1Тада се подиже Јаков и отиде у земљу источну.2И обзирући се угледа студенац у пољу; и гле, три стада оваца лежаху код њега, јер се на оном студенцу појаху стада, а велики камен беше студенцу на вратима.3Онде се скупљаху сва стада, те пастири одваљиваху камен с врата студенцу и појаху стада, и после опет приваљиваху камен на врата студенцу на његово место.4И Јаков им рече: Браћо, одакле сте? Рекоше: Из Харана смо.5А он им рече: Познајете ли Лавана сина Нахоровог? Они рекоше: Познајемо.6Он им рече: Је ли здрав? Рекоше: Јесте, и ево Рахиље кћери његове, где иде са стадом.7И он рече: Ето још је рано, нити је време враћати стоку; напојте стоку па идите и пасите је.8А они рекоше: Не можемо, докле се не скупе сва стада, да одвалимо камен с врата студенцу, онда ћемо напојити стоку.9Док он још говораше с њима, дође Рахиља са стадом оца свог, јер она пасаше овце.10А кад Јаков виде Рахиљу кћер Лавана ујака свог, и стадо Лавана ујака свог, приступи Јаков и одвали камен студенцу с врата, и напоји стадо Лавана ујака свог.11И пољуби Јаков Рахиљу, и повикавши заплака се.12И каза се Јаков Рахиљи да је род оцу њеном и да је син Ревечин; а она отрча те јави оцу свом.13А кад Лаван чу за Јакова сина сестре своје, истрча му на сусрет, и загрли га и пољуби, и уведе у своју кућу. И он приповеди Лавану све ово.14А Лаван му рече: Та ти си кост моја и тело моје. И оста код њега цео месец дана.15Тада рече Лаван Јакову: Зар бадава да ми служиш, што си ми род? Кажи ми шта ће ти бити плата?16А Лаван имаше две кћери: старијој беше име Лија, а млађој Рахиља.17И у Лије беху кварне очи, а Рахиља беше лепог стаса и лепог лица.18И Јакову омиле Рахиља, те рече: Служићу ти седам година за Рахиљу, млађу кћер твоју.19А Лаван му рече: Боље теби да је дам него другом; остани код мене.20И одслужи Јаков за Рахиљу седам година, и учинише му се као неколико дана, јер је љубљаше.21И рече Јаков Лавану: Дај ми жену, јер ми се наврши време, да легнем с њом.22И сазва Лаван све људе из оног места и учини гозбу.23А увече узе Лију кћер своју и уведе је к Јакову, и он леже с њом.24И Лаван даде Зелфу робињу своју Лији кћери својој да јој буде робиња.25А кад би ујутру, гле, оно беше Лија; те рече Јаков Лавану: Шта си ми то учинио? Не служим ли за Рахиљу код тебе? Зашто си ме преварио?26А Лаван му рече: Не бива у нашем месту да се уда млађа пре старије.27Наврши недељу дана с том, па ћемо ти дати и другу за службу што ћеш служити код мене још седам година других.28Јаков учини тако, и наврши с њом недељу дана, па му даде Лаван Рахиљу кћер своју за жену.29И даде Лаван Рахиљи кћери својој робињу своју Валу да јој буде робиња.30И тако леже Јаков с Рахиљом; и вољаше Рахиљу него Лију, и стаде служити код Лавана још седам других година.31А Господ видећи да Јаков не мари за Лију, отвори њој материцу, а Рахиља оста нероткиња.32И Лија затрудне, и роди сина, и надеде му име Рувим, говорећи: Господ погледа на јаде моје, сада ће ме љубити муж мој.33И опет затрудне, и роди сина и рече: Господ чу да сам презрена, па ми даде и овог. И надеде му име Симеун.34И опет затрудне, и роди сина, и рече: Да ако се сада већ приљуби к мени муж мој, кад му родих три сина. Зато му надеше име Левије.35И затрудне опет, и роди сина, и рече: Сада ћу хвалити Господа. Зато му надеде име Јуда; и преста рађати.