1 Sohõ binde ciiti ka zeeriyaŋ kulu si no koyne borey kaŋ yaŋ go Almasihu Yesu ra se.
1ПАС, ҳеҷ маҳкумияте нест барои онҳое ки дар Исои Масеҳ ҳастанд ва на ба ҳасби ҷисм, балки ба ҳасби рӯҳ зиндагӣ мекунанд,
2 Zama Biya _Hanno|_ asariya, kaŋ ga fundi no Almasihu Yesu ra no, nga no k'ay fansa zunubi nda buuyaŋ asariya gaa.
2Чунки қонуни рӯҳи ҳаёт дар Исои Масеҳ маро аз қонуни гуноҳ ва мамот фориғ кардааст.
3 Zama haŋ kaŋ asariya* si hin ka te, zama a gonda londibuunay Adam-ize daa laalo do, Irikoy na woodin te. A na nga bumbo Izo donton gaaham fo ra kaŋ ga hima zunubikooni wane. A kaa mo _zama a ma ciya sargay|_ zunubi sabbay se, ka zunubi kaŋ go Adam-ize daa laalo ra ciiti k'a zeeri.
3Зеро, азбаски шариат бо айби ҷисм суст шуда, ноилоҷ монда буд, Худо Писари Худро ба сурати ҷисми пургуноҳ ва барои гуноҳ фиристода, гуноҳро дар ҷисм маҳкум кард,
4 A na woodin te zama nga ma haŋ kaŋ asariya g'iri tilasandi nd'a toonandi iri ra, iri kaŋ siino ga goro Adam-ize daa laalo boŋ, amma day Biya _Hanno|_ ra.
4То ки аҳкоми одилонаи шариат дар мо, ки на ба ҳасби ҷисм, балки ба ҳасби рӯҳ зиндагӣ мекунем, ба амал ояд.
5 Zama borey kaŋ yaŋ goono ga funa Adam-ize daa laalo boŋ, Adam-ize daa laalo harey gaa no i goono ga laakal daŋ. Amma borey kaŋ goono ga funa Biya _Hanno|_ ra, Biya _Hanno|_ wane gaa no i goono ga laakal daŋ.
5Зеро онҳое ки ба ҳасби ҷисм зиндагй мекунанд, дар бораи чизи ҷисмонӣ фикр меронанд, вале онҳое ки ба ҳасби рӯҳ зиндагй мекунанд, дар бораи чизи рӯҳонӣ фикр меронанд.
6 Adam-ize daa laalo miila ganayaŋ ya buuyaŋ no, amma Biya _Hanno|_ miila ganayaŋ ya fundi nda laakal kanay no.
6Фикрҳои ҷисмонй мамот аст, аммо фикрҳои рӯҳонӣ - ҳаёт ва сулҳу осоиштагй,
7 Zama Adam-ize daa laalo miila ya ibaretaray no Irikoy se, zama a siino ga Irikoy asariya gana, a si baa hin k'a te mo.
7Чунки фикрҳои ҷисмонй душманӣ ба Худост, зеро ки ба шариати Худо итоат намекунад ва наметавонад итоат кунад.
8 Borey mo kaŋ yaŋ goono ga Adam-ize daa laalo gana si du ka kaan Irikoy se.
8Бинобар ин онҳое ки ба ҳасби ҷисм зиндагӣ мекунанд, ба Худо тшсанд афтода наметавонанд.
9 Amma araŋ wo, araŋ siino ga Adam-ize daa laalo gana, amma Biya _Hanno|_ no araŋ goono ga gana, za kaŋ Irikoy Biya go araŋ ra da goray. Day boro kulu kaŋ sinda Almasihu Biya manti a wane no.
9Лекин шумо на ба ҳасби ҷисм, балки ба ҳасби рӯҳ зиндагӣ мекунед, агар ҳақиқатан Рӯҳи Худо дар шумо сокин бошад. Аммо агар касе дорои Рӯҳи Масеҳ набошад, вай аз они Ӯ нест.
10 Da Almasihu go araŋ ra, baa kaŋ araŋ gaahamey ya buukoyaŋ no zunubi sabbay se, kulu nda yaadin araŋ biyey gonda fundi zama araŋ gonda adilitaray _Irikoy jine|_.
10Ва агар Масеҳ дар шумо бошад, ҷисм ба воситаи гуноҳ мурда аст, вале рӯҳ ба воситаи адолат зинда аст.
11 Da Irikoy kaŋ na Yesu tunandi ka kaa buukoy game ra Biya go araŋ ra da goray, yaadin gaa nga kaŋ na Almasihu Yesu tunandi ka kaa buukoy game ra g'araŋ gaahamey kaŋ ga aniya ka bu tunandi mo. A ga woodin te nga Biya do kaŋ go araŋ ra da goray.
11Ва агар Рӯҳи Он ки Исоро аз мурдагон эҳьё кард, дар шумо сокин бошад, Он ки Масеҳро аз мурдагон эҳьё кард, ҷисмҳои мирандаи шуморо низ бо Рӯҳи Худ, ки дар шумо сокин аст, зинда хоҳад кард.
12 Yaadin gaa, nya-izey, garaw si no iri gaa Adam-ize daa laalo do, kaŋ ga naŋ iri m'a gana.
12Пас, эй бародарон, мо ӯхдадори ҷисм нестем, ки ба ҳасби ҷием зиндагй кунем;
13 Da Adam-ize daa laalo boŋ no araŋ goono ga funa, tilas kal araŋ ma bu. Amma da Biya _Hanno|_ dabaro do no araŋ goono ga gaaham te-goyey wi, kulu araŋ ga funa.
13Зеро ки агар шумо ба ҳасби ҷисм зиндагӣ кунед, албатта хоҳед мурд; аммо агар аъмоли ҷисмониро ба воситаи Рӯҳ бикушед, зинда хоҳед монд.
14 Zama borey kulu kaŋ yaŋ Irikoy Biya goono ga daŋ fondo ya Irikoy izeyaŋ no.
14Зеро ҳамаи онҳое ки роҳнамояшон Рӯҳи Худост, фарзандони Худо ҳастанд;
15 Manti tamtaray biya* no araŋ ta kaŋ ga naŋ araŋ ma ye ka humburu bo, amma izetaray daŋyaŋ Biya no araŋ ta, kaŋ do iri ga ce ka ne: «Baaba, ay Baaba!»
15Чунки шумо рӯҳи бандагиро қабул накардаед, ки боз ҳаросон шавед, балки Рӯҳи фарзандхондагиро қабул кардаед, ки ба Он мо нидо мекунем: "Эй Або, эй Падар!"
16 _Irikoy|_ Biya bumbo goono ga seeda ka margu nd'iri biya ka ne iri ya Irikoy izeyaŋ no.
16Ҳамон Рӯҳ ба рӯҳи мо шаҳодат медиҳад, ки мо фарзандони Худо ҳастем.
17 Za kaŋ iri ya izeyaŋ no, iri ya tubukoyaŋ mo no, Irikoy tubukoyaŋ, ka margu nda Almasihu mo a wane tubo ra. Da day iri goono ga maa taabi a banda, hala mo iri ma du darza a banda.
17Ва агар фарзандонаш бошем, ворисонаш низ ҳастем: ворисони Худо ва ҳамирсони Масеҳ ҳастем, агар ҳақиқатан бо Ӯ азобу укубат кашем, то ки бо Ӯ низ ҷалол ёбем.
18 Zama ay diyaŋo gaa, zamana woone taabey mana to boro m'i deedandi nda darza kaŋ ga aniya ka bangay iri ra.
18Зеро, ба ақидаи ман, азобу укубатҳои замони ҳозира назар ба он ҷалоле ки дар мо зоҳир хоҳад шуд, ҳеҷ аст.
19 Takahari kulu goono ga Irikoy izey bangandiyaŋo hangan da beeje bambata.
19Зеро ки махлукрт бо умед ба зуҳури фарзандони Худо мунтазир аст,
20 Zama takahari kulu ye yaamo do haray, manti nda ngey boŋ ibaay, amma nga kaŋ mayra cire i go ibaayo ra. Amma takahari kulu goono ga beeje daŋ
20Чунки махлуқот на бо ихтиёри худ, балки ба хотири мутеъкунандаи ҳуд мутеи оворагӣ шудааст, ба умеди он ки
21 kaŋ Irikoy ga ngey bumbey mo kaa kambe fumbi tamtaray gaa, hal i ma furo Irikoy izey burcinitara kaŋ gonda darza ra.
21Худи махлуқот ҳам аз бандагии фано халосй ёфта, ба озодии ҷалоли фарзандони Худо шарик хоҳад шуд.
22 Iri ga bay kaŋ takaharey kulu goono ga duray ka hay zaŋay mo care banda hala hõ.
22Зеро медонем, ки тамоми махлуқот бо якҷоягй то алҳол оҳу нола мекунад ва азоб мекашад;
23 Manti woodin hinne mo no. Iri bumbey kaŋ gonda boŋ-jina kaŋ Biya _Hanno|_ n'iri no, baa iri mo goono ga duray iri ra ka izetaray daŋyaŋo batu, kaŋ ga ti iri gaahamo fansayaŋo.
23Ва на фақат он, балки худи мо низ, ки соҳиби навбари Рӯҳ ҳастем, дарунакӣ оху ноламекунем ва мунтазири фарзандхондагӣ ва кафорати ҷисми худ мебошем.
24 Zama Irikoy n'iri faaba beeje ra. Amma da boro goono ga di haŋ kaŋ nga ga beeje, woodin manti beeje no koyne. May no ga beeje daŋ haŋ kaŋ a moy go ga di gaa?
24Зеро ки бо умед наҷот ёфтаем. Аммо умед, вакте ки онро мебинанд, дигар умед нест; зеро ки кас агар чизеро бинад, чаро боз дар умеди он бошад?
25 Amma d'iri na beeje sinji haŋ kaŋ iri siino ga di gaa, yaadin gaa iri ga hin suuru k'a batu.
25Аммо агар мо дар умеди чизе бошем, ки онро намебинем, бо сабр мунтазираш мешавем.
26 Yaadin cine no Biya _Hanno|_ goono g'iri gaakasinay naŋ kaŋ iri gonda londibuunay. Iri si bay mate kaŋ cine no a ga hima iri se iri ma te adduwa, amma Biya _Hanno|_ bumbo goono ga ŋwaaray iri se da durayyaŋ kaŋ me si ci.
26Ҳамчунин Рӯҳ низ моро дар нотавониамон тақвият медиҳад; зеро ки мо намедонем дар чӣ ҳусус ба таври бояду шояд дуо гӯем, лекин Худи Рӯҳ барои мо бо оҳу нолаҳое шафоат мекунад, ки сухан аз баёнашон оҷиз аст.
27 Irikoy mo kaŋ ga biney fintal go ga bay haŋ kaŋ Biya _Hanno|_ goono ga miila, zama a goono ga ŋwaaray hanantey se Irikoy miila boŋ.
27Таҳқиқкунандаи дилҳо аз андешаи Рӯҳ огоҳ аст, чунки Ӯ барои муқаддасон мувофики хости Худо шафоат мекунад.
28 Iri ga bay mo kaŋ Irikoy goono ga hay kulu margu ka goy borey kaŋ yaŋ ga ba r'a albarka se, sanda ngey se kaŋ yaŋ Irikoy ce nga waado boŋ nooya.
28Дар баробари ин мо медонем, ки ба дӯстдорони Худо, ки мувофиқи пешбинии Ӯ даъват шудаанд, ҳама чиз бар нафъашон ёрдам медиҳад;
29 Zama borey kaŋ yaŋ Irikoy bay za doŋ, ngey mo a waadu i ma bare ka saba nda nga Izo himando, hal a ma ciya hay-jine nya-ize boobo game ra.
29Зеро ҳар киро, ки Ӯ пешакӣ шиноҳтааст, онҳоро низ пешакӣ муайян кардааст, ки ба сурати Писараш монанд шаванд, то ки Ӯ дар миёни бародарони бисьёр нахустзода бошад;
30 Borey kaŋ yaŋ a waadu, ngey mo no a ce. Borey kaŋ yaŋ a ce din, ngey mo no a ciya adilante _nga jine|_. Borey kaŋ yaŋ a ciya adilante din _nga jine|_, ngey se mo no a na darza no.
30Ва ҳар киро, ки Ӯ пешакӣ муайян кардааст, онҳоро низ даъват намудааст; ва ҳар киро, ки даъват намудааст, онҳоро низ сафед кардааст; ва ҳар киро, ки сафед кардааст, онҳоро низ ҷалол додааст.
31 Ifo binde no iri ga ne hayey din boŋ? Za kaŋ Irikoy go iri do haray, may no ga gaaba nd'iri?
31Пас мо ба ин чй гӯем? Агар Худо тарафгири мо бошад, зидди мо кист?
32 Nga kaŋ mana nga Izo gaay nga boŋ se, amma a n'a nooyandi iri kulu se, mate n'a ga te ka jaŋ k'iri no hay kulu a banda nga gomno do?
32Он Худое ки Писари Худро дареғ надоштааст, балки Ӯро барои ҳамаи мо таслим кардааст, чӣ гуна бо якҷоягии Ӯ ҳама чизро ба мо намебахшад?
33 May no ga Irikoy suubanantey kalima? Irikoy no g'i adilandi _nga jine|_!
33Кӣ баргузидагони Худоро айбдор мекунад? Оё Худое ки сафедкунанда аст?
34 May no g'i ciiti ka zeeri? Almasihu Yesu no ka bu, oho, hal a tun mo, a go Irikoy kambe ŋwaaro gaa ga goro, a goono ga ŋwaaray iri se mo.
34Кй маҳкум мекунад? Оё Масеҳе ки мурдааст, вале боз эҳьё шудааст? Оё Ӯ, ки ба ямини Худо нишастааст? Оё Ӯ, ки дар ҳаққи мо шафоат мекунад?
35 May no g'iri fay da Almasihu baakasina? Taabi no? wala kankami, wala gurzugay, wala haray, wala banji, wala kataru, wala takuba?
35Кӣ моро аз муҳаббати Масеҳ ҷудо мекунад? Оё андӯҳ, ё фалоқат, ё таъқибот, ё гуруснагӣ, ё бараҳнагй, ё хатар, ё шамшер?
36 Mate kaŋ i n'a hantum ka ne: «Ni sabbay se no i go g'iri wi zaari me-a-me. I n'iri himandi feejiyaŋ kaŋ i ga koy wi.»
36Чунон ки навишта шудааст: "Ба хотири Ту мо ҳар рӯз кушта мешавем, мисли гӯсфандони забҳ ба шумор меравем".
37 Amma hayey din kulu ra iri zaama bisa zaamayaŋ iri baakwa do.
37Аммо бар ҳамаи ин мо ба воситаи Дӯстдорамон пурра ғолиб меоем.
38 Zama ay tabbat no kaŋ buuyaŋ s'iri fay da Irikoy baakasina, wala fundi, wala malaykey*, wala koyey, wala hayey kaŋ go no sohõ, wala wo kaŋ yaŋ ga aniya ka kaa, wala dabarey,
38Зеро ман мӯътақидам, ки на мамот, на ҳаёт, на фариштагон, на мабдаъҳо, на қувваҳо, на ҳозира, на оянда,
39 wala beene kuuyaŋey wala ganda guusuyaŋey wala takahari fo kulu. Hay kulu si du k'iri fay da Irikoy baakasina kaŋ go iri Rabbo Almasihu Yesu ra.
39На баландӣ, на умқ, на ҳар гуна махлуқи дигар моро аз муҳаббати Худо, ки дар Худованди мо Исои Масеҳ аст, ҷудо карда наметавонад.