1 Za sintina Sanno go no. Sanno da Irikoy go care banda mo, Sanno ya Irikoy no mo.
1ДАР ибтидо Калом буд, ва Калом бо Худо буд, ва Калом Худо буд.
2 Za sintina nga nda Irikoy no.
2Он дар ибтидо бо Худо буд.
3 Nga no na hay kulu taka. Hay kulu kaŋ taka mana taka kala nda Sanno.
3Ҳама чиз ба воситаи Ӯ ба вуҷуд омад, ва ҳар он чи вуҷуд ёфт, бе Ӯ вуҷуд наёфт.
4 A ra fundi go, fundo mo borey annura no.
4Дар Ӯ ҳаёт буд, ва ҳаёт нури одамиён буд.
5 Annura din goono ga kaari mo kuba ra, kuba mo mana hin a.
5Ва нур дар торикй медурахшид, ва торикӣ онро фаро нагирифт.
6 Boro fo kaa kaŋ Irikoy donton, a maa ga ti Yohanna.
6Шахсе аз ҷониби Худо фиристода шуда буд, ки Яҳьё ном дошт.
7 Bora din kaa ka ciya seeda, a ma seeda annura boŋ, zama boro kulu ma cimandi a seeda boŋ.
7Вай барои шоҳидӣ омад, ки бар Нур шаҳодат диҳад, то ки ҳама ба воситаи вай имон оваранд.
8 Nga bumbo manti annura no, amma a kaa ka seeda annura din boŋ.
8Вай он Нур набуд, балки омад, ки бар Нур шаҳодат Диҳад. ,
9 Woodin annura cimi-cimo no kaŋ goono ga kaa ndunnya ra, kaŋ ga kaari boro kulu gaa.
9Он Нури ҳақиқӣ, ки ҳар одамро мунаввар мегардонад, ба ҷаҳон омаданӣ буд.
10 A go ndunnya ra, nga mo no na ndunnya te, amma ndunnya man'a bay.
10Ӯ дар ҷаҳон буд, ва ҷаҳон ба воситаи Ӯ ба вуҷуд омад, ва ҷаҳон Ӯро нашиноҳт.
11 A kaa nga waney do, amma a wane borey man'a ta.
11Ӯ назди мансубони Худ омад, ва мансубопаш Ӯро қабул накарданд.
12 Amma borey kulu kaŋ n'a ta, ngey kaŋ yaŋ de a gaa, a n'i no dabari i ma ciya Irikoy izeyaŋ.
12Лекин ба онҳое ки Ӯро қабул карданд ва ба исми Ӯ имон оварданд, кудрат дод, ки фарзандони Худо гарданд,
13 I hay manti hayrey kuri do, wala Adam-ize bine ibaay miila do, wala alboro miila boŋ, amma Irikoy do.
13Ки на аз хун, на аз хоҳиши ҷисм, на аз хоҳиши марде, балки аз Худо таваллуд ефтаанд.
14 Sanno mo ciya gaahamkoy, a goro iri game ra mo. Iri di a darza, darza kaŋ ti Ize follonka kaŋ fun Baaba do wano. A to da gomni nda cimi.
14Ва Калом ҷисм гардид ва дар миёни мо сокин шуд, пур аз файз ва ростӣ; ва мо ҷалоли Ӯро дидем, ки ҷалоли шоистаи Писари ягонаи Падар аст.
15 Yohanna seeda a boŋ. A na nga jinde sambu ka ne: «Bora neeya kaŋ boŋ ay salaŋ ka ne: ‹Bora kaŋ ga kaa ay banda, ay jine boro no, zama a go no za i man'ay hay.› »
15Ва Яҳьё бар Ӯ шаҳодат дод, ва нидо карда, мегуфт: «Ин аст Он ки дар бораи Ӯ гуфтам: "Он ки пас аз ман меояд, пеш аз ман будааст, зеро ки бар ман муқаддам буд"».
16 Zama a tooyaŋo ra no iri kulu du. Gomni mo goono ga gomni gana.
16Ва аз пуррагии Ӯ ҳамаи мо файз бар файз пайдо кардем;
17 Zama Musa do no Irikoy na asariya* no, amma gomni nda cimi, Yesu Almasihu do no i fun.
17Зеро ки шариат ба воситаи Мусо ато шуд, аммо файз ва ростӣ ба воситаи Исои Масеҳ омад.
18 Boro kulu si no kaŋ di Irikoy baa ce fo. Irikoy Ize follonka kaŋ go Baaba ganda ra, nga no ka Baaba bangandi.
18Худоро ҳаргиз касе надидааст; Писари ягонае ки дар оғӯши Падар аст, Ӯро зоҳир кард.
19 Yohanna seeda neeya, waato kaŋ Urusalima* Yahudancey na alfagayaŋ* da Lawi boro fooyaŋ donton i ma koy a do k'a hã ka ne: «Nin no may?»
19Ва ин аст шаҳодати Яҳьё дар вакте ки яҳудибн аз Ерусалим коҳинон ва левизодагонро фиристоданд, то аз вай пурсанд, ки: «Ту кистӣ?»
20 A yadda, a mana ze, amma a yadda ka ci ka ne: «Ay wo manti Almasihu no.»
20Вай иқрор кард ва инкор накард, балки зътироф намуда, гуфт: «Ман Масеҳ нестам».
21 I n'a hã ka ne: «Mate no, ni ya Iliya no?» A ne: «Ay wo manti nga no.» I ne: «Ni ya annabo* din no?» A tu ka ne: «Abada.»
21Аз вай пурсиданд: «Пас кистӣ? Оё Ильёс ҳастй?» Гуфт: «Не». «Оё он набӣ ҳастӣ?» Ҷавоб дод: «Не».
22 Gaa no i ne a se: «Day, nin no may, hal iri ma konda tuyaŋo borey kaŋ n'iri donton se? Ifo no ni ga ne ni bumbo ciine ra?»
22Он гоҳ ба вай гуфтанд: «Пас кистӣ? То ба он касоне ки моро фиристодаанд, ҷавоб диҳем: дар бораи худ чй мегӯӣ?»
23 A ne: «Ay ya boro fo kaŋ goono ga kuuwa ganjo ra jinda kaŋ go ga ne: ‹Wa Rabbi fonda sasabandi.› » sanda mate kaŋ annabi Isaya ci.
23Гуфт: «Ман овози нидокунанде дар биёбонам: роҳи Худовандро рост кунед, чунон ки Ишаъёи набӣ гуфтааст».
24 Borey kaŋ i donton ra, afooyaŋ Farisi* fonda boroyaŋ no.
24Он фнристодагон аз фарисиён буданд;
25 I n'a hã ka ne: «Ifo se no ni goono ga baptisma* te, da ni manti Almasihu, ni manti Iliya*, ni manti annabo din mo?»
25Ва оиҳо аз вай пурсиданд: «Агар ту на Масеҳ ҳастӣ, на Ильёс ва на он набй, пас барои чӣ таъмид медиҳӣ?»
26 Yohanna tu i se ka ne: «Ay wo, ay goono ga baptisma te hari ra, amma araŋ bindo ra boro fo goono ga kay kaŋ araŋ si bay, kaŋ ga kaa ay banda.
26Яҳьё дар ҷавоби онҳо гуфт: «Ман бо об таъмид медпҳам; лекин дар миёни шумо Касе истодааст, ки шумо Ӯро намеппшосед:
27 Ay mana to naŋ kaŋ ay ga ce daŋ a ce ra.»
27«Ӯ Он аст, кя пас аз ман меояд, аммо пеш аз ман будааст; ва ман сазовори он нестам» ки даволи пойафзоли Ӯро воз куиам».
28 Hayey din Baytaniya ra no i te, Urdun* daŋanta jabo me gaa, naŋ kaŋ Yohanna goono ga baptisma te.
28Ин дар Байт-Абора, ки он тарафи Ӯрдун аст, дар ҷое ки Яҳьё таъмид медод, воқеъ шуд.
29 A wane suba, a di Yesu goono ga kaa nga do. A ne: «Guna Irikoy feej'izo kaŋ ga ndunnya zunubey sambu!
29Фардои он, Яҳьё Исоро дид, ки ба ҷбниби вай меояд, ва гуфт: «Инак Барраи Худо, ки гуноҳи ҷаҳонро мебардорад;
30 Nga no ga ti bora kaŋ boŋ ay salaŋ ka ne: ‹Boro fo go kaa ay banda kaŋ ay jine boro no, zama a go no za i man'ay hay.›
30«Ин аст Он ки ман дар бораи Ӯ гуфтам, ки: "Пас аз ман Марде меояд, ки пеш аз ман будааст, зеро ки Ӯ бар ман муқаддам буд";
31 Ay bumbo mo man'a bay, amma hal a ma bangay Israyla* se no ay kaa ka baptisma te hari ra.»
31«Ман Ӯро намешиноҳтам; лекин барои он ки Ӯ ба Исроил зоҳир гардад, омадам ва бо об таъмид медодам».
32 Yohanna seeda ka ne: «Ay di Biya _Hanno|_ goono ga zumbu ka fun beena ra sanda koloŋay cine ka goro a boŋ.
32Ва Яҳьё шаҳодат дода, гуфт: «Ман Рӯҳро дидам, ки чун кабӯтаре аз осмон нозил шуда, бар Ӯ қарор гирифт;
33 Ay bumbo mo man'a bay, amma Irikoy kaŋ n'ay donton hal ay ma baptisma te hari ra, nga no ne ay se: ‹Bora kaŋ ni ga di Biya* _Hanno|_ ga zumbu ka goro a boŋ, bora din no ga baptisma te da Biya Hanno.›
33«Маи Ӯро намешиноҳтам; лекин Он ки маро фиристод, то бо об таъмид диҳам, ба мап гуфт: "Бар ҳар кас бубинй, ки Рӯҳ нозил шуда, бар Ӯ қарор гирифт, Ӯ Ҳамон аст, ки бо Рӯҳулқудс таъмид медиҳад".
34 Ay bumbo mo di, ay seeda mo kaŋ nga no ga ti Irikoy Izo.»
34«Ва ман дида, шаҳодат додам, ки Ӯ Писари Худост».
35 A wane suba koyne, Yohanna goono ga kay, nga nda nga talibi* hinka.
35Фардои он, боз Яҳьё бо ду шогирди худ истода буд.
36 Waato kaŋ a di Yesu goono ga bisa, a ne: «Guna Irikoy feej'izo!»
36Чун дид, ки Исо аз он ҷо мегузарад, гуфт: «Инак Барраи Худо».
37 Talibi hinka din maa sanney kaŋ a ci, i na Yesu gana mo.
37Он ду шогирд суханони вайро пгунида, аз паи Исо равона шуданд.
38 Yesu zagu, a di kaŋ i goono ga nga gana. A ne i se: «Ifo no araŋ goono ga ceeci?» I ne a se: «Malam (sanda Alfa nooya), man gaa no ni go da goray?»
38Исо ба ақиб нигоҳ карда, дид, ки онҳо меоянд, гуфт: «Чӣ меҳоҳед?» Ба Ӯ гуфтанд: «Раббӣ», яъне: «эй Ӯстод, дар куҷо истиқомат дорй?»
39 A ne i se: «Wa kaa, araŋ ga di.» I koy mo, i di naŋ kaŋ a go da goray (a to sanda guuru taaci cine). I wicira a banda zaaro din.
39Ӯ гуфт: «Биёед ва бубинед». Онҳо омаданд ва диданд, ки дар куҷо истиқомат дорад, ва он рӯз назди Ӯ бимонданд. Тақрибан соати даҳум буд.
40 I boro hinka kaŋ maa Yohanna sanno ka Yesu gana, boro fa i ga ne a se Andarawos, Siman Bitros nya ize no.
40Яке аз он ду нафар, ки суҳанони Яҳьёро шунида, аз паи Ӯ омада буданд, Андриёс, бародари Шимъӯни Петрус буд.
41 Nga wo, sintina a na nga nya izo Siman ceeci ka ne a se: «Iri di Almasihu» (sanda Kiristi nooya).
41Вай аввал бародари худ Шимъӯнро ёфта, гуфт: «Мо Масеҳро, яъне Христосро ёфтем».
42 A kond'a Yesu do. Yesu mo n'a guna ka ne: «Ni no ga ti Siman Yonana ize. I ga ne ni se Kefas» (sanda Bitros nooya).
42Вайро назди Исо овард. Исо ба вай нигариста, гуфт: «Ту Шимъӯн, писари Юнус ҳастй;акнун номат Кифо ҳоҳад шуд, ки маънояш Петрус аст».
43 A wane suba, Yesu ga ba nga ma koy Galili* laabu. A di Filibos. Yesu ne a se mo: «Ay gana.»
43Фардои ин, Исо ҳост ба Ҷалил равад, ва Филиппусро ёфта, гуфт: «Аз ақиби Ман биё».
44 Filibos binde Baytsayda, kaŋ ti Bitros nda Andarawos yaŋ kwaara, boro no.
44Филиппус аз Байт-Сайдо, ҳамшаҳрии Андриёс ва Петрус буд.
45 Filibos mo koy ka Nataniyel ceeci ka ne a se: «Iri di bora kaŋ boŋ Musa na baaro hantum Tawretu* ra, nda annabey mo -- Yesu Yusufu ize, Nazara boro no.»
45Филиппус Натанъилро ёфта, гуфт: «Мо Он касеро, ки Мусо дар бораи Ӯ дар Таврот навиштааст, ва анбиё зикр кардаанд, ёфтаем, ки Исо, писари Юсуф, аз Носира аст».
46 Nataniyel ci a se ka ne: «Hari hanno ga hin ka fun Nazara ra no?» Filibos ci a se ka ne: «Kaa ka di!»
46Вале Натаьъил ба вай гуфт: «Магар мумкин аст, ки аз Носира чизи некӯе пайдо шавад?» Филиппус ба вай гуфт: «Биё ва бубин».
47 Yesu di Nataniyel goono ga kaa nga do. A salaŋ a boŋ ka ne: «Guna, Israyla boro no da cimi kaŋ sinda gulinci.»
47Исо чун дид, ки Натанъил сӯи Ӯ меояд, дар бораи вай гуфт: «Инак, исроилии ҳақиқй, ки дар вай макре нест».
48 Nataniyel ne a se: «Man no ni g'ay bay?» Yesu tu ka ne a se: «Za Filibos mana ni ce, ay di nin, waato kaŋ ni go jeejay* nyaŋo cire.»
48Натанъил ба Ӯ гуфт: «Маро аз куҷо мешиносӣ?» Исо дар ҷавоби вай гуфт: «Пеш аз он ки Филиппус туро даъват кунад» ҳангоме ки дар зери дарахти анҷир будӣ, Ман туро дидам».
49 Nataniyel tu a se ka ne: «Alfa, nin no ga ti Irikoy Izo! Nin no ga ti Israyla Bonkoono!»
49Натанъил дар ҷавоби Ӯ гуфт: «Эй Ӯстод! Ту Писари Худой, Ту Подшоҳи Исроил ҳастй».
50 Yesu tu a se ka ne: «Zama ay ci ni se ka ne ay di nin jeejay nyaŋo cire se no ni go ga cimandi, wala? Ni ga di hariyaŋ kaŋ ga bisa woodin yaŋ beeray.»
50Исо дар ҷавоби вай гуфт: «Ту имон овардй, зеро ба ту гуфтам, ки: "Ман туро дар зери дарахти анҷир дидам"; чизҳои бузургтар аз ин хохӣ дид».
51 A ne a se koyne: «Haciika, haciika ay ga ci araŋ se: araŋ ga di beena feerante. Araŋ ga di mo Irikoy malaykey* goono ga kaaru ka zumbu Boro* Izo boŋ.»
51Ва ба вай гуфт: «Ба ростй, ба ростӣ ба шумо мегӯям: минбаъд осмонро кушода ва фариштагони Худоро, ки бар Писари Одам сууд ва нузул мекунанд, хоҳед дид».