ga goy care banda, zama i kambe goyo ga ti kuuru-fu teeyaŋ.
3Ва азбаски монанди онҳо ҳунари хаймадӯэӣ дошт, назди онҳо монда, ба кор машғул шуд.
4 Bulos goono ga kakaw Yahudance diina marga* fuwo ra asibti kulu, a goono ga ceeci nga ma Yahudancey da Garekey bare.
4Ҳар рӯзи шанбе ӯ дар куништ сухан ронда, саъю кӯшиш менамуд, ки яҳудиён ва юнониёнро мӯътақид гардонад.
5 Amma waato kaŋ Sila nda Timotiyos kaa ka fun Masidoniya, Bulos na mo ye waazo gaa. A goono ga seeda Yahudancey se ka ne: «Yesu no ga ti Almasihu.»
5Вақте ки Сило ва Тимотиюс аз Мақдуния омаданд, Павлус аз Рӯҳ илҳом ёфта, ба яҳудиён шаҳодат додан гирифт, ки Исо Масеҳ аст.
6 Amma waato kaŋ i kakaw ka sanni yaamoyaŋ ci, Bulos na nga bankaarayey kokobe ka ne i se: «Araŋ alhakko go araŋ boŋ, day ay wo, ay ga hanan! Sohõ kay ay ga koy dumi cindey do.»
6Аммо азбаски онҳо мухолифат ва бадзабонӣ мекарданд, домани худро бар онҳо афшонда, гуфт: «Хунатон ба гарданатон; ман аз он мубарро ҳастам; минбаъд назди ғайрияҳудиён хоҳам рафт».
7 A tun noodin ka furo boro fo kaŋ se i ga ne Titos Yustos kwaara. Boro no kaŋ ga sududu Irikoy se. A windo go ga lamba Yahudance diina marga fuwo gaa.
7Аз он ҷо рафга, назди Юстус ном шаҳси ҳудотарсе омад, ки хонаи вай дар шафати куништ буд.
8 Kirisbos, kaŋ ga ti Yahudance diina marga jine bora na Rabbi cimandi, nga nda nga windo kulu. Korint kwaara boro boobo mo, waato kaŋ i maa _Bulos waazo|_, cimandi, i te i se baptisma mo.
8Криспус, ки сардори куништ буд, бо тамоми аҳли байташ ба Худованд имон овард, ва бисьёре аз қуринтиён, чун шуниданд, имон оварданд ва таъмид гирифтанд.
9 Rabbi mo salaŋ Bulos se cin bangayyaŋ ra ka ne a se: «Ma si humburu, amma ma salaŋ, ma si dangay bo.
9Худованд як шаб дар рӯъё ба Павлус гуфт: «Натарс, балки суҳан бигӯ ва хомӯш набош,
10 Zama ay go ni banda. Boro kulu si kaŋ ni boŋ ka ni maray, zama ay gonda boro boobo kwaaro wo ra.»
10«Зеро ки Ман бо ту ҳастам, ва ҳеҷ кас ба ту осебе нахоҳад расонд; чунки Ман дар ин шаҳр мардуми бисьёре дорам».
11 Bulos mo goro noodin jiiri fo da handu iddu. A goono ga Irikoy sanno dondonandiyaŋo te i game ra.
11Ба ин сабаб ӯ як солу шаш моҳ дар он ҷо монда, каломи Худоро ба онҳо таълим дод.
12 Amma waato kaŋ Galliyo gonda Akaya koytara, Yahudancey tun ka gaaba nda Bulos me folloŋ. I kond'a ciiti karga do
12Дар ин миён, вақте ки Ғолиюн волии Охоия буд, яҳудиён якдил шуда, ба Павлус ҳучум карданд ва ӯро ба маҳкама кашида оварданд
13 ka ne: «Boro wo goono ga borey candi i ma sududu Irikoy se da mate kaŋ si saba nda asariya.»
13Ва гуфтанд: «Ин шахс мардумро иғво медиҳад, ки ибодати Худоро бар ҳилофи шариат ба ҷо оваранд».
14 Amma waato kaŋ Bulos ga ba ka nga meyo fiti, Galliyo ne Yahudancey se: «Ya araŋ Yahudancey, da day zamba hari no, wala da goy laalo fo no, doŋ haciika ay ga suuru araŋ se.
14Павлус ҳанӯз ҳарфе назада буд, ки Ғолиюн ба яҳуднён гуфт: «Эй яҳудиён! Агар озоре е кирдори баде ба вукӯъ меомад, барои ман асосе мебуд, ки арзи шуморо бишнавам;
15 Amma hala day sanney da maayey d'araŋ bumbey asariya fintalyaŋo no, araŋ bumbey ma woodin guna. Ay si ciya woodin yaŋ ciitiko.»
15«Вале модоме ки сухан дар бораи калимот ва номҳо ва шариати шумо меравад, худатон бояд онро яктарафа кунед: ман дар ин бобат доварй нахоҳам кард».
16 A n'i gaaray mo ciiti karga jine.
16Ва онҳоро аз маҳкама пеш кард.
17 Ngey mo, ikulu na Sostano di, kaŋ ga ti Yahudance diina marga jine bora. I n'a kar ciiti karga jine, amma Galliyo mana woodin yaŋ kulu saal.
17Ҳамаи юнониён сардори куништ Сӯстинисро дастгир карда, дар назди маҳкама каллакӯбак карцанл, ва Ғолиюн ба ин ҳеҷ парво накард.
18 Amma hayey din banda, Bulos goro ka te jirbi boobo noodin. Gaa no a na nya-izey to baani. A furo hi noodin ka koy hala Suriya laabu, Birisila nda Akila mo koy a banda. A jin ka nga boŋo cabu Sankariya kwaara ra, zama a na sarti sambu.
18Павлус боз чандин рӯз дар он ҷо истод, он вақт бо бародарон хайру маъзур кард ва бо киштй ба Сурия равона шуд ва Прискила ва Акилоро ҳамроҳи худ бурд ва дар Канхария мӯйсар гирифт, чунки назр карда буд.
19 I kaa Afasos. Bulos n'i naŋ noodin. Nga bumbo furo Yahudance diina marga fuwo ra ka kakaw da Yahudancey.
19Вақте ки ба Эфсӯс расиданд, онҳоро дар он ҷо монда, худаш ба куништ даромад ва бо яҳудиён суханронй кард.
20 Waato kaŋ i n'a ŋwaaray a ma ye ka goro ngey do koyne, a mana yadda.
20Аз ӯ хоҳиш карданд, ки муддате бо онҳо бимонад, лекин ӯ розӣ нашуд.
21 Amma a n'i fo ka ne: «Da Irikoy ba, ay ga ye ka kaa araŋ do.» Gaa no a furo hi Afasos ka dira.
21Ва бо онҳо хайру маъзур карда, гуфт: «Ман бояд иди дар пеш истодаро ҳатман дар Ерусалим гузаронам; баъд аз он, Худо хоҳад, боз назди шумо хоҳам баргашт». Ва Эфсӯсро тарк кард.
22 Waato kaŋ a zumbu Kaysariya, a koy ka Almasihu marga fo, gaa no a koy Antiyos.
22Ба Қайсария расида, ба Ерусалим рафт ва аҳли калисоро табрик ва аҳволпурсй карда, ба Антиёхия равона шуд.
23 Kaŋ a goro noodin alwaatiyaŋ, gaa no a tun ka Galatiya nda Firijiya laabey gana ka talibey kulu no bine-gaabi.
23Муддате дар он ҷо истода, боз ба сафар рафт ва дар кишвари Ғалотия ва Фриҷия ганпа, ҳамаи шогирдонро тақвият мекард.
24 Yahudance fo kaŋ se i ga ne Abolos, kaŋ i hay Iskandariya kwaara, kaa Afasos. Boro no kaŋ ga waani sanni, bayraykooni mo no Irikoy Tira Hanney ra.
24Апӯллӯс ном яҳудие аз аҳли Искандария, ки шахси суханвар ва аз Навиштаҳо хабардор буд, ба Эфсӯс расид;
25 Bora din na Rabbi fonda dondon gumo. A gonda anniya beeri mo nga bina ra. A goono ga salaŋ ka dondonandi mo gumo hayey kaŋ ga ti Yesu waney boŋ. Day Yohanna baptisma hinne no a ga bay.
25Ӯ дар тариқи Худованд тарбият ёфта буд ва бо ҷӯшу хурӯши Рӯҳ сухан ронда, дар бораи Исо ба хубй таълим медод, гарчанде ки фақат аз таъмиди Яҳьё огоҳй дошт.
26 A soobay ka salaŋ da bine-gaabi Yahudance diina marga fuwo ra. Amma waato kaŋ Birisila nda Akila maa _a sanno|_, i kond'a ka Irikoy fonda feeri a se hal a ma boori.
26Ӯ дар куништ далерона сухан рондан гирифт. Чун Акило ва Прискила суханонашро шуниданд, ӯро назди худ оварданд ва тариқи Худовандро ба ӯ дурустакак фаҳмонданд.
27 Waato kaŋ a ba nga ma bisa ka koy Akaya, nya-izey n'a no bine-gaabi. I hantum talibey se noodin ka ne i m'a kubayni. Nga mo, waato kaŋ a to noodin, a na borey kaŋ yaŋ cimandi gomni do gaa gumo.
27Бақте ки ӯ азми сафари Охоия кард, бародарон ба шогардон навиштанд, ки ӯро пазироӣ кунанд; чун ба он ҷо расид, ба касоне ки ба файзи илохӣ имон оварда буданд, ёрцами бисьёр дод:
28 Zama taray kwaaray no a na Yahudancey zeeri nda gaabi ka cabe i se Irikoy Tira Hanney ra kaŋ Yesu no ga ti Almasihu.
28Зеро ки бо куввати тамом дар пеши назари ҳама бо яҳудиён баҳсу мунозира карда, аз рӯи Навиштаҳо исбот менамуд, ки Исо Масеҳ аст.