1После ових ствари дође Авраму реч Господња у утвари говорећи: Не бој се, Авраме, ја сам ти штит, и плата је твоја врло велика.2А Аврам рече Господе, Господе, шта ћеш ми дати кад живим без деце, а па коме ће остати моја кућа то је Елијезер овај Дамаштанин?3Још рече Аврам: Ето мени ниси дао порода, па ће слуга рођен у кући мојој бити мој наследник.4А гле, Господ му проговори: Неће тај бити наследник твој, него који ће изаћи од тебе тај ће ти бити наследник.5Па га изведе напоље и рече му: Погледај на небо и преброј звезде, ако их можеш пребројати. И рече му: Тако ће ти бити семе твоје.6И поверова Аврам Богу, а Он му прими то у правду.7И рече му: Ја сам Господ, који те изведох из Ура халдејског да ти дам земљу ову да буде твоја.8А он рече: Господе, Господе, по чему ћу познати да ће бити моја?9И рече му: Принеси ми јуницу од три године и козу од три године и овна од три године и грлицу и голупче.10И он узе све то, и расече на поле, и метну све поле једну према другој; али не расече птице.11А птице слетаху на те мртве животиње; а Аврам их одгонише.12А кад сунце беше на заласку, ухвати Аврама тврд сан, и гле, страх и мрак велик обузе га.13И Господ рече Авраму: Знај зацело да ће семе твоје бити дошљаци у земљи туђој, па ће јој служити, и она ће их мучити четири стотине година.14Али ћу судити и народу коме ће служити; а после ће они изаћи с великим благом.15А ти ћеш отићи к оцима својим у миру, и бићеш погребен у доброј старости.16А они ће се у четвртом колену вратити овамо; јер гресима аморејским још није крај.17А кад се сунце смири и кад се смрче, гле, пећ се димљаше, и пламен огњени пролажаше између оних делова.18Тај дан учини Господ завет с Аврамом говорећи: Семену твом дадох земљу ову од воде мисирске до велике воде, воде Ефрата,19Кенејску, кенезејску и кедмонејску,20И хетејску и ферезејску и рафајску,21И аморејску и хананејску и гергесејску и јевусејску.