1Додијао је души мојој живот мој; пустићу од себе тужњаву своју, говорићу у јаду душе своје.2Рећи ћу Богу: Немој ме осудити; кажи ми зашто се преш са мном.3Је ли Ти мило да чиниш силу, да одбацујеш дело руку својих и савет безбожнички обасјаваш?4Јесу ли у Тебе очи телесне? Видиш ли као што види човек?5Јесу ли дани твоји као дани човечији, и године твоје као век људски,6Те истражујеш моје безакоње и за грех мој разбираш?7Ти знаш да нисам крив, и нема никога ко би избавио из Твоје руке.8Твоје су ме руке створиле и начиниле, и Ти ме одсвуда потиреш.9Опомени се да си ме као од кала начинио, и опет ћеш ме у прах обратити.10Ниси ли ме као млеко слио и као сир усирио ме?11Навукао си на ме кожу и месо, и костима и жилама сплео си ме.12Животом и милошћу даривао си ме; и старање Твоје чувало је дух мој.13И сакрио си то у срцу свом; али знам да је у Тебе.14Ако сам згрешио, опазио си ме, и ниси ме опростио безакоња мог.15Ако сам скривио, тешко мени! Ако ли сам прав, не могу подигнути главе, пун срамоте и видећи муку своју.16И ако се подигне, гониш ме као лав, и опет чиниш чудеса на мени.17Понављаш сведочанства своја против мене, и умножаваш гнев свој на ме; војске једне за другом излазе на ме.18Зашто си ме извадио из утробе? О да умрех! Да ме ни око не виде!19Био бих као да никада нисам био; из утробе у гроб био бих однесен.20Није ли мало дана мојих? Престани дакле и окани ме се да се мало опоравим,21Пре него отидем одакле се нећу вратити, у земљу тамну и у сен смртни,22У земљу тамну као мрак и у сен смртни, где нема промене и где је видело као тама.