1А један човек, по имену Ананија, са женом својом Сапфиром продаде њиву,2И сакри од новаца са знањем и жене своје, и донесавши један део метну апостолима пред ноге.3А Петар рече: Ананија! Зашто напуни сотона срце твоје да слажеш Духу Светоме и сакријеш од новаца што узе за њиву?4Кад је била у тебе не беше ли твоја? И кад је продаде не беше ли у твојој власти? Зашто си дакле такву ствар метнуо у срце своје? Људима ниси слагао него Богу.5А кад чу Ананија речи ове паде и издахну; и уђе велики страх у све који слушаху ово.6А момци ушавши узеше га и изнесоше те закопаше.7А кад прође око три сата, уђе и жена његова не знајући шта је било.8А Петар јој одговори: Кажи ми јесте ли за толико дали њиву? А она рече: Да, за толико.9А Петар јој рече: Зашто се договористе да искушате Духа Господњег? Гле, ноге оних који твог мужа закопаше пред вратима су, и изнеће те.10И одмах падну пред ногама његовим и издахну. А момци ушавши нађоше је мртву и изнесоше је и закопаше код мужа њеног.11И уђе велики страх у сву цркву и у све који чуше ово.12А рукама апостолским учинише се многи знаци и чудеса међу људима; и беху сви једнодушно у трему Соломуновом.13А од осталих нико не смејаше приступити њима; него их хваљаше народ.14А све више пристајаху они који вероваху Господа, мноштво људи и жена,15Тако да и по улицама изношаху болеснике и метаху на постељама и на носилима, да би кад прође Петар барем сенка његова осенила кога од њих.16А долажаху многи и из околних градова у Јерусалим, и доношаху болеснике и које мучаху нечисти духови; и сви оздрављаху.17Али устаде поглавар свештенички и сви који беху с њим, од јереси садукејске, и напунише се зависти,18И дигоше руке своје на апостоле, и метнуше их у општи затвор.19А анђео Господњи отвори ноћу врата тамничка, и изведавши их рече:20Идите и станите у цркви те говорите народу све речи овог живота.21А кад они чуше, уђоше ујутру у цркву, и учаху. А кад дође поглавар свештенички и који беху с њим, сазваше сабор и све старешине од синова Израиљевих, и послаше у тамницу да их доведу.22А кад слуге отидоше, не нађоше их у тамници; онда се вратише и јавише им23Говорећи: Тамницу нађосмо закључану са сваком тврђом и чуваре где стоје пред вратима; али кад отворисмо, унутра ниједног не нађосмо.24А кад чуше ове речи поглавар свештенички и војвода црквени и остали главари свештенички, не могаху им се начудити шта би то сад било.25А неко дође и јави им говорећи: Ено они људи што их бацисте у тамницу, стоје у цркви и уче народ.26Тада отиде војвода с момцима и доведе их не на силу: јер се бојаху народа да их не побије камењем.27А кад их доведоше, поставише их пред сабор, и запита их поглавар свештенички говорећи:28Не запретисмо ли вам оштро да не учите у ово име? И гле, напунисте Јерусалим својом науком, и хоћете да баците на нас крв овог човека.29А Петар и апостоли одговарајућу рекоше: Већма се треба Богу покоравати неголи људима.30Бог отаца наших подиже Исуса, ког ви убисте обесивши на дрво.31Овог Бог десницом својом узвиси за поглавара и спаса, да да Израиљу покајање и опроштење греха.32И ми смо Његови сведоци ових речи и Дух Свети ког Бог даде онима који се Њему покоравају.33А кад они чуше врло се расрдише, и мишљаху да их побију.34Али онда устаде у скупштини један фарисеј по имену Гамалиило, законик, поштован од свега народа, и заповеди да апостоли мало изиђу напоље,35Па рече њима: Људи Израиљци! Гледајте добро за ове људе шта ћете чинити;36Јер пре ових дана уста Тевда, говорећи да је он нешто, за којим пристаде људи на број око четири стотине; он би убијен, и сви који га слушаху разиђоше се и пропадоше.37Потом уста Јуда Галилејац, у дане преписа, и одвуче доста људи за собом; и он погибе, и сви који га слушаху разасуше се.38И сад вам кажем: прођите се ових људи и оставите их; јер ако буде од људи овај савет или ово дело, поквариће се.39Ако ли је од Бога, не можете га покварити, да се како не нађете као богоборци.40Онда га послушаше, и дозвавши апостоле избише их, и запретише им да не говоре у име Исусово, и отпустише их.41А они онда отидоше од сабора радујући се што се удостојише примити срамоту за име Господа Исуса.42А сваки дан у цркви и по кућама не престајаху учити и проповедати јеванђеље о Исусу Христу.