1И рече Господ Авраму: Иди из земље своје и од рода свог и из дома оца свог у земљу коју ћу ти ја показати.2И учинићу од тебе велик народ, и благословићу те, и име твоје прославићу, и ти ћеш бити благослов.3Благословићу оне који тебе узблагосиљају, и проклећу оне који тебе успроклињу; и у теби ће бити благословена сва племена на земљи.4Тада пође Аврам, као што му каза Господ, и с њим пође Лот. А беше Авраму седамдесет и пет година кад пође из Харана.5И узе Аврам Сару жену своју и Лота сина брата свог са свим благом које беху стекли и с душама које беху добили у Харану; и пођоше у земљу хананску, и дођоше у њу.6И пође Аврам ту земљу до места Сихема и до равнице морешке; а беху тада Хананеји у тој земљи.7И јави се Господ Авраму и рече: Твом семену даћу земљу ову. И Аврам начини онде жртвеник Господу, који му се јавио.8После отиде оданде на брдо, које је према истоку од Ветиља, и онде разапе шатор свој, те му Ветиљ беше са запада а Гај с истока; и онде начини Господу жртвеник, и призва име Господње.9Оданде отиде Аврам даље идући на југ.10Али наста глад у оној земљи, те Аврам сиђе у Мисир да се онде склони; јер глад беше велика у оној земљи.11А кад се приближи да већ уђе у Мисир, рече Сари жени својој: Гле, знам да си жена лепа у лицу.12Зато кад те виде Мисирци рећи ће: Ово му је жена. Па ће ме убити, а тебе ће оставити у животу.13Него хајде кажи да си ми сестра, те ће мени бити добро тебе ради и остаћу у животу уз тебе.14И кад дође Аврам у Мисир, видеше Мисирци жену да је врло лепа.15И видеше је кнезови Фараонови, и хвалише је пред Фараоном. И узеше је у двор Фараонов.16И он чињаше добро Авраму ње ради, те имаше оваца и говеда и магараца и слуга и слушкиња и магарица и камила.17Али Господ пусти велика зла на Фараона и на дом његов ради Саре жене Аврамове.18Тада дозва Фараон Аврама и рече му: Шта ми то учини? Зашто ми ниси казао да ти је жена?19Зашто си казао: Сестра ми је? Те је узех за жену. Сад ето ти жене, узми је, па иди.20И Фараон заповеди људима за њ, те га испратише и жену његову и шта год имаше.